Sindikati u vrtlogu partijskog zapošljavanja

LESKOVAC

Više od milion članova političkih partija, s jedne strane, i manje od 750.000 članova sindikata (poslednji raspoloživi podaci od pre par godina), s druge, ilustruje gde se danas u Srbiji traže radnička prava i ostvaruje pravo na rad, navode sindikalni analitičari. Kažu i da višegodišnja iskustva jasno pokazuju da se članstvo u partiji najviše isplati.
Državne istitucije su svesne partijskog zapošljavanja i negativnih posledica u javnom sektoru, pokazalo je  jedno  istraživanje o ekonomskim efektima kadrovske politike u javnom sektoru. Direktna šteta zbog stanja u kom se nalaze javna preduzeća i javna uprava je
poslednjih godina iznosila oko šest odsto bruto društvenog sektora godišnje. Partijsko zapošljavanje je  do pre par godina  „pojelo “  najmanje 1,9 milijardi evra.

Od stupanja na snagu Uredbe o zabrani zapošljavanje u javnom sektoru ovom temom se retko ko bavi. I čini se  da je postala „normalna“ pojava.  Caka je u tome što se ljudi ne zapošljavaju po konkursima i na neodređeno već na povremene i privremene poslove. Međutim, zbog obaveze pravljenja „planova integriteta“ javne ustanove , koje se finasiraju od novca svih građana, sve češće pribegavaju drugoj „gimnastici“.

Objavljuju „interne“ konkurse koji  znače da se  samo uvodi u nekakav zakonski okvir već postojeće zapošljavanje i oni važe za osobe koje su već ranije angažovane. I skoro uglavnom partijski.

Sindikati se u ovoj oblasti nisu baš pokazali.

Njihov argumnent je da im se  ljudi ne javljaju zbog partijskog zapošljavanja., Zašto je to tako  – ne znaju .

Predsednik UGS Nezavisnost i profesor Fakulteta političkih nauka profesor dr Zoran Stojiljković ukazuje da se na sužavanju prostora za sindikalno postojanje i delovanje radi godinama unazad. Naročito kada su u pitanju „neposlušni“ sindikati.

-Po pravilu se sopstvena sindikalna klijentela stvara u redovima onih koji treba da budu iz ugovornih aranžmana  prevedeni u  radni odnos. Istini za volju u ovoj praksi nema ničega novog što nije karakterisalo i ranije vlasti. Nove su razmere koje je zadobilo partijsko
zapošljavanje koje nije ograničeno samo na javni sektor već se kroz praksu ostavljenih radnih mesta za potrebe lokalnih moćnika preliva u javno-privatna partnerstva i privatni sektor. Raspodela plena i dirigovano  glasanje,  kao  i odvođenje na stranačko-državne
manifestacije opasno premešta radne odnose u polje nedobrovoljne političke participacije, – upozorava Stojiljković.
-Posledično, na globalnom  indeksu sindikalnih prava – godinama  unazad dobijamo 4 što označava sistematsko kršenje sindikalnih prava. Ne radi se proizvoljnoj oceni već o složenom  indeksu koga čine  prava  na : (1) građanske slobode, (2)  osnivanje sindikata,  kao i prava na (3) sindikalne aktivnosti, (4) kolektivno pregovaranje i (5) štrajk“,- dodaje on.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTi

Na problem partijskog zapošljavanja, koje one koji nisu u „željnoj“ partiji stavlja u neravnopravan položaj, krši njihova prava i diskriminiše ih, a uz to i krši zakone i Ustav Srbije, ukazuju građani i u žalbama Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

Prema izveštaju iz 2018. godine, u „u pogledu oblasti društvenih odnosa u kojima se najčešće podnose pritužbe, na prvom mestu se nalazi oblast pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina sa udelom od 27,6%. Na drugom mestu nalazi se oblast rada i zapošljavanja sa 20,8%. Sledeća oblast u kojoj građani najčešće podnose pritužbe zbog diskriminacije je postupak pred organima javne vlasti (17,7%), zatim sledi socijalna zaštita (13,1%), oblast javnog informisanja i medija (6,1%), obrazovanje i stručno osposobljavanje (5,3%), dok je broj pritužbi u ostalim oblastima društvenih odnosa zastupljen u nešto manjem procentu, ispod 3%“, izveštava Poverenica.

-Po broju pritužbi značajne su i one podnete „ zbog diskriminacije na osnovu drugog ličnog svojstva (lično svojstvo koje u zakonu nije eksplicitno navedeno), zatim na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama. Pritužbe podnose pre svega sindikalne organizacije zbog položaja organizacije, kao i ostvarivanja prava njihovih članova. Takođe, kada se radi o diskriminaciji po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama u oblasti rada i zapošljavanja, prilikom izvođenja dokaza u pojedinim postupcima po pritužbama, uočeno je da pojedini podnosioci pritužbi ili svedoci ističu veliki problem stranačkog zapošljavanja, odnosno davanja prednosti u postupku zapošljavanja članovima vladajućih političkih stranaka, navodeći da osećaju strah od posledica prijavljivanja, zbog čega ili ne podnose pritužbe ili odustaju od daljeg vođenja postupka, odnosno predloženi svedoci odbiju da daju iskaz. Ovakvu praksu potvrđuju advekvatna istraživanja, kao i učesnici konferencija i drugih događaja koji se odnose na zapošljavanje i tržište rada i migracije, posebno mladih,- upozorava Poverenica.

PARTIJSKO NAPREDOVANJE i „OBRAZOVANJE“

Od početka objavljivanja serije tekstova o partijsjkom zapošljavanu u Novoj Našoj reči na našu adresu (elektronsku, poštom) stigle su i broji primeri kako se u Leskovcu partijski napreduje. Sem zdravstva, o čemu smo već pisali, ukazuje se i na primere napredovanja u javnoj upravi po osnovu partijske pripadnosti. Sem onih vidljivih slučajeva, postoje i specifični, za koje su nam građani dostavili čak i papire. Naime, građani ukazuju, sa imenima i prezimenima, na slučajeve kada su se  te osobe zaposlile u javnoj upravi sa srednjom školom da bi se, posle nekog vremena, tvrdi se, kratkog, pojavile sa diplomom sveže završenog nekog privatnog fakulteta i, po tom osnovu, odmah napredovale. Postoje i slučajevi gde u tako stečenim diplomama piše da fakultet traje četiri godine, a upoređivanjem datuma upisa i završetka se vidi da je , zapravo, „završen“ za godinu dana. Što bi se reklo „uz rad“.

Dostavljani su nam i dopisi u kojima se tvrdi  da, navodno,  postoje osobe koje su tako zaposlene i napredovale su, a koje zapravo i ne dolaze na posao. Ili dolaze vrlo retko. Navodno, neki od njih mesecima borave u inostranstvu, a platu primaju redovno, kao da svaki dan dolaze na posao u Leskovcu.

Taj različiti odnos prema onima koji su „stranački“ i onima drugima i radnoj disciplini se vidi i na press konferencijama koje organizuje gradonačelnik Leskovca ili stranačkim skupovima.

I prvim i drugim događajima, organizovanim u radno vreme, prisustvuje veliki broj ljudi iz javnog sektora, šefova ili zaposlenih, i to se smatra normalnom pojavom. Sa druge strane, tvrde nam sagovornici, prati se svaki odlazak u toalet onih koji nisu „naši“. A i jedni i drugi primaju platu, ovi prvi najčešće mnogo veću, iz budžeta grada, koji pune građani. Bez obzira na to za koju stranku navijaju. Ili ne navijaju uopšte.

Ekipa Nove Naše reči

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*