Piše: ms Aleksandar Stojanović
Pored “klasičnih” instanci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, u upravljanju i kontroli rada sistema bezbednosti, od značaja su i institucije koje se organizuju na osnovu zakona (iako neke od njih treba da budu predviđene Ustavom, zbog svog značaja). U ovu grupu organa, ubrajamo Savet za nacionalnu bezbednost, Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Zajedničko za sva navedena tela je to što se formiraju na osnovu Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije iz 2007. godine.
Savet za nacionalnu bezbednost
Prema istom zakonu i članu 5, Savet za nacionalnu bezbednost jeste telo Republike Srbije koje obavlja određene poslove i zadatke iz oblasti nacionalne bezbednosti.
Savet se stara o nacionalnoj bezbednosti tako što:
– razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti;
– razmatra međusobnu saradnju organa nadležnih za odbranu, organa nadležnih za unutrašnje poslove i službi bezbednosti i njihovu saradnju s drugim nadležnim državnim organima, kao i saradnju sa organima i službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija;
– predlaže nadležnim državnim organima mere za unapređenje nacionalne bezbednosti;
– razmatra predloge za unapređenje nacionalne bezbednosti koje mu upućuju organi nadležni za odbranu, organi nadležni za unutrašnje poslove, službe bezbednosti i drugi nadležni državni organi;
– razmatra pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda koja su značajna za nacionalnu bezbednost;
– razmatra i druga pitanja koja su značajna za nacionalnu bezbednost.
Savet usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti tako što:
– razmatra obaveštajno-bezbednosne procene i donosi zaključke kojima određuje prioritete i načine zaštite i usmerava ostvarivanje nacionalnih interesa koji se sprovode putem obaveštajno-bezbednosne delatnosti;
– donosi zaključke u vezi s radom službi bezbednosti i Biroa za koordinaciju;
– donosi zaključke kojima usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti;
– donosi zaključke kojima usmerava saradnju službi bezbednosti sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija;
– donosi zaključke kojima usklađuje delatnosti državnih organa koje su posvećene međunarodnoj saradnji u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane;
– prati izvršavanje zaključaka koje je doneo;
– daje mišljenja o predlozima godišnjih i srednjoročnih planova rada službi bezbednosti;
– daje mišljenja Vladi o predlozima budžeta službi bezbednosti i prati realizaciju odobrenih budžetskih sredstava;
– daje mišljenje Vladi o predlogu za postavljenje i razrešenje direktora službi bezbednosti.
Savet se stara o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o ličnosti, kao i drugih propisa kojima se štite ljudska prava koja mogu da budu ugrožena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama.
Članstvo u Savetu je predviđeno članom 6, pa tako u njegov sastav ulaze:
– predsednik Republike;
– predsednik Vlade;
– ministar odbrane;
– ministar unutrašnjih poslova;
– ministar pravde;
– načelnik Generalštaba Vojske Srbije;
– direktori službi bezbednosti.
Savet ima sekretara Saveta, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja.
Sekretar Saveta stara se o izvršavanju zaključaka Saveta i obavlja druge poslove koji su određeni poslovnikom i drugim aktima Saveta. Sekretara Saveta imenuje i razrešava predsednik Republike. Sednicu Saveta saziva predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik Vlade. Sednici Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen – predsednik Vlade. Zaključke i druge akte Saveta potpisuje predsednik Republike. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta.
Postojanje Saveta za nacionalnu bezbednost je novina za srpski sistem bezbednosti, i predstavlja sleđenje tradicija nekih drugih zemalja. Pored problematične pretpostavke za samo osnivanje (Savet se formira na osnovu zakona, a ne na osnovu Ustava), funkcionisanje Saveta za nacionalnu bezbednost prati i čitav niz drugih manjkavosti – od toga da su članovi Saveta lica koja nemaju demokratski legitimitet (načelnik Generalštaba i direktori službi bezbednosti), do toga da u njemu nema, recimo, ministra spoljnih poslova, kao jedne od vrlo bitnih karika u lancu bezbednosti svake zemlje. Svakako je potrebno da u radu Saveta učestvuju predstavnici vojske i službi bezbednosti, ali je to trebalo organizovati na drugačiji način – da oni to čine kao deo ekspertskog tima, koji bi savetovao predstavnike naroda, ali bez prava da i sami glasaju, jer se time narušava princip demokratskog legitimiteta. Uglavnom, Savet za nacionalnu bezbednost igra bitnu ulogu u sistemu, onoliko, koliko ozbiljno i odgovorno svoj posao obavljaju njegovi članovi, te će na njegovu respektabilnost u perspektivi, uticati upravo ta stavka.
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka
Kako bi se odluke ovako formiranog Saveta za nacionalnu bezbednost sprovele u praksi, te kako bi bilo omogućeno obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe Saveta, članom 8 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, predviđeno je formiranje Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.
Nadležnosti ovog tela su da obavlja:
– poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednica Saveta;
– stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta;
– poslove administrativno-tehničke podrške Birou za koordinaciju;
– čuvanje i stavljanje na uvid članovima Saveta izveštaja i drugih akata Saveta.
Biro za koordinaciju službi bezbednosti
Mimo delovanja Saveta za nacionalnu bezbednost I Kancelarije Saveta, vrlo bitan šraf u koordinaciji rada (dela) sistema nacionalne bezbednosti Srbije je Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Članom 11 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti se navodi da Biro operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Biro za koordinaciju posebno:
– utvrđuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti;
– utvrđuje način operativnog usklađivanja u pojedinim slučajevima;
– osniva mešovite radne grupe za operativne zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti i utvrđuje njihove zadatke;
– analizira rezultate operativnog usklađivanja i o tome po potrebi izveštava Savet, a najmanje jednom u šest meseci.
Rad Biroa za koordinaciju podrobnije se uređuje Poslovnikom Saveta.
Biro za koordinaciju čine direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta.
U radu Biroa za koordinaciju mogu po pozivu da učestvuju:
– predstavnici Ministarstva spoljnih poslova;
– direktor policije i načelnici uprava policije;
– Republički javni tužilac;
– direktor Uprave carina;
– rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.
Praktično, ideja postojanja Biroa je koncetracija svih šefova obaveštajno-bezbednosnog aparata Srbije na jednom mestu u isto vreme, zarad adekvatnije koordinacije aktivnosti službi. Kako je navedeno, u radu mogu učestvovati i pripadnici drugih delova sistema, ako se za tim ukaže potreba.
Namera iza prethodnih redova je bila da se čitaoci upoznaju sa upravljačkom strukturom institucionalnog aspekta sistema nacionalne bezbednosti, onako, kako je to definisano, pre svega, Ustavom, ali i nekim zakonima. Prikazane su nadležnosti instanci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u klasičnom smislu, kao i nekih organa koji, uslovno rečeno, predstavljaju novinu za srpski politički poredak (Savet za nacionalnu bezbednost, Kancelarija Saveta, Biro za koordinaciju službi bezbednosti).
Nakon ove faze, logika elaboracije strukturalnog i funkcionalnog modela našeg sistema bezbednosti, nalaže da se posvetimo objašnjavanju rada izvršne komponente sistema – podrazumevajući pod tim, vojsku, policiju, obaveštajno-bezbednosne službe i organe civilne zaštite.
O tome će biti reči u narednim esejima.
Nastaviće se…
Leave a Reply