Piše: Aleksandar Stojanović
Srce lupa, nemirna krv vri,
Um tera da misao na zločin zri.
Kaljav svet, nepravda pod stolom ćuti.
Politika, cene, udvorištvo. Kako to samo ljuti!
Kazuju mi o atentatima, Hrvatima i bugarskom caru.
Zar su i zmajevi krivi što mnogi nemaju ni prebijenu paru?!
Ćuti, radi, trpi, posle ovih će biti samo gore.
To savetuju crvi, što se sa mišlju o hrabrosti večito bore.
Seljak srpski, nepismen i silan, onomad je oterao dahije.
Školovani i fini, mi sada postadosmo deo fukara nahije.
Glas za dinar, savest za dva, kćer za tri,
Kako ćeš jednom, u grobnicama predaka, biti dostojan ti?
Ćuti, trpi, radi, veruj, glasaj, budi ovca za klanje.
Laži sebe mitom o herojstvu ratnika,
Ali znaj da to nisi, ni najmanje.
Leave a Reply