Požnjećeš kako si posejao

Žetveni radovi

VLASOTINCE

Najvažniji posao u godini su svakako žetveni radovi u poljoprivredi. Oni su sada ovih julskih dana u punom jeku na teritoriji cele Srbije. Po mišljenju stručnjaka već je u pojedinim delovima zemlje gde je najviše posejano pšenice i druge žitarice požnjeveno 80 posto zasejanih površina.
U vlasotinačkoj opštini ove nedelje žetva je u punom jeku, a vremenske prilike i te kako pogoduju “najvažnijem poslu u godini”. U dvorištu kombajnera Časlava “Mange” i njegovog sina Dušana Stamenkovića u selu Orašja, od ranog jutra u vreme žetve, sve je isto, kao predhodnih godina. Vredna glava porodice majka Jasmina i snaja Ana su od ranih jutarnjih sati na noge. Spremaju doručak i ručak žetaocima da ne budu žedni i gladni, za to vreme vrši se pregled kombajna i ostalih poljoprivrednih mašina koje učestvuju u žetvi. “Glavni šef žetve” Čale “Manga” i njegov prvi pomoćnik, sin Dušan sa aparatom vare tamo gde je nešto puklo, dok majka sa terasa ih poziva na doručak.

Priprema za nastavak žetve
  • Ajde deco gotov je doručak, dođite da jedete, nijedna se žetva nije završila za jedan dan pa neće ni ova. Ajde izvolte unutra, sve je snaja postavila, da nešto pezalogajite i popijete – opominje ih brižna mama Jasmina.
    A glavni šef parade Čale “Manga” vari li vari i vadi mobilni telefon iz džepa, koji mu stalno zvoni:
    -Alo, alo, ne čujem te dobro varim neštom ovamo. Ubilo te u glavo varenje, nije to varenje za neko jedenje. Ej, prijatelju da ti kažem da znaš, danas ne idem tamo gde imaš njivu, idem u “Provaljenik” tamo me čekaju ljudi. Biće ne brini, sutra, ako ne prekosutra. Ali biće sigurno, evo i vreme nam ide na ruku, – i ostavi telefon. I taman da uzme elektrodu za varenje, opet zvoni mobilni. I umesto da uzme aparat za varenje u ruke opet se u rukama uzima telefon.
    -Oću, oću, oko tri popodne sam u tvoju njivu. Obezbedi dovoljan broj džakova, a ne kao prošle godine, kada ih nisi imao u dovoljnom broju, pa smo u jednu tvoju njivu imali dve žetve. Ako tako bude i sada, rabota se duplo plaća, čuješ li ti tamo dobro, nemoj da se praviš gluv. Istinski ti ovo kažem. Idem majko, idem da doručkujem, – obraća se potom majci koja ga opet zove na jutarnji doručak. I pođe Čale, a ono opet zvoni mobilni.
    -Ništa ne brini, sve je pod kontrolom. A kad dolazim, to ne mogu sa sigurnošću reći. Ali sigurno stižem ovih dana, pa žetva je skoro pola gotova. Sigurno se vidimo, ako drugog kombajnistu ne pozoveš. Evo, ženo ostvljam sve i ulazim u kuću, a telefon ostavljam pored kombajna pa neka se kombajn javlja. Svi hteli za jedan dan da završe posao. E, to ne može. – i požuri Časlav u kuću. Žena Ana naredila.
    Da se zna ko naređuje a ko mora da sluša. Da zna kojim slučajem sve ovo Čale bi sigurno uzvratio: “To će malo morgen sutra biti”.
    A, bili smo i na terenu, na njivu jednog kukavačkog zeta u imanje čuvenog Đoke Stojanovog. Ne prizetkovu njivu, već njegove žene,kao ona voli da kaže, jer ova njiva se na njeno ime vodi u katastar. Poveo prizetko komšiju a žena ostala kući da pije kafu sa Prisjanku i Ladovčanku. Domaćice, nema šta. Smeta princezi iz Stojanovi sunce, boli je glava. A kaže ona “mora neko dom da ostane”. Spremiće ona hladno piće. I stvarno je tako bilo kad se žetaoci vratiše kući.
  • Lele, ono nestala struja. Požurite toj skidanje džakovi. Viš” kiša preti, grmi i će da namokri pšenicu. Misliš ti nešto tom glavom. Osveženje, koje osveženje ubilo te u glavu. Ne smem da otvaram frižider i struja nema. A nema ništa ni za pijenje. Pa znaš bre popiše ga gosti za slavu. A kupija si dva piva, jedo si vrnuja u prodavnicu, za cigare. A išla sam u prodavnicu, ne da nisam išla. Ali, beše red dugačak, a ni masku nisam imala. Ne pusti me unutra ona prodavačica, došla neka nova. Nego ima osveženje snašla sam se ja nekako. Našla sam konopac i evo ti sad kova i vadi vodi iz bunar. Ladna je ko nikad i bolja od sva druga pića – reče snalažljiva domaćica.
    Tako i beše, osveženje hladnom vodom iz bunar je najbolje. Nego šta.
    A, žetva u vlasotinačkom kraju ide željenim tokom. U punom je kapacitetu, a niko živ ne zna da kaže koliko je zasejano pod žitaricama u prvom redu pod pšenicom. U prošlom veku žetva je bila nacinalni problem i posao, i nadležne državne službe bile su u službi “posla godine”. Već više godina niko o tome više ne vodi red i brigu. Bilo je subvenciija kombajnerima za gorivo, a pojedina zaštitna hemijska sredstva su poskupela višestruko, a i nafta takođe.
  • Cena usluga za ovogodišnju žetvu je ista kao u poslednjih nekoliko godina. Naplaćujemo kad ljudi obezbede novac. Po hektaru 200 hiljada, a ko uz to balira i slamu 250 hiljada dinara. A sve je u međuvremenu poskupelo. Najpre gorivo, pa i rezervni delovi za mašine koje rade u žetvi.Poskupelo je i seme, zatim veštačko đubrivo, a da ne govorimo zaštitnim sredstvima. Subvencije za poljoprivredu su niske, a sada posle svih ovih poskupljenja, skoro je neisplativo da se seje pšenica – kaže nam Čale “Manga”, koji sa svojim kombajnom već preko tri decenije obavlja žetvene radove u vlasotinačkom kraju.
    Koliko hektara dnevno možete da požnjete ?
  • Ako ne bude nekog kvara to je između 5 i 6 hektara i pod uslovom da su žita čista i bez korova trave. Nadam se da posao uradim između 30 i 35 hektara, pod uslovom da ne bude nekih ozbiljnijih kvarova.
    Da li nam možete reći kakvi su prinosi pšenice ovogodišnje žetve ?
  • Sve zavisi od parcele koja je gde i kako je urađena. Oni koji su taj posao uradili na vreme i uz upotrebu agrotehničkih mera u punoj meri, mogu se nadati, najviše do šest tona po hektaru. Ima i “zakržljalih” parcela, koje jedva daju tri tone, što znači da je neki prosek roda pšenice u vlasotinačkoj opštini blizu četiri tone po hektaru.
    A kakav je kvalitet samog zrna pšenice ?
  • Ove tropske vrućine su prosto spržile zrno svih žitarica, tako da je i kvalitet samog zrna izuzetno dobar i čak mnogo bolji u odnosu na prošlu godinu. Uostalom narodna dobro kaže, jer onako kako si posejao tako ćeš na kraju i požnjeti – zaključio je Čale “Manga” svoj sud o ovogodišnjoj žetvi u vlasotinačkom kraju.

    DULE KAO STRUJA
    I pored redovnog posla u privatnoj firmi u Vlasotincu, mladi Dušan je, posle radnog vremena svakodnevno u žetvi. Izuzetno je vredan i zna sve tajne poslova oko traktora i kombajna i zato je dragocena pomoć svom ocu Čaletu “Mangi”.
  • Još od malena su me privlačile razne mašine, bilo to poljoprivrednog tipa ili su to bila putnička ili teretna vozila. Na poslu sam skoncentrisan maksimalno, a posle radnog vremena, a i u dane vikenda sam na poslovima poljoprivrednih radova. Eto, sada je žetva u toku i ja sam tu. Sutra na nekom drugom poslu, naravno – veli vredni Dule.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*