Poema o smislu

Piše: Aleksandar Stojanović

Krije se u granju, i travi, i tišini,

Čuči na obali jezera, pod nebom, na mesečini.

Danima daje ritam, postojanost i slast,

Bez njega živeti, to je kao brak kojem fali strast.

Smisao daje oštrinu, snagu i duha mir,

Sigurnost da se uđe u svaki životni vir.

Svako ga, po svom umu, kroji,

Ako to ne čini, onda je kao ovca koja u toru travke broji.

Smisao nije u novcu, u kvadratima, u odelu,

Da je tako, svi bi se kurvali, ubijali ili prodavali liniju belu.

On se ne sili, ne lomi, ne ide u širinu,

Nije ga moguće okrnjiti, obrisati, ni baciti u prašinu.

Čovek mora imati sudbinu, odluku i nepokolebljivi stav,

Bez smisla, život mu može biti manji nego što je i najmanji mrav.

Zapitaj se, zašto dišeš, budiš se, smeješ i živiš,

Kuda ideš, šta želiš i čemu se diviš.

Odgovor u srcu čuvaj, svoj smisao neguj i pazi,

Hrabro i osećajno koračaj po svojoj životnoj stazi.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*