LESKOVAC
Više puta smo pisali o stanju spomenika i spomen obeležja na teritoriji Skupštine grada Leskovca.
Sretali smo da se spomenici ruše zbog atmosferskih prilika kao i nebrizi odgovornih po Zakonu o njihovoj zaštiti, ali se ništa ne preduzima.
Upozoravali smo da se nešto preduzme na njihovoj revalitizaciji i rekonstrukciji, ali od toga nema ništa. Skuština grada se ponaša neodgovorno i ne sprovodi obavezu kojoj nalaže Zakon o zaštiti spomenika kulture.
Zar je moguće da grad ne reaguje čak i na nekoliko objekta koji su u centru grada, raspadaju se, daju loš izgled gradu i ljudi turisti ne mogu da se načude da je takav odnos Leskovca prema spomenicima i spomen obeležja (kulturnog blaga).
Grad koje se ulepšava, ulice sređuju i grad dobija lep i pristojan izgled. Međutim, spomenici kulture i spomen obeležja u centru grada mogu posetioce samo da razočaraju, jer ne može da se shvati takav odnos nadležnih organa prema našoj prošlosti.
Godinama kuća u ulici Josifa Kostića polako nestaje i to u centru grada, koja je pod zaštitom i niko ne reaguje i predstavlja ruševinu, U toj kući za vreme Drugog svetskog rata su boravili Svetozar Vukmanović Tempo-član Vrhovnog štaba NOVJ i POJ JUGOSLAVIJE, Vido Smilevski-sekretar Okružnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Leskovac, a bila je i punkt za vezu sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju, a u dvorištu kuće uhvaćen je Blagoje Ristić-Rade Metalac, sekretar Okružnog komiteta Saveza komunističke omladine za Leskovac, koji je tom prilikom dao otpor, ali su ga fašisti ljotićevci ubili.
Ukoliko se i dalje prema spomenicima i spomen obeležjima iz Drugog svetskog rata i dalje tako ponašamo ispašće da opravdavamo fašističku okupaciju, a ubeđen sam da nije tako. Jer, ako srušimo sve spomenike koji čuvaju tradiciju antifašističke borbe onda će ispasti da revolucionarni Leskovac nije dao značajan doprinos antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu, što oživljava ostatke fašističke ideologije, koji se eto oglašavaju i kukastim krstovima u našem gradu.
Još je teži i nezamisliv odnos prema kući koja je istureno odeljenje Narodnog muzeja u Leskovcu. Kuća je sagrađena u 19. veku i po svojoj arhitekturi je vrlo značajna i jedinstvena je u našem gradu. U kojoj se nalazi ćerana i danas može da se pravi užad, to treba omladina da vidi, jer je Leskovac u 19. veku bio veliki izvoznik te robe. Kuća je poklonjena Narodnom muzeju u kojoj je muzejska postavka sa predmetima iz tog perioda. U njoj je rođen narodni heroj Kosta Stamenković, tribun radničke klase koji je poštovan ne samo od radnika, već i od kapitalista. Bio je učesnik Prvog i Drugog svetskog rata i dao život za slobodu srpskog naroda. Odnos koji se ispoljava danas prema toj ličnosti i njegovoj kući je neprimeren.
Leskovac treba da uči od Vranja i drugih gradova kako se poštuju narodni heroji, a njihove kuće služe kao muzejske ustanove i građani i vlast se ponose tim ličnostima za razliku od Leskovca u kojoj prodiru fašističke ideje. Nemam nameru da spominjem bistu Jovana Diskića, stanje spomenika streljanih Srba, Jevreje i Roma, spomenik u Vinarcu i druge.
Vreme je da povedemo računa o spomenicima i spomen obeležjima, jer njihovim nestankom nestajemo i mi i niko nam u budućnosti neće oprostiti na takav odnos. Karakteristika vlasti će se i prema tome ocenjivati, a mi danas kao da se takmičimo da što više spomenika uništimo, verovatno je i nas zahvatio albanski sindrom, s tim što oni ruše srpske spomenike a mi naše što je neshvatljivo.
Da ranije svojevremeno nije bilo Narodnog muzeja i njenog direktora mi danas ne bismo imali staru crkvu sa kojom se grad ponosi, a ponosio bi se i sa kućom narodnog heroja Koste STamenkovića, ako bi imali malo sluha i ne dozvolimo njeno uništenje, jer se ta kuća na sramotu građana i vlasti urušava, krov je pao i ako tako dočeka i zimski period ostaće grad bez još jednog znčajnog objekta i takvo ponašanje govori da Lesovac nikada neće imatu turiste i razvoj turističke privrede. Predlažemo da Gradska uprava odredi jednu ličnost koja će se baviti spomenicima i spomen obeležjima. Mi smo pokušali i revitalizovali spomenik u Manojlovcu i Belanovcu, ali pokušaj da to uradimo i sa spomenikom u Vinarcu, iako smo na konkursu tražili sredstva koliko nam izvođači traže, Komisija nam daje četvrtinu potrebnih sredstava i mi smo ove godine odbili ta sredstva, jer su nedovoljna, a mi ta sredstva trošimo za određenu namenu, a ne kao neki da dobije sredstva preorjentišu za posetu neke turističke destinacije, ali zbog toga nemaju posledica.
Gradski odbor SUBNOR-a sa Narodnim muzejem su odštampali knjigu sa podignutim spomen obeležjima i spomenika tako da će iz nje videti koliko je spomenika i spomen obeležja razrušeno za vreme mandata partije na vlasti.
VREME JE DA JAVNI TUŽILAC ILI JAVNI PRVOBRANILAC PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI PREDUZMU NEKE MERE PREMA ONIMA KOJI UNIŠTAVAJU DRŽAVNU IMOVINI.
PREDSEDNIK
GRADSKOG ODBORA SUBNOR-A LESKOVAC
Hranislav Rakić
Leave a Reply