LESKOVAC
Jedan od odbojkaša koji su uspeli da „Dubočici“ u premijernoj sezoni očuvaju status prvoligaša je i Miloš Kosović. Rođen je 2001. u Baru u Crnoj Gori, a u Leskovac je stigao pre četiri godine.
-To je bila puka slučajnost. Pitali su trenera Nikolića da li bi hteo da dođem na probu, on je pristao i tako je krenula naša saradnja. Roditelji su me podržali, što je, možda, u tom trenutku bilo i najvažnije. Odbojku sam počeo da treniram sa pet godina. Stariji brat sa svojim društvom je počeo da trenira u svojoj osnovnoj školi kod svog profesora fizičkog Pavla Jovanovića, pa sam i ja krenuo sa njima. Vremenom je većina njih prestala da trenira, ali ja nisam odustajao.-
Miloš je prvu godinu Ekonomske škole završio u Baru, a preseljenjem u Leskovac prebacio se u leskovačku Ekonomsku školu.
-Nikada pre toga nisam bio u Leskovcu, ali imao sam i sreće da me porodica, kod koje sam bio, prihvati kao svog. Uklopio sam se u školu, stekao dobro društvo… Izbegao sam sve neke zamke koje se dešavaju na putu koji sam ja odabrao, jer nije baš jednostavno otići iz kuće sa 16 godina, pritom odeš u drugi grad, pa još i u drugu državu. Ali, ja sam želeo da se posvetim odbojci pre svega i tome sam sve predodredio. Na početku školovanja sam bio na neki način interesantan školskim drugovima, bilo je svega, svakakvih komentara… Ali, ja ljude delim na dobe i loše, tako da sam se i ovde postavio. Kada bi trebalo opet da ovo uradim, ništa ne bih menjao.-
U međuvremenu Miloš je završio srednju školu, sada je na prvoj godini fakulteta.
-To jeste, možda, puno obaveza, ali ako nešto volite onda nije teško i za sve se nađe vremena. Meni odbojka nije nikakva obaveza, ja zaista uživam u toj igri, nebitno da li se radi o treningu ili utakmici. Nisam neko ko voli preterane izlaske, naravno, izađem, odem kod drugova, ali, jednostavno ima se vremena za sve.-
Za ovo vreme proveo je dve polusezone, kraj prošle i početak ove, u Skoplju, igrajući za tamošnji „Vardar“. Na pola sezone vratio u Leskovac.
-Ova sezona nam je bila jako naporna. Sigurno je moglo biti bolje, ali… Izvukli smo maksimum iz nas, ali smo i verovali u sebe, jer bez tog verovanja ne bi ostvarili ovaj rezultat. Iako se poklopilo da je ekipa imala 13 ili 14 poraza, bez ijedne pobede, svi nas vide kao ekipu za ispadanje, a onda ostvarimo četiri trijumfa kod kuće i u baražu izborimo opstanak baš kad sam se ja vratio, ne mislim da je to zbog mene. Ovo je kolektivan sport i jedan igrač ne može sam ništa da uradi. Možda malo da nešto popravi, koriguje, ali je za uspeh potrebno da svi daju maksimalan doprinos. To je i čar kolektivnog sporta kakva je odbojka. Mi smo, možda, imali mali problem u komunikaciji sa naša dva igrača koja su iz Malija, iz Afrike. Oni govore francuski, mi ne… Ali, oni su vremenom naučili engleski pa je komunikacija olakšana, a ako to ne uspeva uvek možemo rukama i nogama da pokazujemo i dođemo do zajedničkog cilja. Znaju oni po malo i srpski, one osnovne stvari tipa „zdravo, kako si“, a odlično su savladali i naše psovke.-
Sezona je završena, šta sad, ostati ili otići?
-Što se tiče sledeće sezone, za sada ne znam ništa, – priznaje Miloš.
-Duga je pauza pred nama i slede dogovori sa upravom kluba. Uspeh za ovu sezonu je evidentan, uradili smo ono što je malo ko verovao da možemo. Ovaj klub je zaslužio da se takmiči u ovom rangu, nadam se i verujem da će klub sledeće sezone pokazati ambicije i za Super Ligu. Siguran sam da neću pogrešiti ako ostanem u klubu, ali sam isto tako spreman i za nove avanture.-
Miloš Kosović je igrao za pionirsku, kadetsku i juniorsku reprezentaciju Crne Gore. Na žalost, pandemija korone je onemogućila odigravanje novih utakmica, tako da će debi za seniorski tim malo da sačeka.
-Crnogorska liga je slaba, postoji samo par kvalitetnih klubova, šest ih je u najvišem rangu… Sličan utisak imam i o makedonskoj odbojci. Na žalost, korona je mnogo uticala na sve, pa i na odbojku. Klubovi su u finansijskim problemima, dešava se da se igrači razbole, pa moraju da odsustvuju, gubi se ritam treninga. Dodatni problem je i što nema publike na tribinama, što je neka druga dimenzija sporta. Nemate onu zanimljivost kad je tu publika, kada dobijaš onu povratnu informaciju ako uradiš nešto dobro ili loše, kada imaš motiv više da se dokazuješ…-
Trener odbojkaša „Dubočice“ Marjan Nikolić kao jednu od najvećih odbojkaških prednosti kod Miloša Kosovića vidi njegovu postojanost u igri.
-On je uvek spreman za nadmetanje, ima takmičarski duh. I njegova igra ne zavisi od trenutka u kome se nalazi na utakmici, da li je početak, kraj meča, da li se radi o odlučujućem poenu.-
Ivan Spirić
Leave a Reply