“Serijom “Nečista krv” načinjena velika nepravda prema Bori i njegovom Vranju”

LESKOVAC-VRANJE

Profesorka srpskog jezika i književnosti i spisateljica Branka Marković iz Vranja je ljuta i ogorčena da kako kaže, „ne postoji dovoljno dobra opisna rečenica za moja osećanja prema onome što se čini i radi sa predivnim Borinim delom i njegovim likovima“.

U autorskom tekstu za JUGpress, ona kaže:

Vranjanci su iznenađeni ovih dana. Ogorčeni. A povod za toliku uzbunu i „ukrštanje koplja“ sa fikcijom scenarija Vojislava Nanovića – „Nečista krv“ – rađenim po „motivima“ književnih dela klasika srpske realističke proze – Bore Stankovića je – apsolutno iskrivljena slika
vranjske stvarnosti 19. veka i njenih žitelja, tj. junaka Borinih dela. Naročito je Vranje kivno na filmsko platno nove i neverodostojne prezentacije likova i vremena koje je Bora opisao, stavljajući vranjsku ženu u ambijent golotinje, raspusništva i bluda, te prikazao Vranjanke, naše bake i čukunbake – kako „ripav gole na svoje gazde i adžije“, bez trunke srama i onog patrijarhalnog vaspitanja i svetosti koje je i Bora opisivao. Jer….nikako nije moguće da su služavke (izmećarke) seljančice ili gradske devojke, udovice, žene toga doba, pokazivale tako smelo i javno svoje strasti, prosto se nudeći bilo kome. Sveštenstvo je poniženo, red u kući i svetost tradicije i vranjske porodice gde svekar nije bio svodnik koji je snaje poturao
Arnautima i Turcima, gde muževi nisu slali svoje žene i majke svoje dece u manastire, gde se žena, kad zatrudni sa seoskim učiteljem – ubija. Izopačenost postupaka Borinih junaka bukvalno je prikazana u novoj seriji. Kao u nekoj lošoj sapunici na istoku – nova serija se
prosto podsmeva ovom južnom gradu sličnom kupleraju gde svako radi šta god želi! Kao da je i sam, sada pokojni Nanović – oduvek uživao u scenama golotinje i bluda, dok toga nema u Borinom Vranju, pa takvi motivi nisu mogli biti ni korišteni za novu seriju. Jeste da su
snohačenje, rodoskrvnuće – bili sporadično prisutni u planinskim i zabitim selima južne Srbije, (ostatak primitivnih rituala prastarih Slovena) ali ne samo u njoj, već je pečalbarstva i drugde u Srbiji bilo. Posledica toga bilo je snohačenje, koje ni Bora nije opisao u „Nečistoj krvi“ već je temu samo dodirnuo – kada gazda Marko polazi prema Sofkinim odajama ali se vraća! Nanović je, ranije, već uradio film „Koštana“, davnih pedesetih, pa je čak i veselu Cigančicu delimično obnažio a odlično se zna kako su vaspitavane žene nekad u romskom društvu, pa je ta obnaženost još i tad izgledala kao naučna fantastika. Ipak, prilikom skorašnjeg gostovanja Vranjanaca u „Šarenici“ RTS1 ( čija tema nije bila da Vranjanci govore o novoj seriji ali da ipak, usput naprave paralelu – nova serija i Borino Vranje, kako smo očekivali) nije nam dato da o tome bilo šta kažemo, bar kratko, i time ispoštuju ljude i mesto koji su novoj seriji poslužili da se od Borinog dela napravi – cirkus! Dakle, serija, film
su u redu. Pravljeni za komercijalnu gledanost i moderno viđenje jednog Vranja 19. veka. Ali, ta fikcija i novi pristup – trebalo je i moralo da idu samo dotle dok nisu ugrozili i obeščastili vranjsku ženu koja je od jutra do mraka bila služavka drugima nemajući pravo ni na šta, a kamo li da 24 sata misli o fizičkom zadovoljstvu!
Vranjanci su s pravom zgroženi jer svoje Vranje, svoje bake – ikone, svoj dijalekat, svoje običaje, tradiciju i patrijarhalnost u svemu, svoja kandila koja su gorela danonoćno na grobovima njihovih najmilijih – u novoj seriji nisu videli! Sve ono što je Bora znalačkom
psihologijom vrsnog pisca predstavio svetu, jedan je Nanović sa režijom 21. veka strmoglavio u ponor i jedan entitet, jedan domaćinski narod ogolio u ružnom svetlu ne držeći se istine čak ni u fikciji!
Promeniti naziv serije, njenih aktera, umesto Vranja izabrati mesto bilo gde u Srbiji – i nek se onda dive produkciji nečeg što u Vranju nije bilo. Predstaviti Vranje bez njegovog govora, duha, običaja pravoslavnih, bez vere, bez patrijarhalnosti u svemu – greh je i bruka za nas, Vranjance, nepravedno prema Bori! Ja se izvinjavam ali – neko je morao i da glasno kaže.

Zorica Stojanović

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*