Protesti: minihidroelektrane- za i protiv

LESKOVAC



MoŽe li opšte dobro da postane opšta šteta?


  • Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je da male hidroelektrane proizvode malu količinu energije, a “nanose neprihvatljivu ekološku štetu”.


Probleme koje izazivaju graditelji mini hidroelektrana najbolje zanju stanovnici Grdelice. Osetili su oni to na svojoj kožu i zbog toga danima protestvovali. Taj žar borbe za očuvanje životne sredine, svojih reka i živog sveta u njima , najjaači je, čini se, na Staroj planini. Tamo se seljaci mesecima bore protiv izgadenje mini hidroelektrana i uništavanja svega što se graditeljima na put nađe.
Ali, izgleda da je za pravi efekat te borbe ipak najvažnije da se dođe u prestonicu. To su i uradili prošle subote učesnici ekološkog protesta, koji je održan na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod nazivom “Odbranimo naše reke”, koji su zatražli da se odmah obustavi gradnja svih derivacionih mini hidroelektana u Srbiji, zbog štete koju nanose životnoj sredini i devastiraju prirodne resurse, pre svega planinske reke.
Na protestu, koji je organizovao pokret “Odbranimo reke Stare planine”, protiv izgradnje mini hidroelektrana pozvali su i predstavnici devet lokalnih grupa okupljenih oko Građanskog fronta, iz isto toliko gradova Srbije, prenose beogradski mediji .
Protest je počeo minutom ćutanja, kako je istaknuto, za sve reke Srbije koje su već uništene izgradnjom mini hidroelektrana, a nakon toga je pročitana pesma “Oda vodi” Petra Šumskog.
Predstavnici pokreta “Odbranimo reke Stare planine” naveli su da nisu politički pokret, da ne žele politizaciju protesta, ističući da su se okupili kako bi “rekli ne onima koji skrnave reke i prirodu”.
-Nećemo da plaćamo da reke guraju u cevi i pozivamo vas da i vi isto učinite,- poručili su iz tog pokreta.

  • PREVAZIĐENE OBAVEZE I ALTERNATIVA

Na skupu se mogla čuti i molba upućena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da čuje njihov apel, kao i kritike na račun ministara energetike i građevinarstva Aleksandra Antića i Zorane Mihajlović zbog blagonaklone politike koju su vodili i vode u vezi izgradnje mini hidroelektrana.
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je da male hidroelektrane proizvode malu količinu energije, a “nanose neprihvatljivu ekološku štetu”.
-Degradiraju biodiverzitet, remete režime podzemnih voda i ometaju tradicionalan život lokalnog stanovništva,- rekao je on.
Prema njegovim rečina, ukoliko bi Srbija, kako je planirano, napravila 856 malih hidroelektrana “imala bi svega dva do 3,5 odsto proizvedene energije na godišnjem nivou iz tih izvora”.
Ristić je naveo da se Srbija jeste obavezala da proizvodi energiju iz obnoviljivih izvora, ali da, umesto iz mini hidroelektrana, električna energija može da se dobije iz biomase, solarne energije, energije vetra, a kako je dodao, “puno bi se učinilo i kada bi se uštedeli gubici u prenosnoj mreži Elektroprivrede Srbije, koji su sada 17 odsto, a ukoliko bi se smanjili za dva procenta, izgradnja malih hidroelektrane ne bi bila potrebna”.
– Posebno zabrinjavajuće je to što svi mi građani Srbije kroz račune za električnu energiju subvencionišemo povlašćene proizvođače, iako nas niko nije pitao da li to želimo. Nijma je prošle godine isplaćeno više desetina miliona evra, a bolje da je taj novac potrošen za unapređenje tehnoloških procesa na velikim elektroenergetskim sistemima,- rekao je on.

On je objasnio da je koncept malih hidroelektrana bio veoma popularan u prethodnih decenija, ali da je “potpuno prevaziđen” u proizvodnji energije.
Ristić je kazao da su od mini hidroelektrana odustale i Kina i Indija, koje nisu posvećivale puno pažnje zaštiti životne sredine, a koje sada suspenduju projekte njihove izgradnje.
-I Amerikanci su porušili oko 1.200 objekata samo od 1993. godine, a u Evropi je već porušeno oko 400 objekata, dok je kanadska provincija Ontario ukinula subvencije za povlašćene proizvođače i tako prve godine uštedela 758 miliona dolara, kazao je Ristić.

  • Ponavljamo tuđe greške

On smatra da “Srbije ne mora da ponovi greške svih drugih zemalja da bi došla do optimalnog rešenja za našu energetsku stabilnost”.
Na punom Platou ispred Filozofskog fakulteta, uz zviždajke i bibnjeve, okupljeni su nosili transparente na kojima se bili napisi poput “Brane su posao za dabrove, a ne za lopove”, “Vi ste prolazni, priroda nije”, “Hoću reku, neću cevovod”.
Nakon obraćanja, usledila je šetnja do Predsedništva gde su učesnici protesta ispred tog zdanja ostavili izvorsku vodu, a potom i do Vlade Srbije, kako bi se, kako sdu rekli učesnici protesta, njeni predstavnici podsetili čije interese treba da štite.

  • NACIONALNO UDRUŽENJE MALIH HIDROELEKTRANA: ŽAO IM ŠTO JAVNOST PODRŽAVA “ZLONAMERNU” KAMPANJU

Istog  dana javnosti se saopštenjem obratilo Nacionalno udruženje malih hidroelektrana koje je borbu ljudi da sačuvaju svoju životnu sredinu, reke. živi svet u njima, svoje puteve i vodu , planina, prebacilo na, da li to čudi u zemlji Srbiji, politiku.
-Žao nam je što je manji deo javnosti podržao zlonamernu kampanju jednog broja ljudi koji iz političkih ambicija, radi ličnog promovisanja i drugih interesa vode zlonamernu kampanju više od godinu i po dana, navodi se u saopštenju Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana, koje je upućeno preko PR agencije.
-Male hidroelektrane koje su izgrađene u poslednjih 10 godina i koje se grade u Srbiji izgrađene su u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa  zakonodavstvom EU, a sve prema  Nacionalnom  Akcionom  planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Takođe, sva nadležna ministarstva i javna preduzeća kao imaoci javnih ovlašćenja koji propisuju uslove i daju saglasnosti za njihovu izgradnju, dala su svoj pristanak za izgradnju MHE u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole.
Ovi protesti su politizacija nečega što ne bi trebalo da bude politika. U Evropi je izgrađeno  24.000 MHE, a u Srbiji  tek 90. Kada se traže konkretne izmene zakona, pišu se peticije i vode javne rasprave, jer smatramo da pitanja energetike i zaštite životne sredine treba da se vode u struci i institucionalno, kao i do sada, a ne na ulici ili na društvenim grupama.
Potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno su poznati građanima, pa je iz tog razloga i stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu što je naš propust kao udruženja, i što ćemo ispraviti u narednom periodu kako građani ne bi bili obmanjivani od strane pojedinaca.
Činjenica je da ne postoji nijedan način poizvodnje, bilo čega, pa i energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali je važno napomenuti da male hidroelektrane imaju najmanji uticaj u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije, čak 250 puta manji od termoelekrana. Bitno je napomenuti da je njihov uticaj jednokratan, odnosno samo tokom izgradnje, ali ne i eksplotacije.

  • SVAKO SVOJE INTERESE ČUVA

Zagovornici kampanje protiv izgradnje MHE zlonamerno snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje kada se radovi oko rečnog toka ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva).
Rečna korita i okolina se nakon izgradnje, u skladu sa Zakonom, dovode u prvobitno stanje kroz rekultivaciju kako bi se ubrzao proces obnove prirode koja je sama po sebi obnovljiva kroz duži vremenski period.
Optužbe druge strane da se uništavaju reke, priroda, biljni i životinjski svet i da sve to nestaje sa lica zemlje, apsolutno ne stoje. Nacionalno udruženje malih hidroelektrana zalaže se za poštovanje važećih zakona Republike Srbije, za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora energije uz očuvanje prirode i tako će i ostati!
To je jedini ispravan i mogući način da dosegnemo obavezu prema EU i građanima Srbije koju smo preuzeli, a to je da 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine bude dobijeno iz obnovljivih izvora, jer u suprotno tu energiju ce Srbija morati da  uvozi. A svi znamo šta to
znači za sve nas kao poreske obaveznike i naše buduće naraštaje.
Evropske zemlje su prepoznale značaj MHE, pa tako Švedska ima 1.900, Norveška 2.250, Slovenija  350, Austrija 3.100, Švajcarska 1.000, a ove godine donela zakon o izgradnji još 800 malih hidroelektrana”, navodi se u ovom saopštenju.

  • EVROPSKI PARLAMENT REZOLUCIJOM PODRŽAO BORBU MEŠTANA STARE PLANINE ZA OČUVANJE REKA

Nacionalno udruženje malih hidroelektrana tvrdi da su one “blagoslovene” od Evropske Unije. Tako, međutim, ne misli Evropski parlament.
Žalbe na male hidroelektrane, koje uništavaju prirodno okruženje, ostavljaju sela bez vode i donose profit na račun pražnjenja zajedničke kase, pronašle su svoj put sve od zaseoka Stare planine do Evropskog parlamenta. Tokom leta je Evropski parlament, na poziv Tomasa Vajsa, poslanika iz redova Zelene poslaničke grupe, bio domaćin debate pod nazivom Spasimo Plavo srce Evrope (Save the Blue Heart of Europe).
U debati, čiji je fokus bio na pretnji s kojom se suočava preko 3.000 reka širom Balkana, učestvovali su visoki predstavnici Evropske komisije, predstavnici organizacija civilnog društva, kao i lokalnih zajednica koje su direktno ugrožene izgradnjom malih hidroelektrana (MHE).
Na tom sastanku je rečeno da ” iako je tranzicija ka “čistim” izvorima energije neophodna, male hidroelektrane izazivaju veliku štetu uz minimalan doprinos energetskom sektoru” , kao i da postoje mnogo efikasniji modeli prelaska na obnovljive izvore energije.
Usledile su rezolucije Evropskog parlamenta na izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU. Tako se u Rezoluciji o Crnoj Gori poziva na stopiranje investicija u energetske projekte koji štete prirodi; u Rezoluciji o Albaniji poziva
se na preispitivanje projekata sa sumnjivim procenama uticaja i strateškim procenama uticaja na životnu sredinu.
Nakon inicijative lokalnih zajednica, organizacija civilnog društva, medija, neformalnih grupa i pojedinaca, a uz pomoć poslanika Zelene grupe u Evropskom parlamentu, problem izgradnje malih hidroelektrana na Staroj planini našao se i u Rezoluciji Evropskog parlamenta o
Srbiji.
Rezolucija koju je predložio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister usvojena je većinom glasova.
Jedan od prihvaćenih amandmana, koji je podneo poslanik iz Zelene grupe Igor Šoltes, odnosi se na poziv vlastima u Srbiji da usvoje neophodne mere zarad očuvanja zaštićenih prirodnih područja, s naglaskom na problematične hidroenergetske projekte u parku prirode Stara planina. Pored toga, predlog sadrži i poziv za povećanje transparentnosti pri planiranju projekata kroz veće učešće javnosti i konsultacije sa svim zainteresovanim stranama.
Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter već služe kao smernice zemljama koje se nalaze u procesu evropskih integracija, kao i državama članicama EU. Ovaj neobavezujući karakter vidljiv je i na terenu, gde uprkos hladnom vremenu još uvek traju borbe lokalnog stanovništva i investitora.


  • ŠTA KAŽE STRUKA? (RIBE NEĆE KROZ CEVI!)

Jedna od teza koja pokušava da “popravi” imidž mini hidroelektrana navodi da problemi nastaju zato što se  ne poštuju uslovi zaštite životne sredine između ostalog i pravljenjem funkcionalne riblje staze. Stručnjaci pak kažu da riblje staze koje se ostavljaju kod izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana, gde se bar 85 odsto reke izmesti u cevi, često nemaju nikakvu funkciju.
-U pastrmskim ekosistemima riblje staze ne mogu da se uspostave. Pastrmke na našim rekama neće da ih koriste zato što nisu migratorne vrste, već teritorijalne. Migratorne pastrmke kod nas su retkost, ali ni one neće moći da koriste ove staze prilikom niskog jesenjeg i zimskog vodostaja, jer će tada sva voda biti u cevima derivacionih mini-hidroelektrana,- objašnjava prof. dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Profesor Simonović kaže da, međutim, nije tačno da zamućenje koje se javlja  prilikom izgradnje mini-hidroelektrana može da ugrozi pojedine vrste riba.
-To je netačno, jer se milionima godina pastrmkama i drugim vrstama riba muti voda, a one preživljavaju. Zapravo, ono što će ih dotući ‒ tako što će najpre smanjiti njihovu populaciju, a zatim ih i iskoreniti ‒ jeste ubacivanje vode u cevi i ostavljanje suvih korita. Pogotovo je to opasno tokom niskog vodostaja planinskih reka. Tada bi migratorne pastrmke možda i išle u riblje staze radi odlaska u plodišta na rekama, a to ne mogu zbog zahvatanja velike količine vode za hidroelektranu, što rečno dno ostavlja polusuvim ili suvim”, kaže prof. Simonović.
On smatra da je “prosto neverovatno” da od 2006, godine, “kada se znalo koliko je specifičan pastrmski fond Srbije, Zavod za zaštitu prirode prilikom davanja mišljenja nije imao u vidu zaštićene i strogo zaštićene vrste na rekama gde su planirane mini-hidroelektrane. Isto
tako, svoj deo odgovornosti imaju i državni organi nadležni za građevinske dozvole, opštine, određena ministarstva, stručni državni organi, pa i stručna javnost koja je ćutala,- zaključuje prof. Simonović.
Pozitivne primere gradnje mini-hidroelektrana on vidi jedino u nekadašnjim vodenicama i primeru Slovačke sa dobro napravljenim ribljim stazama.
-Sa derivacionim mini-hidroelektranama ribe nemaju dovoljno vode za svoje osnovne životne potrebe. Ti organizmi, inače, žive u takvim staništima da biološki optimum imaju svega pet odsto vremena godišnje. Kad ima malo više vode, one se izmreste, kad ima malo boljeg
transporta sedimenta one se, opet, izmreste tu gde im za mrest odgovora. Ali ne može se stalno živeti na biološkom minimumu. To onda vodi u izumiranje.-
S obzirom na to da su pastrmke zaštićena vrsta, po prof. Simonoviću, trebalo bi odbijati zahteve za izgradnju mini-hidroelektrana dok ne bude kasno.
-Stara planina je egzaktan primer šteta koje se nanose ekosistemima izgradnjom derivacionih mini-hidroelektrana, jer su radovi i aktivnosti koji se tamo odvijaju izuzetno razorni. Delovi vodotoka ostaju suvi, što isključuje na tim mestima život bilo kakvih vodenih organizama,-
kaže prof. Simonović.
Ugrožene su i zaštićene vrste insekata, npr. majske muve ili jednodnevke, razne vrste žaba, repati vodozemci, a pogotovo autohtone vrste pastrmki koje imaju značaj ne samo za Srbiju i Balkan već i za evropski i svetski biodiverzitet.
I druge reke u Srbiji, poput Vlasine, poseduju jedinstven haplotip pastrmke u svetu, a mi smo ovu reku skoro uništili izgradnjom mini-hidroelektrana.

  • U Srbiji uništavaju reke, u Albaniji investiraju u solarnu energiju



Ekološka vrednost tri četvrtine reka na Balkanu je velika i na njima treba zabraniti izgradnju hidroelektrana, ukazuje se u Eko-Masterplanu koji su objavile nevladine organizacije Rivervoč (Riverwatch) i Juronejčer (EuroNatur) u okviru kampanje “Sačuvajmo plavo srce Evrope”. U ovom trenutku na prostoru između Slovenije i Grčke planira se ili gradi oko 3.000 hidroelektrana od čega trećina u nacionalnim parkovima, parkovima prirode i drugim zaštićenim zonama.
Prema Eko-Masterplanu, 89% planiranih projekata hidroelektrana je u tim “zabranjenim” oblastima. Jedno istraživanje urađeno za potrebe Eko-Masterplana pokazalo je da se ti projekti lako mogu zameniti ekspanzijom drugih izvora obnovljive energije, posebno energije Sunca
i vetra.
Međutim, Balkan je trenutno gotovo ekskluzivno fokusiran na hidroelektrane dok se u solarnu energiju malo investira, uprkos čak 300 sunčanih dana godišnje, kao u Albaniji.
-Eko-Masterplan je još jednom potvrdio da su balkanske reke suviše vredne da bi ih izgubili. One su ‘plavo srce Evrope’. Njihovo uništavanje hidrocentralama ne bi bilo samo ekološki i društveno poražavajuće, već bi to bila glupost u energetskoj politici,- istakao je direktor Juronejčera Gabrijel Švaderer (Gabriel Schwaderer).
Regionu Balkana potreban je zaokret u energetici – smanjenje velikih gubitaka energije, zaustavljanje razvoja hidroelektrana i umesto toga ulaganja u solarnu i energiji vetra, zaključuju u Juronejčeru i Rivervoču.

  • BIVŠI DIREKTOR “ELEKTROMREŽA SRBIJE” NIKOLA PETROVIĆ U BIZNISU SA MINI HIDROELEKTRANAMA


Država ovaj biznis pomaže subvencijama za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, za šta podršku dobija od Evropske unije.
Najviše novca koji je država tokom 2017. godine izdvojila za kupovinu struje od privatnih vlasnika mini-hidroelektrana, otišlo je upravo na račune kompanija koje su povezane sa  bivšim direktorom “Elektromreže Srbije“ Nikolom Petrovićem, u javnsoti poznatim i kao kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
O tome da zapravo Petrović stoji iza svega ovoga govorilo se i u Grdelici  u vreme protesta pre četiri-pet godina. Ove kompanije dobile su gotovo 2,9 miliona evra od države.

Ljiljana Stojanović

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*