Predstavljen zbornik “Ete takoj”

LESKOVAC

       U punoj sali Udruženja književnika Srbije predstavljen je međunarodni zbornik dijalekatske poezije “Ete takoj”.  Ova knjiga je ideja umetnice Slađane Nedeljković iz Vranja, a u njoj su uvrštene pesme autora iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore. 

        U ime domaćina promociju je otvorio Miljurko Vukadinović zahvalivši svima pesnicima i gostima. Posebno je pohvalio negovanje narodnog jezika i veliki trud koji je uložen prilikom stvaranja knjige.

-Dobro veče, Beograde! Evo nas u Udrużenju knjiżevnika Srbije sa knjigom “Ete takoj”, autorima i glumačkom ekipom “Optimisti”, koji će izvesti odlomke iz  “Koštane” i “Večitog poljupca” našeg Bore Stankovića,- ovim rečima počela je obraćanje Slađana Nedeljković.

        Potom su govorili saradnici na knjizi, profesori Ana Mitić Stošić i Saša Stanković, koji su istakli značaj ovog projekta ne samo za Vranje i Srbiju, nego i za ceo prostor bivše Jugoslavije. 

        U centralnom delu promocije svoje stihove je kazivalo je 11 autora iz Beograda, Vranja, Niša, Vlasotinca, Bujanovca i Smederevske Palanke. Nažalost, mnogi pesnici nisu bili u mogućnosti da dođu zbog privatnih i poslovnih obaveza.

       -Ovo je jedno toplo i predivno veče u Klubu književnika, gde se glumci oživeli duh vranjanske čaršije, muzike i reči.  Autori pesama su živom rečju razgalili nam dušu, nasmejavši nas do suza,- prenela je svoje utiske jedna gospođa iz Beograda.

       -Ova promocija je kruna višegodišnjeg rada, posebno pesnika juga Srbije, da se dijalekatska književnost postavi na mesto koje joj pripada. Udruženje književnika Srbije, kao najstarija je i najveća književna organizacija u Srbiji, na ovaj način nagradilo je naš kolektivni trud. Velika je čast biti u prostorijama gde su boravili Bora Stanković, Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Danilo Kiš… Veliko je zadovoljstvo biti okruženi ljudima sa kojima deliš ljubav prema književnosti i jeziku. Dokazali smo da je nebitno za dobru pesma da li je pisana na dijalektu ili standardnom jeziku. Neke stvari nemaju cenu, a neki trenuci se pamte večno. Što se tiče Jablaničog okruga, četiri pesnika su čitala svoje stihove. Petar Takić, đak generacije vlasotinačke gimnazije, bio je najmlađi učesnik i predstavnik Vlasotinca, uz moju malenkost. Miroslav Kostić Kole i Milko Stojković pišu crnotravskim govorom, mada žive u Beogradu, odnosno Smederevskoj Palanci. Po mom mišljenju nedostajali su leskovački pesnici zastupljeni u zborniku, ali verujem da biće prilike za njih na narednim promocijama,- izneo je svoje utiske Saša Stanković, profesor Gimnazije “Stevan Jakovljević” u Vlasotincu.

V. St.