U vlasotinačkoj opštini podbacio rod pšenice : NIKAD DUŽA I NIKAD SLABIJA ŽETVA

VLASOTINCE

Obavljanje najvažnijeg posla u godini svakako su žetveni radovi. Po mnogima ovo je bila najduža žetva, najteža i sa puno problema, a ni prinosi nisu bili očekivani. Kiša je bila najveći problem, tako da je sama žetva u nekoliko navrata prekidana zbog kiše i blata i vode na njivama sa žitaricama.
U vlasotinačkoj opštini prvi otkosi pali su početkom jula, a sav posao je okončan posle tri nedelje rada.
– Više od dve decenije sam sa kombajnom u žetvi, ali ovoliko dugo nikad nije trajala. U našoj, vlasotinačkoj opštini, ako nema problema sa vremenom žetva traje desetak dana. Ove godine to je trajalo dvostruko više vremena – žali nam se Časlav Stamenković, kombajnista, koji svake godine je u žetvi.
Koji su to bili problemi koji su tako odužili žetvu ?
– Loši vremenski uslovi su u potpunosti usporili žetvu. Kiša je stalno padala i nikako nije bilo kontinuiranog rada. Na njivama je bilo puno vode i blata, tako su se kombajni zaglavljivali u nekim deonicama. Zbog nemogućih uslova za rad bilo je više kvarova, nego li kad su vremenski uslovi povoljni za žetvu.
Pošto ste dugo godina u žetvi, koje su vaše procene kada su u pitanju prinosi pšenice ?
– Naravno, da ne mogu biti precizan u ocenjivanju ovogodišnjeg roda, ali je evidentno da je ovogodišnji rod čak ispod proseka koji se godinama ostvaruje u vlasotinačkoj opštini, a to je oko 3-3,5 tona po hektaru.
Kakav je bio kvalitet zrna ?
– I tu je bilo puno problema. Zrna pšenice su veoma slabog kvaliteta u svim njegovim parametrima. To najbolje se vidi prilikom predaje pšenice mlinarima, koji pre prijema vrše kontrolu vlage i kvaliteta same pšenice. Zbog loših parametara, bili su prinuđeni da odbijaju određeni iznos primljene pšenice u konačnom obračunu, a pojedini poljoprivrednici morali su da vrate pšenicu kući, i da je potom osuše, pa tek onda će biti u prilici da je predaju u mlin.
Da li znate možda uzroke slabog ovogodišnjeg roda žitarica, a tu pre svega mislimo na pšenicu, koja je najzastupljenija od svih žitarica u našem okruženju ?
– Mislim da su kiše osnovni razlog očiglednog lošeg roda pšenice. Kiša je stalno padala, a mislim da je najviše problema bilo u cvetanju pšenice. Tada su kiše bile veoma obilne, i cvet je jednostavno tada uništen i nije bilo pravilnog i potrebnog oprašivanja. A kako su kiše padale stalo, voda je bila na njivama, i u pojedinim parcelama došlo je do cvetanja pšenice u stablu, što je bio dodatni problem za poljoprivrednike.


Po kojoj ceni su vršene usluge žetve kombajnom ?
– Cena je bila nešto viša u odnosu na predhodnih 7-8 godina. Država je dozvolila da nafta ode u nebo takoreći, i kombajneri su morali da podignu cene svojih usluga. Tako je po jednom hektaru naplaćivano 25.000 dinara sa baliranjem slame, a ako nije bilo baliranja iznos je bio manji za 5.000 dinara. Sa ovim cenama jedva da možemo pokriti osnovne troškove, a gde je tu još i amortizacija kombajna i ostalih poljoprivrednih mašina koje su bile angažovane u žetvi.
Koja je generalna ocena ovogodišnje žetve ?
– Nikad duža i nikad slabija žetva. Ako tome dodamo i teške uslove u žetvi, zbog vode i blata na parcelama sa pšenicom, kao i kvarove na mašinama, kad se ispod svega podvuče crta, ispada da kombajneri nisu imali nikakve vajde u ovogodišnjoj žetvi. Pored mene i sina u žetvi sam imao angažovana još četiri radnika, koja sam morao odmah da isplatim po završetku žetve, a ja ću od nekih para naplatiti možda nekad, a možda i nikad. Šta ćete, to je sudbina nas ljudi sa sela, koji se bavimo poljoprivredom – kaže nam na kraju razgovora Časlav Stamenković Manga iz Orašja.


83-godišnji Živojin Petrović iz Stajkovca, kaže:
PODBACIO ROD PŠENICE
Ovih dana posetili smo mlin Agromiks u Gložanu gde su pojedini poljoprivrednici višak pšenice skladištili u magacinu ovog mlina.
– Mnogo loša godina. Slabi prinosi, mnogo je podbacila pšenica. Eto, ja sam na površini od jednog hektara dobio samo 20 vreća pšenice, što znači da je nešto manje od jedne tone. Ranijih godina, sa ove parcele, imao sam prinos od 5 tona. Inače, imao sam pšenicu na 4 hektara, i sad vidite i sami na kavom sam gubitku, a uložio sam ogroman novac, – požalio nam se prilikom predaje svoje pšenice, 83-godišnji Živojin Petrović iz sela Stajkovca, koji nam je rekao da pod kukuruzom ima, takođe, četiri hektara, i da ima na svom imanju ljude koji rade još i u folijama sa povrćem.

Vlastimir Stamenković

Neka Vaš komentar bude prvi

Objavi odgovor

Vaša adresa neće biti objavljena.


*