LESKOVAC
Pomalo sakrivena od očiju javnosti, zapravo zatrpana informacijama o veličini požara koji su proteklih nedelja besneli na Staroj planini, ali i u blizini bosiqgrada, na Vlasini, ostala je postrani interesantna činjenica da je na niški aerodrom „Konstantin Veliki“ prebazirana grupa od četiri aviona tipa „Dromader“ Privredne avijacije Srbije.
„Dromaderi“ su inače poznati u Vojvodini kao tovarni konji za sve krupne poslove u poljoprivredi, sposobni, između ostalog, i da učestvuju u gašenju požara, pogotovu šumskih, na manje pristupačnim terenima. Ovi su avioni sa niškog aerdodroma dejstvovali koliko su mogli i imali priliku, ali…
- Izostala „Bratska pomoć“
Niški aerodrom „Konstantin Veliki“ je , pre svega, registrovan kao vazdušna luka za civilni, – robni i putnički saobraćaj, i kao takav je, brojnim međunarodnim propisima, uredbama, ugovorima i konvencijama, odgovoran za bezbednost upravo tog, sivilnog vazdušnog saobraćaja. Koji, u najvećoj mogućoj meri, ograničava bilo kakvo „muvanje“ po vazdušnom prostoru oko aerodroma i wemu bliskih koridora – vazdušnih puteva.
Delom, i u tom svetlu bi trebalo posmatrati izostanak „bratske pomoći“ od strane Srpsko-Ruskog centra za vanredne situacije u Nišu, veliku galamu koja se povodom izostanka aviona Iljušin-76, od koga se očekivalo čudo, i činjenicu da je sve to bio dobar spin i skretanje pažnje od nečega što smo sami bili u moći da uradimo.
Taj nebeski vatrogasac, Iljušin-76, jeste visokosposoban, ali i ogroman avion čije angažovanje, prema raspoloživim informacijama, košta između 11 i 15 hiljada evra na sat, što je samo po sebi ozbiljan trošak, a onda ide i sledeće: takva vsrta aviona ima malo duži unapred obezbeđen raspored angažovanja od onoga što mi očekujemo, a što znači da se ne može obezbediti ad hok, baš kan nama treba. Zatim, njegova veličina i podrška koju zahteva od aerodroma na kome bazira je takva da zahteva „uklapanje“ u dnevni raspored aerodromskih službi zaduženih za bezbednost letenja, što nije uvek lak posao. Pokazlo se da, i iz tih razloga, ni mnogo manje zahtevni „Dromaderi“ nisu mogli da rade na gašenju požara koliko treba, i koliko mogu..
- Leskovački aerodrom dobra alternativa, ali…
Suočen sa takvom situacijom, vođa grupe „Dromadera“ obratio se leskovčanima, tačnije leskovačkom Aeroklubu, sa pitanjem – može li da za baziranje i rad koristi pistu leskovačkog Aerodroma. I dobio odgovor da je pista uređena po standardima, površina ravna i ograđena, trava pokošena, ograničitelji obeleženi, ali da je neupotrebljiva, jer nije registrovana. Leskovčani ne mogu da dobiju ugovor o korišćenju zemljišta koje je u vlasništvu Ministarstva odbrane i oko koga se vode intenzivni pregovori između organa lokalne samouprave i organa državne uprave. Bez ugovora o korišćenju, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo ne može da izvrši inspekciju i registruje pistu za upotrebu, a korišćenje neregistrovanog letilišta je – kažnjivo delo.
I, „Dromaderi“ su ostali prizemljeni na niškom aerodromu.
Smatrajući da je u okolnostima kada požari pustoše šume na Staroj planini i Vlasini moguće doboti makar privremenu registraciju piste, na nekoliko dana, o čemu se kod DCV-a raspitivao vođa „Dromadera“, kako bi se avionima Privredne avijacije omogućilo da rade svoj posao, organi leskovačkog Aerokluba preduzeli su mere da obezbede logističku podršku za avione protivpožarce. Osim što i sam Klub raspolaže uređenim „bunarom“ za vodu sa priključcima za hidrofor, aili i pumpe većeg kapaciteta, spremnost za saradnju pokazala su i javno-komunalna preduzeća Leskovca i Grdelice, u smislu da svoju opremu odmah stave na raspolaganje.
Dobre namere, međutim, zaustavljene su strogim propisima. Pista leskovačkog aerodroma nije mogla da dobije registar za privremenu upotrebu, „Dromaderi“ su stajali na aerodromu u Nišu, očekivana „bratska pomoć“ je izostala, požari su učinili svoje, dok ih nisu ugasili napori lokalnog stanovništva i vatrogasaca „pešaka“, i, uz božju pomoć – kiša.
Ali je i leskovački aerodrom dobio još jedan dokaz – o potrebi da postoji.
Nikola Milićević
Leave a Reply