Gušterova kafana u Čivlk

LESKOVAC

Gušterovi gi ima svuda – golema familija i treba mnogo sokaci da bi svi stanuli kolko gi ima.
Gorča Demek umre 1912. godine. Ss sina Blagoju beoše otišli ss kola u Lebane po drva. A februar, nakud Lebane kd idoše – stud, grize, a kd se vrćaše ufati gi lapavica po put i Gorča, da zaštiti sina Blagoju od sneg, kišu i vetar skinu gunj i ogrnu Blagoju. Posle nekolko dna Gorča se razbole, dobi upalu pluća i umre i ostavi Ginu ss malecku decu. A bija je zdrav i jak čovek – ko čelik. Nee bija korpulencija, al kd zalegne pod kola puna ss drva el ss džaci, pa kd se odpne ozdol s noge od zemlju, a gore ss grbinu – podigne kola na grbinu, okrene gi i istrese onoj što je u kola – tolko je jak bija.
Kd se Blagoja vrnu iz zarobljeništvo, Gina ga oženi ss Savetku od Kičarci iz Bogojevce. Savetka lepa i miraždžika – u miraz donese četri ektara zemlju i teeeškuuu nizu dukati. Blagoja Demek tg otvori šustersku radnju na Široku čaršiju, zaposli četri radnika i bija je pročuven ko dobar obućar u Leskovac. Al, ufati ekonomska kriza, a pojavi se i «Bata” ss fabričke cipele i Blagoja, kd vide da ko obućar više nema prosperitet – prodade onaj četiri ektara zemlju što gi Savetka donese u miraz i za tej pare, 1931. godine od Mitku i Voju Guštera kupi pola Gušterovu kafanu u Čivlk. Mita i Voja Gušter bili su mu braća od rođenu tetku, jer je Sika Gušterka, majka na Voju i Mitu bila rođena sestra na Ginu Demekovu, Lepku Džamakerku i Vasiljka Jacića. Posle prodade i onuj teeešku nizu dukati pa kupi i drugu polovinu Gušterovu kafanu i ss Savetku i decu se preseli u Čivlk.

U Gušterovu ( Demekovu ) kafanu u Čivlk često dođuje Mile Patrunski ss edno pešesnaes ljudi iz Panađurište i Vašarište – da napravi promet na ujku Blagoju Demeka. A leto je i pred kafanu se iznesev četri-pet astala i tuj se ede, pije i peva, a vodič u pesmu gim Blagoja Demek i peva:
«Prošetale male devojčice – Devojčice nevestice
Idu mlade devojčice da otkupe Jovančića – Jovančića dilberčića!
Pa skupiše mlogo pare – sve parčice na parčice
sve dinare na dinare – sve bančice na bančice!”
I kako nabraja pare tkoj Blagoja Demek udara ss ruku u astal a po njega i svi koji sediv uz astali- iz džepčiki na prsluci vadiv sitne pare, a iz prednji i zadnji džepovi na pantalone krupne pare i turav gi na kup edne preko druge dok Blagoja nabraja parice, dinare i bančice i kd se napravi golem kup Blagoja nastavi da peva:
«Mlogo pare sakupiše da otkupe Jovančića
Jovančića dilbeeerčiiiićaaa!”
Krsna slava na Demekovi je Mitrovdan, a Blagoja slavija sve slave i imendani – Blagovesti, pa Alisej (imendan mu na sina Acu Demeka), pa Gluvi tornik, odma po čestiti ponedenik posle poklade. Na Gluvi tornik i po sto duše dođev u kafanu i toj su onija koji se boriv protiv ugursuza, baksuza i namćori – toj je bila «revina” (svaki si učestvuje u troškovi na pijenje i edenje ), a domaćin na slavu je Blagoja Demek.
U Demekovu kafanu ss drugari iz Vašarište često dođe i Žika Trkaljajac i toj noćom kd se zatvoriv Trenkina, Slezenkina, Đermanovićeva i druge kafane kude stanicu. Trkaljajac čukne na prozor i Blagoja Demek se digne i pušti gi u kafanu. Žika Trkaljajac kd zapeva – milina da ga slušaš, pa uzne pa skine onuj golemu vuniju od gramofon ( velika truba na gramofon ), pa iskoči pred kafanu i kroz onuj vuniju zaviva ko vuk: ,,A-uuu! A-uuu! uuu!”- ječi Čivlk. A zima je i mraz štipe po obrazi. Ilija Čavrljuga, ovčar, ima trlu ss ovce preko put kafanu i ete ti ga – iskoči ss fenjer na raskrsje pa diza i šeta fenjer pred oči – da vidi ne li se toj niki kurjak pojavija ovce da mu iskolje i izdavi!
Gušterovi. Bija Janja i deca mu Jovan i Kole. Jovan bija poljak i edn dn legja na sunce da se sunča i zaspaja. Niki prošli, videli ga kko lega na livadu i kazali na tatka mu Janju: «Tu, bre, Janjo, on-j ti sin Jovan legja na sunce i sunča se – ko gušter!”
I od toj na Jovana ostade nadimak Gušter. A kazuev pa da je Janja bija golem meraklija i ss drugara čuvaja konji na njivu na okuku na put za Lebane. Čuvali oni konji i edn noć kd beše – počelo ništo da svitka i oni mislili da su toj svitkavice, kd ono – išo kurjak! Janja šmugnuja da se sakrije, a drugar pitaja: ,,A, bre, kude je Janja! Ma kude bre šmugnu ko gušter!” I tkoj mu i ostade nadimak – Gušter.
Jovan Janjić otvori u Čivlk furnju i pekja je lebovi, đuveči i sve što se u pešermu peče, žena mu Sika od Demekovi, deca Dimitrije – Mita Gušter, Voja, Laza, Đoka zvani Đoče, kazandžija, Blagoja, Zagorka i Mara. Mita Gušter sazida kafanu na smo raskrsje za Bojnik i Lebane, žena Radmila – Rada, deca Ljubica – zvana Ljupče Gušterče i Mirjana (ss tatka Mitu poginuše u bombardovanje 6. septembra 1944. godine). Ljupče Gušterče, muž Aleksandar Anđelković zvani Leka Mečka, trgovački pomoćnik staklarske branže, deca Jovan i Đorđe. Jovan, žena mu Negosava. Đorđe – Đone, žena Milena, deca Milan i Dušan. Vojislav – Voja Janjić, žena Deska, deca Verica i Velibor. Laza Gušter, žena Stana iz Trnjane, ćerka Stana (na majkino vu ime dali ime). Đorđe zvani Đoče, kazandžija, žena Deska zvana Ujniče. Zagorka, muž Đoka Gilančanin, šićerdžija, deca Divna, Ljubinka i Živorad. Mara, muž Jovan iz Kosančić, zidar, deca Slavko Pevac, Đorđe i Desanka. Đoče i Laza držaše zaedno kazandžisku radnju pa se razortačiše. Laza otide u niko selo i tam otvori bakalnicu.
I pri tolku familiju neje ni čudo što gi Gušterovi ima svuda po cel Leskovac i od nji uvek arno! Takvi ljudi su – dobri i radni.

Nastaviće se…

Sava Dimitrijević

                            

FOTOGRAFIJA: KADA SU UGURSUZI I BAKSUZI SLAVILI SVOJ DANA – GLUVI TORNIK

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*