STRANAČKO ZAPOŠLJAVANJE I FINANSIRANJEPOLITIČKIH STRANAKA : DOBROVOLJNO I NEOBAVEZNO !?

 

LESKOVAC

o Retko koja stranka u Leskovcu ima obaveznu članarinu, a sve se kunu da članovi koje zaposle ili postave na funkcije nemaju finansijske obaveze

 

U kakvoj je vezi stranačko zapošljavanje i finansiranje političkih stranaka jedna je od tema za koju se obično kaže da to “svi znaju” ali je problem, barem ako ste ozbiljan medij, da niko ne želi o tome javno da govori, sa imenom i prezimenom. Dakle, tema o kojoj se otvoreno govori  u nezvaničnim razgovorima i, čak, otvoreno prikupljaju novci od članova i funkcionera stranaka koji su posao, ili postavljenje, dobili isključivo  zahvaljujući  pripadnosti stranci koja  vlada, je deo kolokvijlnih običaja  političke čaršije i društvenih mreža, koje su sve više globalna tračaonica.

Leskovac nije  različit u tom pogledu pa ono o čemu se javno priča, o tome se zvanično ćuti.

“Političke stranke u Srbiji već duže vreme služe kao biroi za zapošljavanje. Pošto je većina stranaka nesposobna da napravi ekonomski sistem koji će uspeti da zaposli većinu stanovništva, stranke moraju da stanovništvo zapošljavaju u javnom sektoru. Ali prioritet imaju stranački kadrovi. Otuda svakoj našoj stranci raste članstvo kada je na vlasti, a opada kada siđe s vlasti. Ljudi ne vide razlog za uključivanje u rad stranka ako stranke ne mogu da im garantuju radno mesto. Stranke racionalno reaguju na ovakvu potražnju i zapošljavaju svoje članove i rođake tamo im je najlakše – u državnoj administraciji, zdravstvu, školstvu i javnim preduzećima. Tako je javni sektor sa nekih 500.000 u 2000. godini vremenom narastao na skoro 700.000 zaposlenih u 2015. godini”, piše vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Pavlović u svojoj kolumni  “Fenomen Nebojše iz Beograda” za “Novu ekonomiju” .

“Hajde da pretpostavimo da je brojka od 75.000 viška zaposlenih realna. Ako pretpostavimo da je prosečna neto zarada u javnom sektoru 60.000 dinara, stranačko zapošljavanje godišnje košta republički budžet 54 milijarde dinara, odnosno skoro pola milijarde evra”, izračunao je profesor Pavlović.

“Stranačko zapošljavanje predstavlja jedan od mehanizama finansiranja političkih stranaka danas u Srbiji. Pojedinci koji su se istakli u kampanji i terenskom radu (fenomen Nebojše iz Beograda) kao nagradu za svoj rad dolaze na različita rukovodeća i administrativna mesta u ministarstvima, agencijama, fondovima, javnim preduzećima, domovima zdravlja, obdaništima itd. Ovi ljudi često dolaze na izmišljena radna mesta, jer zbog restriktivnosti Zakona o radu nije tako lako otpustiti trenutno zaposlene da bi stranački kadar mogao da se zaposli”, analizira pojavu ovaj univerzitetski profesor.

“Trošak stranačkog zapošljavanja nije samo računovodstveni, već i oportunitetni. Stranački kadrovi uglavnom nisu kvalifikovani za radna mesta u javnom sektoru. Ali kada zaposlite nekoga ko nema kvalifikacije, istovremeno sprečavate nekoga ko ima kvalifikacije za to radno mesto. Osim toga, doći preko stranke na radno mesto predstavlja veliku dobit za malo rada. Ljudi koji se ovako zaposle nemaju motiva da odgovorno obavljaju svoj posao.Time se smanjuje efikasnost javnog sektora, jer u njemu radi sve veći broj nezainteresovanih ljudi. Posledica ovakve prakse je odliv mozgova.Frustrirani ovakvom negativnom selekcijom, školovaniji i motivisaniji ljudi odlaze za poslom u druga društva gde dominira pozitivna selekcija. Time se ceo mehanizam dodatno osnažuje: u društvu ostaje sve veći broj manje vrednih i nisko kvalifikovanih koji potom vrše još veći pritisak na političke stranke da funkcionišu kao biroi za zapošljavanje”, dodaje profesor Pavlović  koji objašnjava  da bi “prekidom prakse stranačkog zapošljavanja poslali  poruku svim budućim stranačkim kadrovima da se najprofitabilniji deo nagrade za stranački rad ukida. To bi ozbiljno potkopalo kadrovsku osnovu ovakvih stranaka i napravilo problem u njihovom budućemo radu”.

Okrugli sto , koji je Nova Naša reč nedavno  organizovala,  je potvrdio  istinu da je stranačkog zapošljavanje uvek bilo i da je pravo pitanje kada ga ima najviše kao i da li je ono isključiva mogućnost za dolazak do posla.

Predsednike gradskih odbora stranaka koje imaju odbornike u Skupštini grada Leskovca, ili šefove odborničkih grupa, pitali smo isto :

  1. Kako se finansira vaš odbor?
  2. Da li članovi stranke koje je stranka zaposlila ili im pomogla u zapošljavanju imaju obavezu da deo plate daje stranci?
  3. Da li odbornici ili drugi članovi stranke koji su dobili rukovodeće funkcije u preduzećima ili lokalnoj samoupravi imaju veće obaveze od ostalih članova u smislu plaćanja stranci?
  4. Šta se dešava kada neko od njih pređe u drugu stranku, kome tada plaća, ako postoji takva obaveza?

Evo i odgovora.

VLAST. . . .

SNS: GODIŠNJA ČLANARINA

 

Dalibor Tričković, SNS:

Gradski odbor Srpske napredne stranke ima 24.000 članova. Finanisiranje Gradskog odbora vrši se po osnovu dobrovoljne uplata članarine, koje na godišnjem nivou iznosi 100  dinara. Funcioneri, članovi Srpske napredne stranke plaćaju članarinu na godišnjem nivou od 1.000 dinara. Ni jedan član, bilo da je odbornik, funcioner koga je postavila stranka, ili samo član nema nikakve druge obaveze u smislu finansiranja ili izdvajanja nekakvih drugih sredstava za rad stranke.

Kada neko od članova pređe u drugu ili napisti Srpsku naprednu stranku, prestaje mu dobovoljna uplata članarine kod Srpske napredne stranke. Nismo u saznanju kakve obaveze uzimaju pristupajući nekoj drugoj stranci, rekao je predsednik Odbora za ekonomiju i finansije GrO SNS Dalibor Tričković.

————————————

SPS NEMA ČLANARINU

Aleksandar Đurović, predsednik Gradskog odbora SPS:

1.Mi se finansiramo iz sopstvenih izvora i izvora koji nam pripadaju po broju osvojenih mandata. Lokalna samouprava prebacuje određena sredstva i na taj način imamo novca da možemo da platimo vodu, struju i grejanje. Ostala sredstva se skupe na osnovu dobrovoljnih priloga članova i simpatizera. Članarina nije obavezna.

2.To nikada nije bilo, niti će biti u Socijalističkoj partiji Srbije. Ponavljam, sve je na dobrovoljnoj bazi, ko koliko ima i koliko može daje u stranku. Ako da hvala, ako ne, takođe hvala, ali nema nikakve obaveze. Sredstva koja zarade kroz platu ili, npr. rad u raznim biračkim odborima su njihova zarada i oni sa njom mogu da raspolažu po sopstvenom nahođenju.

  1. Imaju obavezu samo da bolje rade na terenu, da se istakne u promociji stranke kako bi svi dobili još više glasova.
  2. Ako neko misli da može negde drugde da ostvari svoje žeje i ciljeve mi mu želimo sve najbolje. Članstvo u stranci je na dobrovoljnoj bazi, nikoga ne teramo da bude sa nama. Veliki broj ljudi dolazi, neko ode, sve je to na nečijoj dobroj volji.

——————————————–

NOVA SRBIJA: NEMAJU MATERIJALNE OBAVEZE

Ljiljana Božuta, Nova Srbija:

Što se Nove Srbije u Leskovcu tiče, ona se finansira iz budžeta grada Leskovca sa pozicije za redovno finansiranje političkih organizacija. Iznosi nisu veliki ali su blizu zadovoljavanja naših  potreba u smislu redovnog servisiranja računa i materijalnih troškova.

Nova Srbija nema materijalnih mogućnosti da finansira upošljenike i jedini zaposleni u stranci je tehnički sekretar odborničke grupe koji naknadu za rad prima preko Skupštine grada. Što se tiče članova, odbornika i funkcionera, ne postoji obaveza u smislu članarine ili drugih materijalnih davanja.

Naravno da smo imali raznih situacija, i mi smo se onima koji su se odlučili da napuste stranku zahvalili, ali to nema veze sa finansiranjem stranke. Kako sam napred navela, oni nikakvu obavezu u materijalnom smislu, prema stranci, nisu ni imali.

Nova Srbija nema sponzore u pravom smislu reči, ali se dešava da pojedini članovi ili simpatizeri daju povremeno određenu donaciju.To se prilično retko dešava i iznosi su vrlo mali tako da Nova Srbija, a smatram i većina drugih stranaka, ima malih problema u finansiranju redovnih potreba.

ROMSKA STRANKA “JEDINSTVO” –   MI SMO TEK OSNOVANI

Nebojša Ajvazović, Romska stranka “Jedinstvo”:

  1. Veliku većinu sredstava skupljamo sami, na dobrovoljnoj bazi naših članova. Otprilke to izgleda tako što kad planiramo neku akciju, onda znamo koliko nam treba para za to, da ko koliko ima i može i krenemo u realizaciju. Deo sredstva dobijamo i kao parlamentarna stranka, ali s obzirom da imamo samo jednog odbornika u lokalnoj skupštini tu nije reč o nekoj većoj svoti. Ogromnu većinu novca potrebnog za funkcionisanje stranke doniraju članovi odbora stranke.
  2. Mi smo mlada stranka, nikog nismo zaposlili. Jedini sam ja upošljen na mestu v. d. direkora Doma kulture Roma, ali nemam nikakve obaveze prema stranci zbog toga. Naravno, ja i dalje ulažem kao i pre imenovanja, jer smatram da je to nešto što moram da uradim kako bi stranka opstala i izborila se za svoj program, kako bi ojačali status koji imamo i uvećali broj odbornika na nekim narednim izborima.
  3. Pre izbora obaveza članova je bila da ko god može da pomogne ne samo romskom narodu, nego svima kojim treba pomoć, da to i uradi. Mi primamo sve ljude dobre volje, bez obzira na nacionalnu, versku i bilo koju pripadnost i niko nema obavezu da zbog funkcije koju trenutno ima radi više ili manje nego pre toga. To je samo želja ljudi da što više doprinesu boljitku naše zajednice, glupo je terati ljude da to rade ako oni ne žele.
  4. Mi smo mlada stranka, imamo dobre aktiviste, dosta simpatizera. Svakodnevno nam se priključuju ljudi, ali do sada još uvek niko nije otišao. Uostalom, ovo je dobrovoljno članstvo, ako neko želi da ode, nemamo ništa protiv, nikoga ne možemo da držimo na silu. Taj bi samo trebalo da nam javi da više ne želi da bude član, da ga ispišemo i to je to.

—————————————

U SRS  PLAĆAJU GODIŠNJU ČLANARINU

Tomislav Ljubenović, šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini grada Leskovca:

  1. Rad gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Leskovcu se finansira kao i rad svih ostalih odbora u Srbiji – preko računa Srpske radikalne stranke u Beogradu, preko koga se vrši sav promet sredstava namenjenih za finansiranje redovnog rada, a u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti. Svi rashodi koji nastanu u odboru plaćaju se isključivo sa tog računa, kao što se i prihodi koji se ostvare uplaćuju na taj račun.
  2. Članovi Srpske radikalne stranke koji su u radnom odnosu su ljudi koji su zaposleni u skladu sa odredbama Zakona o radu, na osnovu svojih kvalifikacija i traženih uslova za određeno radno mesto, a ne zbog pripadnosti Srpskoj radikalnoj stranci. Finansijske obaveze svih članova stranke su iste – plaćanje godišnje članarine, a onima koji zbog teške finansijske situacije nisu u mogućnosti da plate taj iznos članarine, utvrđuje se status da nema da plati.
  3. Što se tiče odbornika u Skupštini grada, moram da istaknem da zbog nakaradnog Zakona o lokalnim izborima čiji član 43. definiše da se mandati odbornika dodeljuju kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste, političke stranke su u situaciji da taj redosled definišu prema rezultatima rada svojih kandidata u periodu pre izbora a ne na osnovu rezultata ostvarenih prilikom samih izbora. To u slučaju Srpske radikalne stranke znači da su ti ljudi u tom periodu pre izbora imali veće obaveze, imali zapaženije rezultate pa ih je to kvalifikovalo za određeno mesto na izbornoj listi. Svakako da i sada imaju veće stranačke obaveze jer oni predstavljaju sa čitave teritorije grada birače Srpske radikalne stranke u Skupštini grada Leskovca i njihova je obaveza da to čine odgovorno. Što se tiče članova Srpske radikalne stranke koji su na rukovodećim mestima, to su ljudi koji jesu imali velike obaveze, ali koji za razliku od drugih članova, koji su takođe imali velike obaveze, poseduju i potrebne kvalifikacije u pogledu školske spreme, koji ispunjavaju potrebne uslove za rukovodeća mesta.
  4. Zbog još jedne nelogičnosti u zakonu, a to je da mandat pripada narodnom poslaniku, odnosno odborniku a ne političkoj stranci na čijoj listi je narodni poslanik ili odbornik izabran, imamo pravu „političku pijacu“ na Srpskoj političkoj sceni. Srpska radikalna stranka je taj problem rešila potpisivanjem Ugovora o međusobnom regulisanju prava i obaveza između stranke i kandidata za narodnog poslanika, odnosno odbornika u jedinicama lokalne samouprave. Ovi ugovori su sačinjeni pre no što se kandidat našao na izbornoj listi Srpske radikalne stranke i izražavaju slobodnu volju dveju strana da se sporazumeju o svim pitanjima koja bi se mogla pojaviti kao sporna u toku trajanja mandata poslanika, odnosno odbornika.

…… I OPOZICIJA

JS: NIKO NEMA OBAVEZU DA IZDVAJA ZA STRANKU

Nenad Filipović, JS:

S obzirom da je Jedinstvena Srbija stranka koja ima 7 odbornika u lokalnom parlamentu, po zakonu o finansiranju političkih partija, grad Leskovac svim strankama koje imaju odbornike u lokalnom parlamentu, pa i Jedinstvenoj Srbiji, uplaćuje određena novčana sredstva, proporcionalno broju odbornika na centralni stranački račun, odakle se stranci u Leskovcu plaćaju prostorije u kojima se nalazimo, komunalije, struja…

Jedinstvena Srbija je jedinstvena po mnogim stvarima, ali se jedinstvenost naročito vidi po tome što centrala stranke ulaže znatna finansijska sredstva u svoje članstvo, kako u ostalim gradovima i opštinama, tako i ovde u Leskovcu, poput turističkih jednodnevnih i višednevnih putovanja do Jagodine.

Naravno, uređenje i održavanje kancelarije obezbeđuju uglavnom tehnički sekretar  koji je ujedno i sekretar odborničke grupe, kao i funkcioneri stranke koji najviše borave u prostorijama stranke.

Nijedan član stranke, bilo da je upošljen ili ne, nema nikakvu obavezu da „izdvaja za stranku“. Mi smo jedna od retkih, ako ne i jedina stranka koja „daje“ članstvu, a ne „uzima“. U Jedinstvenoj Srbiji, ne postoji čak ni izraz „plaćanje članarine“ jer je Statutom Stranke definisano da se članarina ne plaća.

Imali smo situaciju da su određeni funkcioneri stranke napustili stranku, ali s obzirom da nisu imali nikakvu obavezu „plaćanja prema stranci“, još lakše smo ih preboleli. Čak i odbornici kada odu iz stranke, grad je dužan da uplaćuje određena sredstva političkoj stranci u odnosu na broj odbornika koji je politička stranka osvojila na izborima, bez obzira na to da li odbornici odu u drugu stranku ili „postanu“ nezavisni.

Donatore nemamo, sponzore nemamo, druge izvore finansiranja nemamo.Verovatno zato što su ih drugi već „prigrabili“.

SDS: NISMO NIKOGA ZAPOŠLJAVALI

Nebojša Cakić, SDS:

Jedine troškove koje stranka ima u Leskovcu su troškovi vezani za prostorije SDS i to plaćanje zakupa (samo pdv na iznos zakupnine, jer su prostorije dobijene od JP Dom besplatno), telefona, struje i slično. Svi troškovi se plaćaju sa jedinstvenog računa iz centralne stranke, tako da su izvori finansiranja  iz republičkog budžeta (kao parlamentarne stranke) i opštinskog budžeta (jer imamo odbornike u skupštini grada), a sve uplate idu na centralni račun. Nekih drugih posebnih troškova nemamo.

SDS nije bila na vlasti ni na republičkom nivou, ni na pokrajinskom nivou, a nismo na vlasti ni na lokalnom nivou, pa prema tome nismo nikoga zapošljavali. Odbornici nemaju nikakva primanja, pa i nemaju obavezu da bilo šta daju stranci.

Za sada niko od funkcionera nije napustio stranku, niko nije postavljen na bilo koju plaćenu funkciju, niko nema obavezu da bilo šta plaća stranci, što znači da se ništa ne menja i ako neko pređe u neku drugu stranku.

Troškovi koje stranka ima su minimalni, ali zbog smanjenog finansiranja od strane posebno republičkog budžeta, problemi i kašnjenje u izmirivanju svih obaveza postoje, ali s obzirom da se plaćanje može vršiti sa centralnog računa, nemamo potrebu za donatorima odnosno sponzorima.

DS: SAMO GODIŠNJA ČLANARINA

Jelena Spirić, DS:

Za redovan rad, stranka se finansira godišnjim članarima, prilozima i sredstvima iz budžeta, pri čemu je iznos sredstava određen Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.

Na pitanje da li članovi stranke koji su dobili posao ili neku fukciju imaju obavezu da izdvajaju za stranku (ili kao i da li članovi Gradskog veća i odbornici imaju obavezu da nešto daju stranci, odnosno da li je tako bilo dok je DS bio na vlasti), Jelena Spirić odgovara da dok je Demokratska stranka bila na vlasti na lokalnom nivou, nije bilo obaveza tog tipa.

Demokratsku stranku niko od  funkcionera nije napustio  u vreme dok je imala odgovornost za vršenje vlasti. Veliki broj funkcionera, koji je vodio oštru kampanju 2012-te protiv SNS-a, stranke koja im je totalna suprotnost, samo par meseci nakon izbora preleteli su u suparnički tabor zbog vraćanja ili ostanka na određenim funkcijama, zbog očiglednih ucena, pretnji hapšenjima, pretnji porodicama… Evidentno je da uzrok ovih prelaza nije iznenadna promena ideologije već dobro poznati instrumenti SNS-a  poput ili sticanja koristi, sa jedne, ili zastrašivanja, sa druge strane.

Kao što sam već spomenula, nije bilo nikakvih obaveza ni tokom vršenja vlasti a ni sada, tako da svi članovi  po iščlanjenju iz Demokratske stranke više nisu u obavezi da plaćaju samo godišnju članarinu od 500 dinara.

Gradski odbor Demokratske stranke u Leskovcu nema drugih privatnih izvora finansiranja.

A ŠTA KAŽU BROJKE

Članom 16. i 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti utvrđeni su iznosi,način raspodele i rok za prenos sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave namenjenih za finansiranje redovnog rada političkih subjekata.

Ukupan iznos sredstava u budžetu grada Leskovca za 2016.godinu, opredeljenih za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koji imaju predstavnike u Skupštini grada Leskovca, iznosi 1.948.000 dinara, što čini 0,105 % poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave.

Što se tiče lokala koji se izdaju u zakup političkim subjektima, prihodi koji se ostvaruju po tom osnovu nisu prihodi budžeta jedinice lokalne samouprave već vlasnika tih lokala, rečeno je Novoj Našoj reči u Gradskoj upravi za finansije.

Iz ove uprave nam je dostavljena i tabela godišnjih davanja iz budžeta grada za stranke koje imaju odbornike u Skupštini grada.

 

OVDE STAVI TABELU

 

U ČEME JE KVAKA

Prema odgovorima, koje vam predstavljamo, parlamentarne stranke u  Leskovcu su jedna skromna rabota i dobrovoljna stvar u kojoj članovi i funkcioneri, a koji su to postali (ili bili)  zahvaljujući članskoj karti, nemaju skoro nikakve materijalne obaveze. Pitanje donator je posebna tema o kojoj se, opet, ne govori javno ali je simtomatično da se stanje na terenu može definisati kao “lokalne gazde su konstanta, menjaju se samo stranke i političari sa kojima su bliski”. Jedno od zanimljivih pitanja  je i kakvi su to “uspešni privrednici” kada se ili oni sami ili članovi njihovih užih I širih porodica udomljuju na  radna mesta  koja se finansiraju  iz gradskog budžeta? I šta oni (lokalne gazde) zauzvrat treba da urade?  Za ovu, prošlu, pretprošlu, svejedno koju lokalnu  vlast?

OvajtekstjedeoserijalaNAŠEPAREZANJIHOVOPARTIJSKOZAPOŠLJAVANJEideojeprojekta „Zloupotrebapolitičkoguticaja: političkestrankekaonajvećiposlodavciuSrbiji“ kojirealizujeMedijacentarBeograd.
Ovajprojekat (Zloupotrebapolitičkoguticaja: političkestrankekaonajvećiposlodavciuSrbiji) jefinansirangrantomodstraneEvropskeunije, kroz “MediaProgramme 2014”.
SadržajprojektaisključivajeodgovornostMedijacentraiNoveNašerečiininakojinačinneodražavajustavoveEvropskeunije.

 

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*