Književno stvaralaštvo?

LESKOVAC

                                 

         Nikola P. Ilić značajnu pažnju svog istoriografskog rada posvetio je špijunki Veri Pešić. Posle knjige „Vera Pešić u vrtlogu špijunaže- četvorostruki agent“ objavljenoj 2004. godine u Leskovcu u kojoj tvrdi da se radi o četvorostrukoj špijunki, što se teško može dokazati, usledila je knjiga „Književno stvaralaštvo Vere Pešić“ objavljenoj u Leskovcu 2018. godine, a zatim i obimna , kao i prva, „Vera Pešić lepotica, špijun“, Leskovac 2019. godine. U podnaslovu knjige o njenom književnom stvaralaštvu on ukazuje na strukturu celina kojima se odvaja umetnički od njenog društveno-angažovanog rada. U prvoj celini našlo se osam priča objavljenih u „Leskovačkom glasniku“ uoči Drugog svetskog rata. Drugu celinu čine rasprave i fragmenti iz njenog dnevnika, a treću memoarska građa. Priređivač knjige piše: „Njene priče su realistične, pune konkretnih životnih događaja. Piše o ljudima i o njihovim karakterima u vremenu i okruženju u kome je i sama živela. ŽIGOŠE PREDRASUDE I NEPRAVDE, TEŽAK ŽIVOT ŽENA I SELjAKA, UKAZUJE NA LOŠ DRŽAVNI SISTEM.“ Interesantno je da recenzent ne govori o umetničkom ostvarenju u tim pričama, o njenom doprinosu, već ističe šta je hteo priređivač ovom knjigom. Priređivač, pak, odnosno autor govori o njenim pričama tako da ih upoređuje sa književnim stvaralaštvom poznatih književnika. Smatramo, međutim, da su priče Vere Pešić na srednjoškolskom nivou i da ne mogu da se upoređuju ni sa jednim srpskim književnim stvaraocem. Kada u njima žigoše nepravde i težak seljački život ona smatra da to može da se reši novim društvenim sistemom, odnosno nacionalsocijalizmom koga sprovodi Adolf Hitler u Nemačkoj. U vezi sa tim piše o položaju žene u nacističkoj Nemačkoj i upoređuje to sa položajem žene u Sovjetskom Savezu, zatim o prosveti i drugim pitanjima praveći komparaciju. To koristi da istakne da je nacisitička Nemačka idealna zemlja kao i njen sistem vladavine i da je ona budućnost Evrope. Neshvatljivo je da je priređivač, odnosno autor naveo i neke članke koje nije pisala Vera Pešić bez ikakvog pratećeg komentara,  kao, na primer govor Adolfa Hitlera iz 1935. godine u kome on objašnjava razliku između nacionalsocijalizma i komunizma. Koliku je mržnju iskazala Vera Pešić, svršena učenica šestog razreda Gimnazije, govore članci koje je pisala protiv Sovjetskog Saveza. Najdrastičniji od njih je „Prosveta u Sovjetskom Savezu“ u kome govori o odnosu prema deci u njemu i kako se ona vaspitavaju protiv svojih roditelja i da su sva ta deca budući špijuni. Nije nam jasno koji je motiv priređivača da štampa i ove redove. Jedini je zaključak da želi da se dodvori današnjem društvenom sistemu u Srbiji. Priređivač ove knjige bavi se dugo Verom Pešić posvetivši joj do sada tri knjige bez ikakvog kritičkog pristupa. To ukazuje na činjenicu da prihvata sve podatke bezrezervno i bez kritičkog osvrta. Posebno zbunjuje tvrdnja da je ona četvorostruki špijun bez ikakvih validnih podataka. Dosta se oslanja na emigrantsku literaturu i prihvata je bez kritičkog pristupa i pravi neke nepotrebne previde. Zar je moguće da ruska deca nisu smela da kažu da su Rusi, kako navodi Vera Pešić, a potpuno je jasno da su kao ruski vojnici dali veliki doprinos uništavanju nacionalsocijalizma koji ona obožava i verno je služila Nemcima pri ubijanju ljudi koji su bili protiv tog novog fašističkog poretka. Nije nam jasno kome služe ove knjige kad se zna koliko je ljudi uništio taj novi društveni poredak u Drugom svetskom ratu.                                    

Hranislav Rakić, profesor istorije i muzejski i pedagoški savetnik

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*