Zima bez vrabaca: Sećanja jednog murdžomalca (završni deo)

LESKOVAC

Ispričaću i drugu anegdotu u kojoj se, takođe, pominje torba. Kao upravnik pogona traktora, sporečkao sam se, zbog uređaja za cementaciju, sa inženjerom Predragom Stošićem, priznatim ekspertom i van Jugoslavije za termičku obradu. Posle kratkog vremena, na jednom sastanku kod inženjera Ljube Lazarevića, inženjer Stošić je upitao Lazarevića: „Da li znaš, Ljubo, šta od školske spreme poseduje Kostić?“
„Pa, valjda, Mašinski fakultet,“- zbunjeno je odgovorio Lazarević. „Od školske spreme, Kostić ima školsku torbu,“- pobedonosno je zaključio inženjer Stošić. Ovo mi je bilo tako simpatično, da sam ih obojicu častio baklavama iz naše menze. Dvanaest godina kasnije, kada sam doktorirao, dobio sam čestitku od doktora Predraga Stošića iz Kaira, gde je radio kao stručnjak Ujedinjenih nacija. Jednom smo na Zamaleku, ostrvu usred Kaira, pili kapučino iz dugačkih čaša koristeći još duže cevčice, pa mi je Stošić rekao: „Da nas vide naši zemljaci kako cevčimo, pomislili bi da smo neke pijanice, a ne inženjeri iz Industrije motora!“ Doktor Stošić se nikada nije odrekao pripadništva IMR-u.
Ovo je bio pokušaj da ostane nešto zapisano o ljudima IMR-a, kao i o samoj fabrici, za koju se danas niko ne bori. To je i razumljivo. Za borbu je potrebno vreme. Današnji nedostatak vremena za borbu je posledica viška informacija, koje su kao aspirin, – u malim količinama je lek, a u većim opasnost po zdravlje. Ako vas nauče da uđete u čarobni svet Interneta, vaše vreme za borbu je ukradeno, odnosno izgubilo se u divljenju nepotpisanom. Preti opasnost da i mene nove tehnologije očaraju i da poverujem da će ljudi doći do veštačke inteligencije, nasuprot tvrdnji mog profesora Rastka Stojanovića da Bog nikada neće dozvoliti ljudima da mu se približe.
Žiko, vreme je da završim, ali imam želju da kažem i ovo. Ako sruše Industriju motora u Rakovici i na njenom mestu sazidaju stanove, kaži im da su tu pomešani potoci suza radosnica i potoci suza tuge, da su sećanja natopljena uspesima i neuspesima, da starost fabrike i starost preostalih radnika ne može da svedoči o izgubljenoj sličnosti poleta i padova, da su nestale natapajuće promrzline nadajuće uspešnosti i da su već stigle i odomaćile se neslućene dinamike prototipnog življenja. Ostaj u zdravlju i veselju. Kole.

(Kraj)

Strahinja T. Kostić

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*