Zapisano je, da je, pčelarstvo jedno od najranijih zanimnja čoveka. Starije je i od ratarstva, pa možda i od stočarstva. Predak današnjeg čoveka nije uzgajao pčele, već ih je pratio u šupljinama drveća i stena. Pčele je uništavao, a oduzimao im med i vosak. Najstariji podatak o pčelarstvu potiče iz kamenog doba. nađen je u pećinama kod Bakora u Španiji, i star je 30.000 godina i na njemu je predstavljeno uzimanje meda iz stena.
Što se tiče naših krajeva, nakon konačnog naseljavanja Južnih Slovena na Balkan, pčelarstvo je dobilo još veći privredno i kulturni značaj. Med i vosak su se proizvodili ne samo za stanovništvo i vojsku, već i za trgovinu. Sačuvani su određeni pismeni spomenici srpskih vladara koji to potvrđuju.
Za vreme kralja Milutina pčelari su bili oslobođeni svih drugih dužnosti, pa čak i vojnih. Zato iz činjenice da je med u srednjem veku bio cenjeni artikal trgovine, može se zaključiti da su uslovi za pčelarenje tada bili dobri i da su pčelari bili majstori svog posla.
Kako je to danas i kako pčelarstvo „živi” u ovo današnje vreme razgovarali smo sa Mićom Stojanovićem iz Vlasotinca, koji slovi za jednog od najboljih pčelara i čoveka koji je prošle 2021. godine imao svoju rekordnu proizvodnju meda u ukupnoj količini od 1,3 tone. Pre toga Mića je važio za jednog od najboljih TV mehaničara i skoro tri decenije bio je u ovom poslu, radeći, kako nam je rekao, od ranog jutra do ponoći. Na preporuku svog lekara, da sebi nađe mir i hobi, opredilio se za pčelarstvo, koje se, inače, radi u prirodi i gde ima u izobilju čistog i zdravog vazduha.
- U pčelarstvo sam ušao po savetu lekara, koji mi je preporučio da moram naći neki hobi koji bi me relaksirao u ovo ne baš srećno vreme. Mnogo sam sebe istrošio radeći na popravkama televizora i radio prijemnika u svojoj radionici. I posle svega moram da priznam da sam sebi pronašao mir, sa svojom lepšom polovinom, suprugom Gordanom, „družeći se” mnogo dana u godini sa pčelama i prirodom pošto se sav posao i obavlja u prirodi, – veli Mića u njegovom porodičnom domu, dok ga njegovo Gode podseća na vreme koje je ostalo u njihovom zajedničkom životu.
NNR:- Kada ste zakoračali u svet pčelara ?
Stojanović:- To je bilo 2006.godine. Prve godine kupio sam dve košnice, već naredne imao sam četiri, a potom sve više i više. Bez finansijskog ulaganja nema ništa od rada u pčelarstvu ili bilo u kom drugom poslu.
NNR:- Ako ste u ovom poslu blizu dvadeset godina, sa koji sada resursima raspolažete ?
Stojanović:- Da bi se ozbiljno bavio ovim poslom uložio sam puno sredstava. Sada imam šestdestak košnica, od toga 15 nukleusa. Kupio sam vozilo „fiat doblo”, za odvoz pčela na udaljene destinacije, pribavio sam potom i kamp prikolicu i dva kontejnera i tako se najvećim delom snabdeo sa svim onim potrebnim za ozbiljniji rad u pčelarstvu.
NNR:- U sve ovo su uložena lična sredstva. Da li ima pomoći od države u vidu subvencija ?
Stojanović:- Već neko vreme izdvajaju se sredstva za pčelare, i ja sam korisnik tih i takvih subvencija, jer ispunjavam sve uslove koji se traže. Između ostalog, imam i više od 30 košnica, što je uslov da se dobiju subvencije. Ja sam od države za 45 košnica dobio 800 dinara po jednoj košnici, a od opštine Vlasotince još 500 dinara.
NNR:- U javnosti se govori o velikom broju pčelara ?
Stojanović:- Ima popriličan broj ljudi koji konkurišu, ali budu odbijeni, pošto ne ispunjavaju postavljene uslove. A ima i onih koji u svojim pčelinjacima nemaju pčele, što su u više navrata pokazalo prilikom kontrole od strane nadležnih službi.
NNR:- Koje ste količine i vrste meda imali u 2021.godini ?
Stojanović:- U godini koja je za nama imao sam, za mene, rekordnu godinu u proizvodnji meda. Dobio sam 800 kilograma bagremovog meda, po košnici 20 kilograma, i livadskog u količini od 500 kilograma, što znači 10 kilograma po košnici. Tako da sam izuzetno zadovoljan ostvarenim količinama meda u minuloj godini.
NNR:- A da li ste zadovoljni prodajom i cenom meda ?
Stojanović:- Nikad zadovoljniji. Sve količine meda bez problema sam prodao, a i cene su bile izuzetno dobre. Bagremovu proizvodnju meda, od 800 kilograma, predao sam u naš pogon u Rači kod Kragujevca, vlasništvo udruženja pčelara Srbije, po ceni o d 7,1 evra, što nikad tako visoka cena bagremovog meda nije bila. A što je još važnije nije se dugo čekalo na isplatu isporučenih količna meda. Nije bilo problema ni sa prodajom livadskog meda, koji sam isporučio privatnoj firmi po pet evra za kilogram, tako da sam, da ponovim, zadovoljan u potpunosti prošlom godinom.
NNR:- Vreba li opasnost od ujeda pčela ?
Stojanović:- Vreba, kako da ne vreba. Pčele izuzetno vode brigu o mestu gde žive i uvek su spremne da napadnu onog ko ih uznemirava i dira. Mora se koristiti prava oprema kako bi zaštita od pčela bila potpuna.
NNR:- Da li možda planirate da povećate broj košnica ?
Stojanović:- Moram najpre da vodim red o svom zdravlju, jer pčelarenje i nije baš lak posao. Do desetak košnica može se donekle smatrati relaksiranim poslom, a već na više desetina košnica posao je jako zahtevan i to mora da radi više ljudi. Po svemu sudeći, moraću da prihvatim ono što mi je rečeno od strane lekara, da mi pčelarstvo bude razonoda u prirodi i to sa 5-6 košnica, – rekao nam je Mića Stojanović iz Vlasotinca koji je bio jedan od njih 113 koji su dobili subvenciju za svoje pčele u vlasotinačkoj opštini.
PROIZVODILI VIŠE OD STO TONA MEDA
Nekako nam je uvek bilo lepše i bolje u godinama koje su za nama. Tako misli i najveći broj pčelara iz Vlasotinca.
- Pre samo 5-6 godina pčelari iz naše opštine imali su mnogo više proizvedenog meda nego danas. Pamtim godine kada je bilo i preko sto tona meda na ovim prostorima i kada se on šleperima vozio do kupaca. Ali tada su cene bile jako niske što je prouzorkovalo da se smanji broj košnica u našem kraju, – iznosi neke pojedinosti o proizvedenim količinama meda, Mića Stojanović iz Vlasotinca.
Tekst i foto: Vlastimir Stamenković
Leave a Reply