Žitorađa razbila Radan

Neki crni oblaci poslednjih godina nadvili su se nad fudbalsku ekipu „zelenih“ iz Lebana. Pre više godina FK „Radan“ bio je klub za svako poštovanje i njegovo ime se u fudbalskoj Srbiji izgovaralo sa puno uvažavanja, jer je na stadionu pored reke Jablanice svaki protivnik primljen i ispraćen domaćinski. I rezultati kluba bili su dostojni imena kolektiva koji ove godine obeležava jednovekovno postojanje, jer fudbalski živi pod istim imenom — što je svojevrsni sportski raritet.

Međutim, i nažalost, u fudbalski dom Radana uselilo se mnogo toga što sada u velikoj meri krnji pozitivni ugled kluba, koji su decenijama stvarale generacije i generacije igrača. Pretposlednje nedelje avgusta počelo je prvenstvo u Zoni „Jug“, u kojoj se godinama već takmiči i Radan. A počelo je da ne može gore. U prvom kolu Radan je gostovao u Žitorađi, a za protivnika je imao ekipu istoimenog rivala, koja je prosto demolirala ekipu „zelenih“ iz Lebana. Pola tuceta golova našlo se u mreži golmana Radana, sa konačnim i više nego ubedljivim rezultatom 6:1 za domaću Žitorađu.

Nije sramota izgubiti, ali ne na ovaj i ovakav način. Nije domaća ekipa Žitorađe toliki fudbalski gorostas da prosto demolira svoje sportske prijatelje iz varoši na reci Jablanici, već je razlog upravo u samom Radanu — u onome od čega se klub sastoji: igračima, upravi, ali i lokalnoj samoupravi, koja mora pod hitno da se pozabavi svim onim što se dešava u klubu. Jer, ako se iz opštinske kase prema klubu opredeljuju ne mala finansijska sredstva, onda čelnici opštine moraju da imaju pravi uvid u to kako se u klubu radi. Naravno, i da se odmah preduzmu hitne i prave mere za njegovo ozdravljenje.

I to što pre i bez odugovlačenja, jer vreme nije saveznik nikome u Lebanu.

Bojnička Pusta reka, koja je zbog administrativne greške izgubila srpskoligaški status, na startu sezone je kao gost sa 2:1 savladala ekipu domaćeg Gradačkog. U svom debitantskom zonaškom nastupu Progres iz Ladovice osvojio je prvi bod, igrajući nerešeno 1:1 sa ekipom Jedinstva u Gornjem Stopanju.

Vlastimir Stamenković