Okrugli sto: Kako se troši novac iz budžeta?

LESKOVAC

U organizaciji Udruženja građana Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Regionalne informativne agencije JUGpress odžan je okrugli sto čija tema je bila način pripreme i uključivanja građana u donošenje i način trošenja novca iz budžeta. Ovaj okrugli sto je deo projekta „Skener korupcije na jugu Srbije“ i na njemu su predstavljeni i rezultati ankete realizovane u Leskovcu, Vranju i svim opštinama Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kao i Vodič o budžetu. Učestvovali su Nebojša Cakić, šef odborničke grupe „Za Leskovac Zajedno“, Nenad Filipović, šef odborničke grupe „Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma“ i narodni poslanik, Bratislav Stamenković, iz organizacije „I ja se pitam“ i Nikola Milićević, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Nova Naša reč“.

Po rečima moderatora Ljiljane Stojanović, na okruglom stolu je smanjen broj učesnika zbog epidemiološke situacije. Ona je izrazila i žaljenje što su predstavnici lokalne samouprave Leskovca zaduženi upravo za planiranje budžeta i i finansijsku kontrolu budžetskih korisnika, kao i predstavnici odborničkih grupa SNS-a i SPS-a, iako su najpre prihvatili i potvrdili učešće, kasnije to otkazali.

Nebojša Cakić je prokomentarisao činjenicu da nema nikog iz stručnih službi lokalne samouprave da pojasni način formiranja budžeta time da to „nije neka velika šteta, jer se budžet ne donosi ni stručno niti na osnovu odluke odbornika kao legalnih predstavnika građana. Budžet se, iako su to zakonima propisane procedure koje treba ispoštovati pre pravno-formalnog usvajanja budžeta“.

-Tu je, da tako kažem, predmet borbe dve grane vlasti, predstavničke, koja je donosila budžet i koja je želela da kontroliše izvršavanje budžeta, što je takođe njena nadležnost, u odnosu na izvršna vlast koja uvek želi da bude neograničena vlast i da je suštinski osvajanje vlasti osvajanje para. Moram da priznam da se u veliki broj zakonskih akata i podakata formalno poštuje, ali bez obzira na to u suštini mi tu praktično imamo samo formalnu suštinu. Tu pre svega nema građana, koji ne smeju da tajno glasaju na izborima, iako im je to zagarantovano, ne smeju da se potišu za neku opozicionu listu, a kamoli da krenu da koriste zakonom propisana prava. Pritom je budžet materija koja se ne razume lako, nije jednostavno razumeti šta se sve krija iza nekih cifara, tako da nazovi transparentnost, objavljivanje na sajtu grada, jer objektivno je pitanje koliko građana je uopšte u mogućnosti da to pogleda, a tek posle da zna gde se krije njegova ulica, nečija plata ili nešto više. Ja sam skoro sasvim siguran da nijedan odbornik vladajuće većine nije pročitao predlog o budžetu, čak se desilo da predsednik odborničke grupe SNS-a ne zna koja tačka je na dnevnom redu… Po mom iskustvu u poslednjih 5-6 godina odbornici vladajuće većine kažu samo ako im je nešto napisano, a nikada da nešto komentariše ili da kaže da „smatra da treba da se asfaltira ova, a ne ona ulica…“ Javna rasprava, gde je građanima omogućeno da predlože nešto, je dvostruko ograničena. S jedne strane se dešava par dana pred održavanje skupštine, pa tu i da dođe Ajnštajn i predloži nešto u tehničkom smislu to nije moguće sprovesti u delo i nešto uraditi, a drugo ne dolaze građani nego po nalogu dolaze uposlenici i direktori, kako bi se napravila neka većina…-

Cakić se upitao i zašto se uopšte donosi budžet, jer sve što se uradi i potroši tokom godine, dođe rebalans budžeta i to se zatvori, bez obzira na način kako se trošilo u odnosu na usvojen budžet.

-Mi smo imali slučaj da smo 30. decembra donosili rebalans budžeta za tu godinu, što je samo po sebi smešno. Budžeet se donosi da bi se nešto u nekom narednom periodu radilo, a ovde je slučaj da se donosi samo kako bi se legalizovalo ono što je nezakonito urađeno, jer su se trošile pare mimo načina predviđenog izglasanim budžetom.-

Nenad Filipović je rekao da se kod nas dešava da se promeni plan trošenja budžeta koji je usvolila skupština, a da to ne urade oni koji to jedino mogu, odnosno odbornici.

– Imali smo samoinicijativnu za promenu plana budžeta od strane Odeljenja za finansije gde su oni rekli da su o tome informisali Ministarstvo finansija. Odbornici bi trebali da budu informisani o načinu usvajanja budžeta, s obzirom da se radi o najbitnijem dokumentu lokalne samouprave. Mislim da u realnosti nije tako, naročito u slučaju odbornika vladajuće većine. Oni bi morali da se više uključe u taj proces, ali mi funkcionišemo tako što neko izađe jedan predstavnik i kaže za šta treba da se glasa i to je to. Nama se desilo da reklamiramo povredu poslovnika i svi potvrde da je to tako, a onda se izglasa da nije bilo povrede. Ili u 10 sati većina izglasa da „Toplana“ nema gubitak, a samo par sati kasnije ista ta većina izglasa da „Toplana“ ima gubitak od 18 miliona. Zato i pitam da li uopšte ima svrhe da mi kao odbornici opozicije učestvujemo u tome. Takođe, smatram da bi i građani morali više da budu informisani oko procedure usvajanja budžeta. Tako bi shvatili i sam izborni proces i na izborima bili znatno aktivniji nego što su sada, da se njihovo učešće ne svodi samo na glasanje na dan izbora. To učešće je lokalna samouprava pokušavala da sprovede kroz savete mesnih zajednica, a znamo kako nam to funkcioniše… Mi praktično nemamo mehanizam koji može da pokrene ovu stvar sa mrtve tačke u našem gradu.-

Filipović je rebalans budžeta ocenio kao „prikrivanje sopstvene nesposobnosti. Ako dobro kreirate budžet, nema potrebe za rebalansom. U redu je kada dođe do nepredviđenih okolnosti, kao što je trenutno sa epidemijom korone, ali u 2019. nismo imali nikakvih nepredviđenih okolnosti, a imali smo rebalans. Budžet bi trebalo da bude realizovan sa nekih 97,98%, a mi imamo realizaciju od 88%.“

  • A OD SVAKOG STANOVNIKA – 4.300 EVRA GODIŠNJE 

Bratislav Stamenković je razjasnio kako ova stvar izgleda u praksi.

-U tom smislu sam uzeo kao osnovicu prosečnu platu na nivou Leskovca, koja je oko 44.000 dinara. Uzeo sam poreze i doprinose u obzir, akcize i PDV za svaki proizvod koji građanin kupi i to je na kraju ispalo, na godišnjem nivou 4.300 evra i to ide u budžete Republike Srbije i Grada Leskovca, s tim što se deo tih sredstava kroz transfere iz Republike vraća u Leskovac. Iz tog razloga smatram da svaki građanin ima pravo da učestvuje i predlaže donosiocima odluka prioritete važne za zajednicu i građane, počev od planiranja pa sve do usvajanja. Od 2018. godine lokalna samouprava je obavezna  da organizuje javnu raspravu. Ali, npr. prošle godine informacija o održavanju javne rasprave na sajtu grada objavljena na dan javne rasprave i održana je u radno vreme, što je u znatnoj meri onemogućilo zainteresovane građane da učestvuju. Interesantna je da i obaveza da lokalna samouprava najmanje deset dana pre održavanja javne rasprave informiše građane kada će biti javna rasprava. Mi to nismo imali u Leskovcu. Ta informacija je bila objavljena samo na JUGPressu, ja sam to slučajno našao, iako je obaveza da to postoji na sajtu grada. Što se tiče usvajanja samog budžeta, mi imamo situaciju da se javna rasprava organizuje 25. decembra, što je poslednji rok, a javna rasprava se organizuje nakon što je prošla Gradsko veće, što je novi problem, jer onda praktično nemate nikakvu mogućnost da nešto promenite u tom budžetu. Mislim da građani moraju da imaju mnogo veće učešće u kreiranju samog budžeta i da je obaveza lokalne samouprave da organizuje javne rasprave po mesnim zajednicama u trajanju od 20 dana. To niko nije pomenuo u prethodnom periodu niti organizovao. Nije javna rasprava da vam savet ili sekretar MZ pošalje spisak lepih želja u lokalnu samoupravu i od čega 99% ne prođe, jer se donose neke političke odluke, a ti saveti MZ su politička produžena ruka aktuelne vlasti. Ono što nedostaje u funkcionisanju lokalne samouprave i kreiranju budžeta su akcioni planovi koje bi svako naseljeno mesto trebalo da poseduje, a to su jasno definisani ciljevi u kom pravcu to mesto treba da se razvija, koji su prioritetni projekti za to mesto, pa da se u skaldu sa tim napravi planiranje eventualnih projekata za te zajednice, da se vide potrebene predradnje da se ta zajednica razvije, pa da se tok onda krene sa budžetom.-

  • SPECIJALIZACIJA ILI TABLOIDIZACIJA

Nikola Milićević je naznačio da je tema budžeta na bilo kom nivou u javnim medijima više nego zapostavljena.

-Jednostavno se dogodilo nešto što je medije od te teme potpuno odvojilo. Kod nas u lokalu je do toga dovelo to što sada možemo samo da sanjamo jake redakcije, sa novinarima koji su bili specijalizovani za određene društvene oblasti. Budežt je ozbiljna, osetljiva ali i teško nerazumljiva tema čak i za one ljude koji se tom temom bave u kontinuitetu. Nisam siguran da su sve te stvari razumljive čak i onima iz stručnih službi, nego oni to rade po nekom modelu servirajući kasnije ljudima koji o tome treba da odlučuju na način koji ne da nije transparentan, nego je jednostavno nerazumljiv. Meni je jasno da u takvoj vrsti dokumenata postoje načini i mesta u kojima se nalaze sakrivene istine, jer svaka vlast koja upravlja nečim, pa i budžetom kao sredstvom ostvarivanja svoje moći, ima potrebe za određenom vrstom rezerve. Zašto je to tako, to je pitanje za neki drugi razgovor, ali je to u pricipu tako. Zastupljenost budžeta kao teme u lokalnim medijima se svodi samo na onaj nivo u kome je lako moguće transferisati informaciju sa izvora na kome je nastao do nekog od potrošača. Mediji su danas u teškoj situaciji mimo želje novinara, da jednostavno nemaju uslova, ljude i sredstva da se ozbiljnije pozabave budžetom grada na način koji se od medija očekuje. Opet, i ta očekivanja stavljam pod veliki znak pitanja iz prostog razloga što društvo svojim modelom ponašanja u celini gura medije ka tabloidizaciji. Uglavnom se mediji koji ne pristaju na dođu na nivo tabloida ili gase ili prelaze u neki drugi oblik u kome sigurno nećete da nađete ovu temu. Opravdanje za tako nešto je „narod tako želi, narod ne želi da čita dosadne teme, stubiće, statistike koje se tiču budžeta“, pa se i mediji tako profilišu. Jako je teško govoriti i o transparentnosti budžeta u fazama njegovog donošenju iz razloga što sa ograničenim resursima s kojima mediji raspolažu, tu temu možemo pratiti samo u fragmentima i ako uspemo da dođemo do nekog fragmenta koji je matrica preko koga se prepozanje način na koji se budžet formira ili troši ja to smatram uspehom. U svim drugim okolnostima budžet bi morao u delu donošenja i realizacije biti sistemska stvar. Mi razgovaramo o parcijalnim pojavama i pokušavamo da pronađemo putanju po kojoj se budžet planira, usvaja i realizuje, kako bi došli do generalnog zaključka šta mi da učinimo da bi sprečili loše postupanje sa budžetom. Ovo je sistemski problem i dokle god imamo sistem koji unutar sebe raspolaže ogromnim administrativnim aparatom i ne uspevamo da ga nateramo da radi svoj posao, da svaka od tih institucija, ustanova, odbora, agencija, pa i raznih službi radi svoj posao, mi ćemo imati ovakve parcijalne pokušaje da dođemo do nečega što bi popravilo stanje vezano za budžet. Tu se nameće i pitanje da li se ta stvar sa aspekta medija popravila ako bi se pronašla sredstva i mogućnosti da se makar jedan broj novinara stručno osposobi na posebnim seminarima, pri čemu bi se insistiralo na koje se oblasti posebno morala obratiti pažnja da bi se prepoznao model upravljanja budžetom? To bi bilo zgodno, ali se postavlja pitanje i da li postojeće redakcije uopšte imaju ljude koje bi tamo poslali i ko ima interesa da to organizuje i sprovede, – konstatuje Milićević.

I.S.

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*