Zima bez vrabaca: Sećanje jednog murdžomalca (6)

LESKOVAC

(6)

Zahvaljujući odabiru ljudi i poslova, u leskovačkoj čaršiji se znalo ko je najbolji obućar, najbolji limar, najbolji časovničar, najbolji pinter, najbolji advokat, najbolji mutavdžija, najbolji zlatar, najbolji sitničar, i tako dalje, a znalo se i za njihove naslednike, jer „… vrčkolj se butav da budu najbolji, al nemav ni znanje, ni snagu, ni pare…“ Kada sam, mnogo godina kasnije, kao generalni direktor IMR-a, primio gospodina Smita iz američke firme „CUMMINS“, proizvođača najboljih dizel motora u svetu, na početku sastanka mi je objašnjavao zašto kasni skoro čitav sat. „Odseo sam u hotelu „Jugoslavija“. Pitam kelnera ko je najbolji kelner u hotelu. Kaže mi da su svi dobri. Pitam ga da li zna ko je najbolji frizer u Beogradu. Kaže da neki frizeri idu u Pariz na takmičenje. Insistiram da mi kaže ko je najbolji časovničar u Beogradu. Kaže da ne zna, ali da mogu da pitam časovničara Martinovića na Terazijama. Uzmem taksi i odem do gospodina Martinovića, koji me uverava da Beograd ima odlične časovničare, ali da ne zna ko je najbolji u Beogradu. Gospodine Kostiću, vi ćete da propadnete. Ne znate ko je prvi, ko je drugi, a ko treći. Kod nas, u Americi, se zna ko je prvi. I ne samo to. Onaj drugi ili treći tačno znaju ko je bolji od njih i trude se da zauzmu mesto prvog. Ta konkurencija dovodi do napretka u svakom poslu i do postizanja višeg kvaliteta u svemu“. Tada me je dragi Bog pogledao: „Gospodine Smit, odrastao sam u gradu Leskovcu u kome se znalo ko je najbolji. Danas se to, nažalost, ne zna i tu ste u pravu. A kao dokaz da se u mom Leskovcu cenio kvalitet, navešću vam pohvalu kvalitetu, koja je ušla u svetske udžbenike marketinga, ali ne i u domaće: „Majka da jede, ćerka da gleda, majka na ćerku da ne dava!“ Gospodinu Smitu se ovo svidelo. Stekao sam utisak da me je razumeo kada sam opravdavao činjenicu da mi nemamo jednog Boru Stankovića, Stevana Sremca, Radoja Domanovića. Pitali su bata Mitketa kako su mu sinovi. Bata Mitke im odgovara: „Ovaj stareji je glup na ženinu familiju, ali se razume u kapital. Ovaj mlađi je na mene i ima sve petice. Ovog starejeg ću da uzmem kod mene u dućan da pravimo kapital, a mlađeg će da damo u velike škole i ima da se pomučimo da ga školujemo, a kada završi neka država trlja glavu s njega“.
Leskovac je imao puno kafana, ali se znalo da u kafani hotela
„Dubočica“ sede profesori Bjeletić, Ivović i Ranisavljević, često u društvu Blaška tužioca. Ponekad im se pridruživao i drug Stole, prvi čovek Leskovca po partijskoj liniji. Moj otac nije mogao da utvrdi kada profesori imaju časove u gimnaziji i da li drug Blaško tužilac ima uopšte kancelariju. Neki zaludni Leskovčani su zaustavljali Blaška tužioca: „Vidiš li, Blaško, da su u Strelište iznikli temelji za kuće za rukovodioci?“ „Pošteno da vam kažem, jada se Blaško tužilac, imam falinku u oči, ne vidim dobro, i moram da idem u Niš po naočari“. Međutim, posle četiri meseca, neko je porušio temelje i kuće nisu sazidane. Opet sretnu Blaška tužioca: „Da li si izlečija falinku u oči? Nesi li videja vilu u Vučje? Kad drug Tita dođe u Leskovac da ima gde da prespije. Drugovi dovodiv kurve iz Mađarsku“. Opet se drug Blaško tužilac pravda: „Nesam videja tuj vilu. Doktor iz Niš otišaj u Beograd na veću dužnost. Ću nađem vreme da ga jurim po Beograd“. Posle šest meseci, vila je zapečaćena voskom. Leskovčani nikako da se smire:
„Dobro, Blaško, vidiš li ti šta se radi u Leskovac. Jesu li rukovodioci uveli rukometaši u Prvu saveznu ligu ili Bogdan Cvijetić. Pred svaku utakmicu, za drugovi se donese klupa pored igralište, pa kad ulegnev dobijev i aplauz, a poltroni gi pod dupe postavljav pirotski ćilimovi“.
„Nesam videja, razrok sam u oči, a dobro ste mi rekli, idem i ja u nedelju na utakmicu da pozdravim naši rukovodioci i naši rukometaši“. „Ubija te Gospod, da te ne ubije, takvog ćoravog i pokvarenog. Pa je l’ mi pričamo ili kanta čuka?“ Sledeće nedelje, na klupi predviđenoj za rukovodioce grada Leskovca, sedeo je sam Blaško tužilac, dobivši najveći aplauz u životu.
Drugovi Stole i Blaško tužilac smenjeni su istog dana, nekako u vreme kada su Blašku iz Niša stigle naočare. Posle njihove smene, preostali drugovi su, za sebe, sazidali porodične stambene zgrade na Hisaru, oterali porodicu Deklevu i ćevabdžiju „Bureta“ u Beograd, smenili Boceta Kukara sa mesta generalnog direktora fabrike lekova
„Zdravlje“, smenili Đoku Nevenu sa mesta generalnog direktora kozmetike „Nevena“ i novog javnog tužioca smestili u lepu kancelariju kako se ne bi skitao po leskovačkim ulicama, sokacima i kafanama, slušajući razne gluposti od građanstva.
Mora da se kaže da su prošle godine, kada je moja generacija proslavljala šezdeset godina od velike mature, na prozorima Tonkine palate, gde je nekada bio hotel „Dubočica“, stavljene daske prljave i neočišćene od peska i maltera. Visoki prozori su zamandaljeni daskama.
Dobro sam video, jer nemam falinku u oči. Nisam mogao da se isplačem. A i da jesam, ne bi mi se verovalo.
Dragi Žiko, pročitao sam tvoj roman o inflaciji. Mislim da si prvi koji je funkcije uveo u roman. Otvorio si jedan novi rudnik za kopanje i istraživanje. Razumeo sam, iz tvog romana „Prožimanje inflacije“, objavljenog 2012. godine, ekonometriju inflacije, a deset sjajnih predavanja profesora Krasnera su mi objasnili propast svega što inflacija razjeda. Međutim, posebno sam bio zatečen definicijom i oblikom tvojih funkcija, koje definišu polja u kojima se nalaze rešenja funkcija. Po mom mišljenju, primenio si savremenu matematiku. Ja sam vek proveo sa raznim funkcijama, generatrisama i polinomima. Pokazalo se, zahvaljujući Beselovom shvatanju konvergencije, da je teže odrediti veličinu polja u kome se sigurno nalaze tražena rešenja, nego dobiti tačno rešenje. Ispostavilo se da, u tim poljima, mali poremećaji fizičkog modela dovode do velikih promena matematičkih modela, i , samim tim, do rešenja koja su, sada, van tih polja. A te razlike, između rešenja u jednom polju i rešenja u drugom polju, nastale zbog malog poremećaja fizičkog modela, zovemo periodima kašnjenja, koji su, prvobitno, bili definisani od strane mašinaca, a kasnije su ih preuzeli električari. Električari su bolje od nas, mašinaca, razumeli i brže primenili metodologije, koje je, još 1933. godine, postavio naš naučnik svetskog glasa Mihailo Petrović Alas u svojoj knjizi „Fenomenološko preslikavanje“. Ako budem imao vremena i snage, definisao bih funkcije malih poremećaja, koje generišu funkcije velikih promena, čije periode (vremena) kašnjenja možemo smatrati ili božijim darom ili božijom kaznom. Zadnjih nekoliko decenija elektroničari su nama, mašincima,
„ispeglali“ sve krive funkcija, doterali ih kao devojke pred udaju, dali im nova objašnjenja i uverili nas u svrsishodnost i opravdanost nekih fizičkih i matematičkih modela, ali nisu mogli da nam uzmu silu i vazduh. I dok je sile i vazduha na ovome svetu biće i nas mašinaca.
U romanu o inflaciji uočava se harmonija u porodici i familiji tvojih glavnih junaka. Bio bih zadovoljan da su harmonija i nenametljiva skladnost pratile moju familiju. Kod nas je, ponekad, bilo prisutno: „ Ko ti je to rekao?“ „ Pazi šta ovaj priča!“ „ Znaš li ti da je ona prevarila kumu?“ „ Ako mu daš pare možeš da se oprostiš i od para i od njega!“ „ Ti veruješ u te priče. Razmisli malo, kako može od onakvog oca da ispadne pametno dete.“ „ Vidi šta je donela za mladence!“ „ Kad napući ona usta i gleda u nebo, čuvaj se.“ „ On je išao u zatvor zbog politike, a ne zbog krađe. I nemoj da ga olajavaš, jer ću ja da te sredim, nevaspitanko jedan.“ „ I treba da se nauči pameti kad neće nikoga da sluša!“ Ipak, neću da grešim dušu, moja familija se brzo mirila posle svađa. Ova tvoja, u
romanu, je sjajna, sposobna da razume i opravda i harmoniju haosa. To se kod nas nazivalo ciganskim poslom, koji je ostao zapamćen, i sa ljutim dodacima zbog čestog prepričavanja. Ne može da se kaže romski posao. Romima svaka čast.

(Nastaviće se)

Strahinja T. Kostić

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*