TONKA

 

LESKOVAC

 

Stišnjen brigom, nemoćan da vidi bolje sutra i svetlo na kraju tunela, digao je ruku na sebe. U decenijama koje su prethodile tom tragičnom trenutku, Antonije Popović, zvani Tonka, bio je inspiracija mnogima.

Rođen 1853. godine u jednoj dobrostojećoj porodici, za svoga života je izgradio reputaciju čoveka od koga je krenula industrijska revolucija Leskovca. Kao trgovački putnik, najčešće je boravio u Bugarskoj, radi obavljanja razmene – tamo je nosio kudelju i užariju, a odatle je donosio gajtan i šajak, koje je prodavao po leskovačkom okrugu. Na svojim putovanjima je učio i počinjao da shvata kakvu zaradu, uz adekvatne uslove, može da donese fabrika gajtana i kod nas. Ambiciozan i harizmatičan, još iz bogate porodice, Tonka Popović je bio magnet za druge ljude „sa njuhom“ za posao, tako da su kod njega radili u od njega zanat učili i Mita Teokarević, Gligorije Jovanović, Proka Mitić i drugi.

Kada su sve kockice poklopile, a na način nedavno opisan, pomenuti ljudi su pokrenuli prvu fabriku gajtana u našem kraju. Bilo je to leta gospodnjeg 1884. godine, u Strojkovcu. Par godina kasnije, tačnije 1886, otvorio je i fabriku štofa. Po Leskovac izuzetno nepovoljni trgovinski ugovor je potpisan na međudržavnom nivou upravo u tom periodu. Srbija i Bugarska su između ostalog tim dokumentom predvidele i mogućnost da se gajtan iz Bugarske, uz određene olakšice, uvozi u Srbiju. To su bile loše vesti po leskovačke industrijalce, jer su jeftiniji proizvodi nadmoćnije bugarske industrije stigli na tržište.

Tonkina fabrika štofa se našla pred bankrotom, što je bio razlog zbog kog je Antonije Popović izvršio samoubistvo. Posle njegove smrti, posao su nastavili da uspešno rade njegovi sinovi, Milan i Petar. Njih dvojica će diljem Leskovca podići brojna velelepna zdanja, a vrhunac će svakako biti monumentalna zgrada koju je Milan, na mestu stare očeve kuće, u samom centru grada, podigao 1937, a koja i dan-danas dominira užim centrom, i pored nemilosrdnih godina koje su iza nje. Ta zgrada nosi naziv Tonkićeva palata, odnosno hotel „Dubočica“, kakav su joj nadimak komunisti nadenuli.

 

Aleksandar Stojanović

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*