Vlajčićevi: Gorostasi privrede starog Leskovca

Piše: Sava Dimitrijević
  
Ovih dana napustio nas je Milan Vlajčić, novinar, književnik i filmski kritičar  - potomak Jovana Vlajčića, industrijalca koji je u Leskovcu izgradio jednu od tada najvećih fabrika sapuna na Balkanu. Proizvodni pogoni u kojima je radilo nekoliko stotina radnika dobrim delom su stradali u bombardovanju 6. septembra 1944. godine. Ono što je ostalo, sada je gotovo u ruševinama. I tako je od nekadašnje fabrike ostao samo dimnjak i zgrada u kojoj su odlagani gotovi proizvodi i bila uprava fabrika – danas Leskovački kulturni centar na Širokojh čaršiji.  

Ovo je i prilika da se podsetimo na velikane Leskovca koji su dali veliki doprinos snažnom razvoju leskovačke privrede i uzvisili ime Leskovca u čitavom svetu.

U knjizi SPOMENICA, posvećenoj 50. godišnjici oslobođenja Leskovca od Turaka zapisano je: … „Na polju sapunarstva i njegovom podizanju do fabričkog značaja istakao se i radio je neumorno Jovan Vlajčić. Rodio se 1843. godine od oca Tase Vlajčića, sapundžije. Pošto je završio školu osnovnu školu kod Ča – Mite, ondašnjeg učitelja, stupa kod oca na zanat, gde se pokazao veoma marljiv u poslu i za kratko vreme izučio zanat. U to vreme otac mu je držao dućan u konzorciji sa Hadži-Kocom i Tasom Mumdžijom. Kako mu je otac bio slab i iznemogao, to ga zastupa u konzorciji i počne raditi sa Đorđom Petkovićem – Bunzom. U toj zajednici ostaje oko 30 godina, posle čega isplaćuje svog ortaka Bunzu i nastavlja samostalan rad. Radeći sam, on razvija svu svoju delatnost i radi neumorno na podizanju sapunarske industrije sve do balkanskog rata kada je umro…“

Jovan Vlajčić, predak nedavno preminulog novinara i književnika Milana Vlajčića je izgradnjom fabrike sapuna u centru Leskovca tako demantovao onu čuvenu krilaticu „Mi jedemo paprike i zidamo fabrike’’, koja se odnosila uglavnom na tekstilne fabrike, i utro put jednoj drugoj privrednoj grani – hemijskoj industriji. Tako je Jovan Vlajčić najavio da Leskovac ne sme dozvoliti da živi samo tekstilnoj industriji, već da svoju budućnost mora graditi i na drugim privrednim granama. Ovu viziju Jovana Vlajčića potvrdilo je i vreme koje kasnije došlo kada su u Leskovcu podignute i veoma uspešno radile fabrika lekova „Zdravlje“ čiji je neimar bio Božidar Đorđević Kukar, takođe potomak snažne leskovačke porodice indsutrijalaca, i fabrika kozmetike „Nevena“ čiji je dugogodišnji direkor bio Đorđe Stamenković, zvani Đoka Nevena..

                           ( Nastaviće se )