Uloga, značaj i vrste specijalnih jedinica Srbije

Piše: ms Aleksandar Stojanović

Bezbednosne izazove, rizike i pretnje koje mogu ugroziti državu i njene građane, ponekad, nije moguće neutralisati ili u izvesnoj meri suzbiti, upotrebom redovnih policijskih i vojnih snaga. Karakteristike ovih pretnji, vojsku i policiju čine nepodobnim alatom za suprotstavljanje. U takvim situacijama, na scenu stupaju hibridne, vojno-policijske jedinice, specijalne jedinice ili jedinice za posebna dejstva, kako je već zakonodavac odlučio da ih imenuje.

Kako god bile nazvane, osnovna osobina ovih snaga, pored visoke obučenosti i profesionalnosti, jeste u sposobnosti adekvatnog suprostavljanja asimetričnim pretnjama bezbednosti – terorizmu, organizovanom kriminalu, rešavanju talačkih situacija i tome slično. Svemu navedenom, kabaste vojne i nedovoljno obučene redovne policijske snage, nisu u stanju da se suprotstave na valjan način.

U redovima koji dolaze, biće nešto više reči o srpskim specijalnim policijskim snagama. Fokus će biti stavljen na ukazivanje na funkcionalne uloge ovih jedinica za sistem bezbednosti u celini, onako kako je njihov položaj predviđen zakonom.

Upravo zbog pozivanja na referentni Zakon o policiji, valja ukazati na terminološku razliku između specijalnih i posebnih jedinica, jer takva, nedvosmislena diferencijacija postoji u samom pravnom aktu.

Tako, u članu 22 Zakona o policiji, navodi se da se u okviru Direkcije policije, formira Specijalna antiteroristička jedinica, kao specijalna jedinica, dok su posebne jedinice: Helikopterska jedinica, Jedinica za zaštitu, Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i Žandarmerija.

O svakoj od pomenutih organizacionih celina će biti nešto više reči, poštujući relevantnost posmatranih stavki zakona, kao i prostornu limitiranost. Najpre, biće elaborirana uloga Helikopterske jedinice, Jedinice za zaštitu i Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, a nakon toga, značaj Žandarmerije i Specijalne antiterorističke jedinice. Veća pažnja biće posvećena Specijalnoj antiterorističkoj jedinici i Žandarmeriji. jer smatram da u operativnom smislu, za funkcionisanje sistema bezbednosti u celini, od većeg značaja njihova uloga od ostalih jedinica. Takva opservacija ne znači da su ostale službe beskorisne, već je pre posledica kritičkog sagledavanja zakonom propisanih stavki, činjeničnog stanja na terenu i potrebe da se “od drveta vidi šuma”.

Nakon što bude bilo rečeno sve što bude bilo potrebno o policijskim jedinicama, pristupiće se razradi mesta i uloge vojnih specijalaca: Odreda vojne policije za specijalne namene “Kobre”, 63. padobranske brigade i 72. brigade za specijalne operacije.

Helikopterska jedinica

Helikopterska jedinica (HJ) je posebna jedinica Direkcije policije koja se kroz obavljanje letačkih i drugih aktivnosti neposredno angažuje na poslovima zaštite bezbednosti građana a posebno na otkrivanju i hvatanju terorističkih i kriminalnih grupa i pojedinaca, lišavanja slobode opasnih kriminalaca, uspostavljanje javnog reda i mira kada je narušen u većem obimu, obezbeđivanje skupova i transporta visokog rizika, za vršenje poslova kontrole granice, kontrole saobraćaja, gašenja požara, organizovanje i sprovođenje službe traganje i spasavanje.

Helikopterska jedinica pruža usluge i drugim organima i institucijama. U skladu sa ovlašćenjima vrši i obuku vazduhoplovnog osoblja.

Najveći broj svojih operativno-letačkih zadataka za potrebe Direkcije policije i Ministarstva unutrašnjih poslova HJ obavlja u sadejstvu sa operativnim sastavima Ministarstva:

  • rad sa specijalnom i posebnim jedinicama policije ( transporti, desantiranja, izviđanja…),
  • pružanje pomoći Upravi policije (obezbeđivanje sportskih manifestacija, traganje, pronalaženje i hvatanje kriminalnih grupa ili pojedinaca, obezbeđivanje skupova visokog rizika…),
  • kontrola i obezbeđenje državne granice u saradnji sa Upravom granične policije,
  • praćenje i obezbeđivanje VIP transporte i drugih transporta visokog rizika (u saradnji sa Jedinicom za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata),
  • kontrola drumskog saobraćaja (u saradnji sa Upravom saobraćajne policije).

Iako se, na osnovu ovako pobrojanih poslova, koji stoje, kao takvi, na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, može učiniti čudnim da se kao poslovi Helikopterske jedinice navode “otkrivanje i hvatanje terorističkih i kriminalnih grupa i pojedinaca, lišavanje slobode kriminalaca…”, treba imati na umu da sve jedinice u okviru Direkcije policije, imaju obavezu da sarađuju i da u skladu sa zakonom, sprovode i druge aktivnosti koje nisu njihove bazične.

Kada govorimo o delatnosti Helikopterske jedinice, ona suštinski podrazumeva prevoz ljudi, opreme i sredstava, dok se u drugim slučajevima, angažuju ukoliko se za to ukaže potreba.

Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata

Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) je organizaciona jedinica u sastavu Direkcije policije.

Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata vrši bezbednosnu zaštitu određenih lica u skladu sa Uredbom o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata:

  • predsednika Republike,
  • predsednika Narodne skupštine,
  • predsednika Vlade,
  • ministra spoljnih poslova,
  • ministra unutrašnjih poslova,
  • direktora policije i
  • stranih državnika nosioca najviših državnih funkcija tokom službenih poseta Republici Srbiji.

Takođe, pored navedenih lica, policijski službenici Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata bezbednosno štite nosioce najviših pravosudnih funkcija i druge državne funkcionere, u zavisnosti od procene ugroženosti, a po preporuci Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, a izuzetno i nosioce najviših pravosudnih funkcija i druge državne funkcionere, po prestanku funkcije koju su obavljali, ukoliko su bezbednosno štićeni, a sve u zavisnosti od procene ugroženosti i po preporuci Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

U praksi, obezbeđenje ličnosti na visokim državnim pozicijama se deli između vojske (“Kobre”, odred Vojne policije za specijalne namene) i policije, vrlo često, zavisno od afiniteta samog državnika prema vojnim ili policijskim snagama.

Jedinica za zaštitu

Jedinica za zaštituje organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja sprovodi Program zaštite i obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku.

U organizacionom smislu, Jedinica za zaštitu u svom sastavu ima: Odeljenje za operativne poslove, Odeljenje za operativno taktičko postupanje i bezbednosnu zaštitu i Odeljenje za operativnu analitiku, podršku i finansije.

Jedinica za zaštitu u skladu sa Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku pruža zaštitu i pomoć učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, a bez čijeg iskaza ili obaveštenja bi bilo znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnim postupcima za krivična dela:

 1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti;

 2) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i

 3) organizovanog kriminala.

Jedinica za zaštitu postupa po zahtevima nadležnog javnog tužioca, sudije za prethodni postupak ili predsednika veća .

U okviru Programa zaštite Jedinica za zaštitu primenjuje sledeće mere:

1) fizička zaštita ličnosti i imovine;

 2) promena prebivališta ili premeštanje  drugu zavodsku ustanovu;

3) prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu;

 4) promena identiteta.

Jedinica za zaštitu ima vrlo važnu ulogu u obezbeđivanju pretpostavki da procesne radnje budu sprovedene na zakonom predviđen način, omogućavajući pri tom veći stepen zaštite za svedoke od eventualnog ataka na njihovu ličnu i materijalnu bezbednost.

Helikopterska jedinica, Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i Jedinica za zaštitu, jesu posebne policijske jedinice koje imaju svoje mesto u sistemu bezbednosti Srbije. Ukoliko se kritički proceni ono što je sadržano u slovu citiranog zakona, i onoga što se dešava u velikom broju slučajeva, možemo reći da ove formacije imaju “taktički” značaj. To znači da se bave sprovođenjem aktivnosti na sasvim određenom području, čime, posredno, doprinose stepenu bezbednosti države u celini.

Kada se, pak, govori o ekscesnim situacijama višeg nivoa društvene opasnosti, angažuju se pripadnici Žandarmerije, odnosno SAJ-a, ukoliko se ostvare zakonom predviđeni uslovi. Zbog toga, možemo reći da je veći “strateški značaj” Žandarmerije i SAJ-a od prethodno prikazanih organizacionih delova srpske policije.

Delovanje samih jedinica Žandarmerije i SAJ-a, njihov istorijat i položaj u širem spletu organa bezbednosti u Srbiji, kao i kritika modela njihove upotrebe i popune kadra, biće neki od važnijih momenata u elaboraciji u narednom delu ove rasprave.

Nastaviće se…

Sve priče i eseje Aleksandra Stojanovića, možete pročitati u štampanom izdanju Nove Naše reči.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*