Sudbina jednog roba

Izvor: pixabay.com

Piše: Aleksandar Stojanović

Fabrički dimnjak bljuje vatru,

Na osušenoj travi, Cigani rasprostrše šatru.

Iz radničkog logora vijori se mučeni dim,

Pitate se, kakve to veze ima s bilo čim?

Ogolela kapija se jednako miče,

Kad reka mučenika, poče da ističe.

Vrednih i žalnih, istrošenih i praznih,

Ovom stazom, kreću se utvare prilika poraznih.

Traka, kabl, disciplina i šef,

Deset, dvanaest ili petnaest sati, zadovoljava se tuđi ćef.

Trka s vremenom, profitom i normom se obistinila sjajna,

Izrabljivačka, gorda, u svojoj nehumanosti, bajna.

Na osušenoj travi, ciganska se dreka čuje silna,

Daje ritam ceđenju ambicije, radosti i života milna.

Na fabričkoj traci stoji prilika ljudska,

Kako li izdržava taj stvor, da ga pritisak ne smrska.

Porodica jedna, kredita dva i deteta pet,

Za ovu priliku, od jutra do sutra, to je čitav svet.

Dok Cigani teraju teraju vrane da se u ritmu njišu,

Fabrički dimnjak oblake provocira na kišu.

Pljusak na zemlju muke i greha, odlučno pada,

Radniku, poslednjem poštenom čoveku je potrebna nova nada.

U odmor, zaradu, dostojanstvo i ljudsko pravo,

Ne u viku, torturu, kaznu i šefovo “Bravo!”.

Do zemlje pravde se ne stiže lako,

Ako takva i postoji, čini se da je daleka, jako.

Fabrički dimnjak još uvek bljuje vatru,

Na osušenoj travi, tužni Cigani digoše šatru.

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*