Dan kad je rođen Če Gevara

Piše: Aleksandar Stojanović

Četrnaestog juna 1928. godine u argentinskom gradu Rosariju, rođen je Ernesto Če Gevara, uz Fidela Kastra, najznačajniji akter Kubanske revolucije.

Če Gevara, po vokaciji lekar, tokom života je bio pisac, ministar, diplomata, ali pre svega i iznad svega, strastveni revolucionar i inspirativni gerilski vođa.

Tokom studija medicine, proputovao je Južnu Ameriku motociklom (o čemu je pisao u knjizi “Dnevnik motocikliste”), kada se iz prve ruke uverio u ekstremno siromaštvo u kom je živeo radni svet Latinske Amerike, što je doprinelo radikalizaciji njegovih stavova i formiranju pretpostavki za ono što je usledilo: borbu za pravednije i ravnopravnije društvo.

U Meksiku je 1955. godine upoznao Raula, a nakon toga i Fidela Kastra i pridružio se revolucionarnom pokretu “26. jul”, koji je želeo da svrgne diktatorsku i eksploatatorsku vlast Fulhensija Batiste na Kubi.

Iako je isprva bio lekar gerilskih snaga, Če Gevara se vrlo brzo istakao svojom hrabroščću i požrtvovanošću (o čemu je, godinama kasnije, govorio i sam Fidel Kastro), pa je postao jedan od komandanata trupa, uprkos činjenici da nije prošao klasičnu vojnu obuku, budući da je od najranijeg detinjstva bolovao od astme.

Posle spektakularnog svrgavanja Batiste 1959. godine, u jednom izrazito neravnopravnom ratu u kom je hiljadu gerilaca pobedilo deset hiljada vladinih vojnika, Če Gevara je postao simbol revolucije koja je, opet, u značajnoj meri obeležila 20. vek – pokazala je da mali ljudi mogu da “pomrse konce” interesima velikih sila, u ovom slučaju, Amerike.

Otprilike u to vreme, Če Gevara počinje da ideološki uobličava svoje stavove. Komunističke ideje prijaju pravdoljubivom umu pobunjenika, odlučnog da od sveta napravi bolje mesto za život običnih ljudi.

Bio je predsednik Nacionalne banke, ministar industrije i prvo lice kubanske diplomatije, zalažući se za prelazak Kube u socijalistički režim društvenih odnosa i razvijajući odnose sa Sovjetskim Savezom i sazemljama iz Pokreta nesvrstanih (između ostalih, i sa Jugoslavijom).

Dane provodi u obavljanju redovnih dužnosti, slobodno vreme posvećuje dobrovoljnom radu u interesu zajednice (branje kafe i seča šećerne trske), a noću čita, uči, usavršava se i piše.

U tim, relativno mirnim danima, nastaju njegovi spisi o socijalizmu i mestu čoveka u njemu, radovi koji pokazuju dubinu njegovog teorijskog shvatanja političkih pojava i procesa onog vremena.

Nemirnog duha, odlučuje da se odrekne komfora državničkog života, te da nastavi revolucionarnu borbu u drugim napaćenim zemljama. Neuspeh doživljava u Kongu, a gerilski angažman u Boliviji (u kojoj piše svoj “Dnevnik iz Bolivije”), završava se njegovom smrću.

Snage režima, uz veliku podršku i pomoć CIA-e likvidiraju Ernesta Če Gevaru 9. oktobra 1967. godine.

Šest decenija od smrti i skoro sto godina od rođenja, Če Gevara nastavlja da inspiriše borce protiv društvenih nejednakosti na svim meridijanima sveta, jer, kako je pisao u jednom svom pismu “možda nismo u srodstvu, ali ako drhtiš od besa zbog nepravde, onda si moj drug, a to je najvažnije”.