Razgovarao: Ivan Spirić
Kamerni sastav “Biser” kao ideja se provlačila još dok je postojao hor „Viva voce“, koji je nastao 2011. godine i postojao sledećih godina kao hor mahom srednjoškolki.
– Ispostavilo se da je ta etapa pevanja završena i da treba razmišljati o nečem novom, tako da je “Biser” bio neki normalan nastavak te priče – kaže osnivačica i umetnički rukovodilac “Bisera” Mirjana Perišić.
– Sa par koleginica smo se dogovorile da nastavimo tu priču. Formirale smo jednu grupicu, bilo je nas pet i imale smo klavirsku pratnju. Počeli smo sa radom krajem 2021. goine, a kao zvaničan početak uzimamo maj 2022. godine, kada smo imali prvi koncert. Par godina kasnije smo narasli, malo proširili ekipu. Neke devojke nisu sa nama, došle su neke druge, njih ćemo predstaviti na sledećem koncertu. Sada imamo sedam koleginica koje pevaju sa kolegom koji nas prati kao osmi član – ističe ona.
Što se muzičkog izbora tiče, članovi „Bisera“ mahom vole izvornu muziku i pesme.
– Neke su poznate, popularne, neke, možda zaboravljene, pa gledamo da ih obnovimo – pojašnjava Perišićeva.
– Nisu nam strane sevdalinke, starogradske, a imali smo i koncert na kome smo pevali muziku iz domaćih serija i filmova, što se publici jako dopalo. To su bile numere iz „Boljeg života“, „Porodičnog blaga“, „Sabirnog centra“, „Salaša u malom ritu“ i drugih. Problem sa nastupima je bilo i što smo krenuli u doba korone, bila je zabrana okupljanja… Do sada smo, sem u Leskovcu, nastupali u okrugu (Medveđa, Bojnik, Vlasotince), ali nikako da se dogovorimo da nastupimo u Lebanu – kaže ona.
Za svaki nastup ili probu treba izabrati i repertoar, a Mirjana kaže da vlada demokratija.
– Ja sam po rečima mojih prijateljica iz „Bisera“ staramajka, što govori da sam najstarija. Ja sam i preuzela ulogu koju su mi potencirale, a to znači sa sam neko ko je zadužen za sve i svašta, ali se najmanje pitam, ali i razumem, oko izbora repertoara. One su tu mnogo bolje, sjajne su, svaka ponaosob je odlična pevačica, a to će se videti i na našem narednom koncertu, jer imamo želju i da par devojaka solistički predstavimo, pa će oni imati priliku i da sa po jednom pesmom nastupe, njihovi glasovi to svakako zaslužuju. Dakle, mahom one predlažu pesme, a tu nam mnogo pomaže i naš prijatelj Srđan Stojiljković, koji je trenutno zu Slovačkoj, koji nam piše aranžmane. Nešto i same smišljamo, jer je većina, sem dve devojke, profesionalni muzičari – ističe Perišićeva.
Da bi sve moglo da kako tako funkcioniše, potrebne su i finansije. “Biser” nema problema sa finansijama, jer finansija nema, kaže uz osmeh Mirjana.
– Živimo za muziku i koncert. Nikako ne finansiramo, platimo dažbine koje treba da se plate, kao što je knjigovođa i slično, imamo promet na računu nula. Uglavnom nismo podržani od strane Grada. Prošle godine nas je Grad podržao preko projekta u kulturi sa skoro kompletnom sumom koju smo tražili to je bilo nekih 240.000 dinara. Godinu dana pre toga nismo dobili ništa, kao i ove godine. Ako i prođemo, to je sa nekom najmanjom sumom, na primer 150.000 dinara. Ove godine smo imali lep projekat, imali smo ideju da sarađujemo sa dvoje sjajnih glumaca, Minom Cocić i Ivanom Jankovićem. Hteli smo da napravimo kabare po tekstovima Duška Radovića. Finansije su bile potrebne zbog aranžmana koje je trebalo uraditi za taj kabare. Međutim, vrlo nestručna komisija grada je procenila, nestručno naravno, da projektat nije dobar, nije finansijski dobro osmišljen, da je prevelik… Tražili smo 300.000 dinara, znači ništa spektakularno. Ali, bitno je ko i odlučuje o tim sredstvima, ali to nas neće omesti u našim idejama, kad-tad ćemo ostvariti svoj plan. Do tada ćemo svakako pevati, nastupati, imamo sjajnu publiku, stvarno se ljudi vesele na našim koncertima, pitaju kad ćemo opet nastupati… Publiku čine stariji ljudi, ali oni zaista znaju da se vesele i da uživaju u pesmama. A kada imaš takvu povratnu reakciju od publike, onda ti je i merak da izvodiš i nastupaš. Da li ćemi lepo pevati, da li ćemo nastup da iznesemo kako treba, da li ćemo voleti to što radimo ili nećemo, to ne zavisi od para. Pare su tu da možemo da isplaniramo da odemo, recimo, do Niša, da promenimo garderobu kako ne bi nastupale stalno u istoj, to je i poštovanje prema publici. Nisu to neka velika ulaganja, to možemo i sami da finansiramo… Uveliko spremamo novi nastup, na kome komisiji koja je odlučivala koji će projekti u kulturi biti finansirani i ne mora da se pojavi… Tamo im nije mesto, jer se očigledno ne razumeju u onome što su žirirali – zaključuje Perišić.
Leave a Reply