Specijalne jedinice Vojske Srbije

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Piše: ms Aleksandar Stojanović

Podela nadležnosti između državnih organa u ostvarivanju nacionalne bezbednosti na spoljnom i unutrašnjem planu, u savremenom dobu, pre je provizorna klasifikacija koja omogućava da se na metodološki i didaktički prihvatljiv način razume funkcionisanje sistema bezbednosti, nego kamen temeljac stereotipnog shvatanja bezbednosti države i njenih građana.

Da postoje mnoge dodirne tačke između nadležnosti vojnih i policijskih jedinica, validan primer su jedinice Vojske Srbije sa specijalnom namenom, koje, kako će se videti, imaju dosta toga zajedničkog sa svojim policijskim pandanima.

72. brigada za specijalne operacije Vojske Srbije

72. brigada za specijalne operacije je taktička jedinica, namenjena i osposobljena za izvođenje specijalnih operacija, diverzantskih, protivdiverzantskih, protivpobunjeničkih i protivterorističkih dejstava, izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka, prvenstveno u neprijateljevom rasporedu na taktičkoj i operativnoj dubini, u svim borbenim uslovima.

U stukturi ove jedinice, najvažniji delovi su komanda, Komandni bataljon, Bataljon za specijalne operacije „Grifoni“, Bataljon za specijalne operacije „Sokolovi“, Logistička četa i Vod vojne policije.

72. brigada za specijalne operacije realizuje sledeće zadatke:

  • Izviđanje u operativnoj i taktičkoj dubini;
  • Izvođenje diverzija na neprijateljskim vojnim objektima;
  • Učešće u obaveštajnim operacijama;
  • Rešavanje talačkih situacija;
  • Uništenje terorističkih grupa;
  • Gušenje oružane pobune;
  • Otkrivanje i obeležavanje ciljeva za dejstvo avijacije i artiljerije i
  • Spasavanje oborenih pilota, ostavljenih i ubačenih izviđačko-diverzantskih grupa i pojedinaca u pozadini neprijatelja.

Karakterizacija same jedinice, kao i taksativno navođenje liste zadataka koje treba da obavi u svom radu, navodi nas na zaključak da postoji dosta dodirnih tačaka u odnosu na ono što smo mogli da vidimo kod, primera radi, Specijalne antiterorističke jedinice i u nešto manjoj meri, Žandarmerije. Jasno je da 72. brigada za specijalne operacije kao svoju važnu društvenu ulogu navodi rešavanje talačkih situacija, uništavanje terorističkih grupa, gušenje oružane pobune, te akcije spasavanja ostavljenih pojedinaca ili grupa u pozadini neprijatelja.

Ipak, ono što predstavlja suštinsku razliku u odnosu na posebne i specijalne jedinice policije, koje su, mahom defanzivnog karaktera, izraziti ofanzivni potencijal 72. brigade za specijalne operacije. Da je tako, možemo se uveriti uvidom u zvaničnu elaboraciju rada ove jedinice, te analizom zadataka koje treba da obavi u tom istom radu – izviđanje u operativnoj i taktičkoj dubini, izvođenje diverzija na neprijateljskim vojnim objektima, te učestvovanje u obaveštajnim operacijama. Sve to nas navodi na zaključak da se radi o jedinici formiranoj da dela, pre svega, na tlu neprijatelja, a tek onda da realizuje svoje defanzivne zadatke na teritoriji matične zemlje.

Da bi svoju misiju realizovala na predviđen način, unutar 72. brigade za specijalne operacije se realizuje intenzivna obuka koju čine selektivna obuka, osnovna i napredna obuka specijalnih jedinica.

Selektivna obuka traje 10 nedelja i realizuje se kroz fazu eliminacije i fazu kvalifikacije. Kandidati koji uspešno savladaju program selektivne obuke, primaju se i raspoređuju na formacijska mesta u jedinicama 72. brigade za specijalne operacije i upućuju na osnovnu i naprednu specijalističku obuku.

Osnovna specijalistička obuka traje šest meseci i sastoji se od: fizičke obuke, vatrene obuke, osnovne obuke snajperista, taktičke obuke, taktičke obuke specijalnih jedinica, topografije i orijentacije na zemljištu, obuke na sredstvima i sistemima za vatrenu podršku, obuke na telekomunikacionim sredstvima, kao i izvođenja taktičkih vežbi.

Napredna obuka specijalnih jedinica traje šest meseci i obuhvata usavršavanja putem kursiranja u jedinicama 72. brigade za specijalne operacije i centrima za obuku Vojske Srbije. Napredna obuka se načelno realizuje kroz sledeće oblike obučavanja: u upotrebi vatrenog i hladnog oružja, u veranju u letnjim i zimskim uslovima, u preživljavanju u prirodi, u savladavanju vodenih prepreka, u skijanju, izradi eksplozivnih materijala i tome slično.

Usavršavanja pripadnika jedinice se realizuje i pohađanjem različitih kurseva u zemlji i inostranstvu. Cilj ovako definisanog plana i programa obuke budućih pripadnika 72. brigade za specijalne operacije jeste njihovo osposobljavanje za delovanje u svim uslovima, u cilju realizacije projektovanih zadataka koji su stavljeni pred samu brigadu.

72. brigada za specijalne operacije (Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)

Odred vojne policije za specijalne namene “Kobre”

Kratak osvrt na istorijat “Kobri” nas vodi do 14. aprila 1978. godine, kada je formirano Odeljenje vojne policije za protivterorističku borbu u okviru 282. bataljona vojne policije Jugoslovenske narodne armije.

Ovo odeljenje, praktično, predstavlja preteču današnjih „Kobri“, i u svom sastavu je imalo jednog oficira i dvanaest podoficira. Odeljenje prelazi u nadležnost novoformiranog Korpusa specijalnih jedinica 1992. godine, a potom 2000. godine postaje protivteroristički odred neposredno potčinjen načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije. U skladu sa reformama sprovedenim u Vojsci Srbije, krajem 2006. godine formirana je jedinica bataljonskog nivoa pod nazivom Bataljon vojne policije za obezbeđenje „Kobre“, koji se tada nalazi u sastavu Garde. Jedinica 2008. godine menja naziv u Bataljon vojne policije specijalne namene „Kobre i prelazi u sastav Uprave vojne policije Generalštaba Vojske Srbije. Od kraja 2020. godine jedinica je neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije, a u januaru 2021. godine je preimenovana u Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“. Sem „Kobri“, koje su iz nivoa bataljona „evoluirale“ u odred, slična promena, u približno istom vremenskom periodu, zadesila je i 72. brigadu za specijalne operacije, kao i, kako će se videti, 63. padobransku brigadu. Uzimajući u obzir značaj ovih specijalnih jedinica naše vojske i sistema bezbednosti u celini, ne smatram taj čin lošim potezom.

Kada neposredno govorimo o nameni “Kobri”, ona se ogleda, pre svega, u bezbednosnoj zaštiti određenih lica i objekata od posebne važnosti. U praksi, to znači obezbeđivanje najviših državnih funkcionera, pri čemu dolazi do preplitanja nadležnosti sa drugim instancama sistema bezbednosti, a naročito, sa posebnom policijskom formacijom – Jedinicom za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata.

U okviru realizacije svoje misije, Odred vojne policije „Kobre“ realizuje sledeće težišne zadatke:

  • Preduzimanje preventivnih mera i radnji u realizaciji poslova bezbednosne zaštite, protivterorističke i protivpobunjeničke borbe
  • Procena, planiranje i realizacija bezbednosnih zadataka iz domena zaštite određenih lica i objekata
  • Borba protiv terorizma i pobunjeničkih grupa u svim uslovima (naseljena mesta, saobraćajna sredstva, objekti)
  • Obezbeđenje najviših stranih vojnih delegacija u zvaničnim posetama Republici Srbiji.

Dakle, primarni aspekt i smisao postojanja i funkcionisanja ove jedinice se ogleda u bezbednosnoj zaštiti, kako državnih funkcionera, tako i stranih vojnih delegacija. Od sekundarnog značaja je protivteroristički element njenog rada, što ne znači da je on beznačajan, ali je ipak u senci primarne misije.

Odred vojne policije specijalne namene„Kobre“ je jedinica profesionalnog sastava koja se popunjava isključivo izabranim pripadnicima Vojske Srbije. Procedura prijema u jedinicu prilagođena je zahtevima koji se postavljaju pred pripadnike jedinice i zadacima koje izvršavaju. Selekcija kandidata vrši se u nekoliko nivoa. Za prijem u jedinicu propisani su opšti i posebni uslovi, koji obuhvataju starosnu granicu, besprekoran dosije i visoke službene ocene, zdravstveno-psihološku selekciju prema posebnim kriterijumima i visokim standardima i bezbednosnu proveru. Nakon selektivne obuke, koja traje 3 nedelje, sa povišenim fizičkim i psihološkim zahtevima, kandidati se primaju u jedinicu na osnovu procene tima stručnjaka.

Samim načinom konkurisanja, trijaže kandidata i prijema u jedinicu, “Kobre” zadržavaju renome elitne jedinice, te kao takve, mogu biti uzor policijskim jedinicama koje su odstupile od načela profesionalizma time što su počele sa raspisivanjem javnih konkursa.

Kobre (Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije)

63. padobranska brigada

Šezdeset treća padobranska brigada je taktička jedinica Vojne Srbije čiji je osnovni zadatak prikupljanje obaveštajnih podataka i izvođenje operacija specijalnih snaga u operativnoj i strategijskoj dubini neprijatelja, primenom takozvanog vertikalnog manevra.

63. padobranska brigada realizuje sledeće zadatke:

  • Izviđačka dejstva u operativnoj i strategijskoj dubini neprijatelja;
  • Diverzantska i protivdiverzantska dejstava;
  • Borbeno traganje i spasavanje;
  • Intervencije i zauzimanje i uništenje važnih rejona i objekata u pozadini neprijatelja;
  • Dezorganizovanje sistema komandovanja neprijatelja;
  • Obeležavanje ciljeva za dejstvo avijacije i artiljerije u pozadini neprijatelja;
  • Podrška desantiranju jedinica na ugroženom delu fronta i snabdevanje jedinica iz vazduha.

Osim navedenog, jedinica razvija i sposobnosti za učešće u multinacionalnim operacijama i obezbeđenje raspoloživosti snaga za pružanje podrške civilnim vlastima u protivterorističkim i protivpobunjeničkim operacijama. U 63. padobranskoj brigadi se realizuja fizička, vatrena, taktička obuka, zatim taktička obuka specijalnih dejstava, topografija i obuka u posebnim uslovima, kao što je obuka u samostalnoj ishrani u prirodi, obuka u letnjoj i zimskoj alpinistici, obuka u skijanju i slično.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Diverzantski aspekt rada 63. padobranske brigade je nešto po čemu je slična sa 72. brigadom za specijalne operacije, međutim, specifičnost delovanja ove jedinice je upravo u tome što se radi o elitnoj jedinici padobranaca.

Zbog same te činjenice, ne treba da čudi što se padobranskoj obuci poklanja naročita pažnja.

Obuka se obavlja kroz osnovni i viši nivo, kao i kroz kurs instruktora padobranstva.

Šezdeset treća padobranska brigada, od svojih početaka, koji se vežu za Prvi padobranski bataljon, koji je osnovan je uz pomoć savezničkih snaga 14. oktobra 1944. godine u vojnoj bazi u Italiji, ima važno mesto u sistemu bezbednosti naše zemlje.

Tokom prethodnih decenija, ona je doživljavala modifikacije, uslovljene promenom bezbednosne politike države, poimanja odbrane, organizacionog i formacijskog modela rada (od 2006. do 2019. je bila “bataljon”), ali se nije promenio njen značaj kao elitne specijalne jedinice koja treba da dela tamo gde druge ne mogu.

Završetak prethodne rečenice je možda i najbolja sublimacija onoga što specijalne jedinice Vojske Srbije predstavljaju za sistem bezbednosti Srbi u celini.

Međutim, pre no što se dođe do tačke kada treba reaktivnim metodama suzbiti ili u što većoj meri, neutralisati, pretnju, neophodno je najpre identifikovati, analizirati i protumačiti sve one činioce koji mogu na nju ukazati.

Upravo je to posao obaveštajnih i bezbednosnih službi.

Nastaviće se…

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*