Saveti za poljoprivrednike: Nega maline i rojenje pčela

LESKOVAC

ERIOFIDNA GRINjA LISTA MALINE

Među štetočina maline značajno mesto pripada eriofidnoj grinji lista maline (Phyllocoptes gracillis). Simptomi koji se mogu uočiti na napadnutim listovima, kao posledica ishrane grinja, ogledaju se u pojavi hloroze, pegavosti, malformacije lisnih delova. U početki se uočavaju svetlozelene mrlje na listovima. Vremenom dolazi do njihovog širenja pri čemu biva zahvaćen veći deo površine lista koji dobija žućkastu boju. Takođe su uočljive deformacije, povijanje lisnog nerva na dole. Površina lista postaje neravna, a dolazi i do samanjenja maljavosti naličja listova, kovrdžanja mladih listova, uporenog rasta rodnih grančica. Hlorotično šarenilo listova nalikuje promenama nastalim usled virusnih infekcija. Na plodovima se uočava stagnacija rasta, naujednačena obojenost i sazrevanje. Štetočina prezimi u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića, u stadijumu odrasle ženke, svetlo smeđe boje, u kolonijama. Eriofidne grinje imaju telo crvolikog oblika, veoma malih dimenzija, znatno sitnije od tela paučinara. Prezimljujuće jedinke se aktiviraju sa porastom temperature, kada srednja dnevna temperatura dostigne 11˚C , i nastanjuju vršni deo pupoljaka maline. Potom dolazi do njihove migracije na naličje listova na dvogodišnjim izdancima, a sa njih prelaze na listove jednogodišnjih izdanaka. Grinje se hrane sisanjem biljnih sokova, a njihova ishrana se intezivira sa porastom temperature. Kada srednja dnevna temperatura dostigne 25˚ C, ženke počinju da polažu jaja. Tokom jednog meseca, jedna ženka može da ploži i do 80 jaja. Od polaganja jaja do pojave odraslih jedinki može da prođe od 7 do 14 dana. Tokom vegetacije grinje se hrane i razvijaju više generacija, koje se međusobno preklapaju.

U periodu kretanja vegetacije treba obaviti pregled rodnih pupoljaka na prisustvo ove grinje. Suzbijanje prezimljujućeg imaga sprovodi se pre no što počne polaganje jaja i u tu svrhu mogu se primeniti preparat na bazi abamektina u kombinaciji sa mineralnim uljem, koji su pokazali dobru efikasnost. Tokom vegetacije redovnim pregledima treba proveravati prisustvo i brojnost štetočine, i potrebu za izvođenje još jednog tretmana, koji mora biti obavljen najkasnije pred početak cvetanja. Za suzbijanje eriofidne grinje maline mogu se primeniti i preparati na bazi etoksazola i spirodiklofena. Sa monitoringom prisustva grinje trba nastaviti i nakon završene berbe, do kraja vegetacije, i ukoliko se registruje prisustvo pokretnih formi obaviti tretman.

Bojana Karapandžić, dipl. inž. polj.

SPREČAVANjE NAGONA ZA ROJENjE

Ukoliko se pčelinjem društvu na vreme ne proširi leglo, gnezdo, odnosno košnica, onda dolazi do toga da matica nema gde da polaže jaja. Ako se to desi u vreme obilne voćne paše onda su se stekli uslovi za pojavu rojidbenog nagona društva i tada takvo društvo u glavnoj paši neće doneti med. Pravovremeno proširenje gnezda i košnice u aprilu, smanjiće nam brigu u maju. Isto tako pravovremeno proširenje je važno ne samo zbog bržeg razvoja društva za glavnu pašu, već i zbog sprečavanja pojave rojidbenog nagona pčela. Da bismo izbegli kriznu situaciju koja nastaje krajem aprila zbog nezaposlenosti dobrog dela mladih pčela, moramo pravovremeno intervenisati. Ponekad je teško pogoditi trenutak to jest uskočiti zahvatom pre nego što je došlo do zaleganja matičnjaka. Uništavanjem matičnjaka u većini slučajeva nećemo postići ništa, zato što će neki matičnjak ostati sakriven u mnoštvu pčela, pa će se društvo ipak rojiti. U osnovi rojenje ćemo sprečiti, dakle i pojavu matičnjaka, ako otklonimo sve one uzroke koji dovode do skučenosti prostora u košnici, pa time i rojedbenog nagona.
Matici na vreme treba osigurati dovoljno prostora za nošenje jaja i time rešavamo problem mladih pčela koje ć zaposliti svoje mlečne žlezde i time hraniti leglo. Dodavanjem satnih osnova, malo starije generacije mladih pčela starih 10-18 dana, zaposliće svoje voštane žlezde. Dodavanjem praznog izgrađenog saća za smeštaj nektara zaposlićemo pčele sabiralice. U radovima za maj objasniću postupak kad se pojave matičnjaci.

Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća

Nauka preporučuje da svake godine treba menjati staro saće u plodištu za 25%, što praktično znači da za četiri godine moramo zameniti svo saće iz plodišta. Ovo je najvažnije kao preventiva protiv pojave bolesti. Ko se ovoga ne pridržava uvek će imati problema sa zdravstvenim stanjem pčelinjeg društva. Sa ovim dobijamo i još nešto veoma važno, a to je da ćemo imati krupnije pčele, što je veoma važno u pčelarstvu. April mesec u voćnoj paši je najpogodniji da izvršimo zamenu starog i nepravilnog saća sa dodavanjem satnih osnova. Izvlačenje satnih osnova rade samo jaka društva sa dosta mladih pčela i to kad su povoljni uslovi, kad ima dosta polena i kad postoji jaka paša. Na maslačku, voćnoj paši i uljanoj repici mogu se izvući 2-4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije.

Korišćenje rama građevnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe

Ovo vreme možemo iskoristiti i za izgradnju rama građevnjaka u cilju proizvodnje voska i biološkog suzbijanja varoe. Građevnjak se pravi tako da mesto satne osnove preko celog rama, stavljamo samo jednu malu nit saća na satonoši i takav ram ostavimo da same pčele dograde do donje letvice. Građevnjak je pretežno veličine trutovskog legla i matica vrlo rado u ovo doba godine zalegne u takav gračevnjak. Posle 13-15 dana, kada se leglo zatvori, takav građevnjak vadimo i presujemo pri čemu uzimamo belančevinastu tečnost koju možemo koristiti u ishrani ljudi ili dodavati u šećerni surup kod stimulativnog prihranjivanja. Inače varoa u ovo doba godine rado ulazi u trutovsko leglo, tako da na ovaj način odstranimo 20-30% varoe biološkim putem. U ovo doba godine ne smeju se koristiti nikakvi lekovi protiv varoe, da ne bi došlo do pojave rezidua u medu.

Sakupljanje cvetnog praha-polena i propolisa

Kada rascveta voće, pravo je vreme da postavimo skupljače polenovog praha i mreže za sakupljanje propolisa. Na tržištu postoje razne vrste sakupljača i najbolji su oni koji se postavljaju preko cele podnjače sa pokretnom mrežom preko kojih pčele prelaze. Mreže za sakupljanje propolisa postavljaju se na gornji nastavak preko satonoša ispod poklopca. Svaka košnica treba da ima sakupljač praha i mrežu za sakupljanje propolisa za vreme paše. Po pravilu od ukupne količine sakupljenog polenovog praha 70% zadrži sakupljač praha, a oko 30% pčele unesu u košnicu. Ako se ima u vidu da normalno razvijeno pčelinje društvo potroši godišnje oko 40 kg. cvetnog praha, a da isto društvo u toku pčelarske godine može da sakupi 60-80 kg. onda bez obzira na sakupljačpraha pčele unesu u košnicu potrebnu količinu praha.

Mast. inž. polj. Nenad Stefanović