Kako je nastao Spomen park u Leskovcu?

LESKOVAC

Prostor na kojem se nalazi Somen park u Leskovcu pre Prvog svetskog rata, kao i između dva svetska rata, bilo je izletničko mesto, gde su građani Leskovca odlazili za vreme praznika i u slobodno vreme. Taj prostor je bio pun zelenila i raznovrsnog drveća. Naročito su se isticali jasenovi ispod čijih su razgranatih krošnji porodice nalazile mir i hladovinu u vrelim danima. Na tom prostoru organizovane su prve prvomajske proslave pre Prvog svetskog rata. One nisu u početku bile masovne, ali su ipak zabranjivanje od strane buržoaske vlasti.
Između dva svetska rata radnici, organizovani u sindikate, masovno učestvuju u proslavama 1. maja ali su pored toga na tom mestu održavane i druge svečanosti, kao što je Đurđevdanski uranak i druge.
Bez obzira na zabrane od strane buržoaske vlasti, te proslave su i posle Šestojanuarska diktatura 1929 godine bile masovne. Već u to vreme kao organizatori javljaju se članovi Komunističke partije i Savez komunističke omladine Jugoslavije, koji svoju aktivnost i propagandu koriste protiv fašizma i nacizma. Sve je to omogućilo da posle aprilskog sloma 1941. godine narod masovno i smelo stupa u narodnooslobodilačke odrede i u borbu protiv okupatora i njihovih saradnika. Na kraju pobeđuje i uspostavlja novi društveni poredak koji je trajao preko 50 godina ali pod pritiskom unutrašnjeg neprijatelja, uz pomoć inostranih rcentara moći i ratom, odnosno NATO-agresijom srušen je taj sistem i uspostavljen nov liberalno-kapitalistički pljačkaški sistem protiv koga će u budućnosti, kada se budu organizovali u svojim sindikatima bore i uvedeno u pravedni društveni sistem koji će biti sličan onome koji su oborili, ali to će se ostvariti kada se stvore uslovi. Radni narod mora da se više upozna sa onim što je kontrarevolucijom izgubio.
Spomen-park treba da neguje tradicije, a posvećen je palim borcima Drugog svetskog rata.

---

Povodom tridesetogodišnjice oružanog ustanka u Leskovcu otkrivena je Spomen-kompozicija u Svetoilijskom parku. O njoj autor Bogdan Bogdanović kaže: „Sam spomenik je od početka zamišljen tako da predstavlja jedan pokret odozdo, pokret zemlje, pokret iz dubine tla, i zbog toga se javljaju elementi kao što je krater i sama amfora, koja se postepeno diže iz zemlje i naglo stremi gore… Prizor mesta je takav da ovako zamišljenu kompoziciju može da prihvati, i čak da je potencira… Od ulaska u spomen kompleks posetilac se priprema da će doživeti iešto neobično što će mu na specifičan način prikazati borbu ovog kraja… Kapija u duhu narodne arhitekture pokazuje da ulazimo u svoj domaći ambijent. Otvara se zatim pogled na pitomu uvalu nekadašnjeg svetoilijskog parka koja je krunisana samim spomenikom.
Spomenik u užem smislu sačinjavaju statua pobede koja podseća na grčku boginju Niku, oko koje se okuplja veći broj kamenova sa simbolima života. Znak da je pobeda revolucije ustvari bila pobeda života. Od velikog broja znanih i neznanih boraca odabrali smo sedamnaest najistaknutijih imena, ustvari narodnih heroja čija su se imena sasvim prirodno našla na čelu ovog spomenika, onako isto kao što su bili na čelu revolucije. Njihovo prisustvo je simbolično jer na čitavom spomeniku nema sahranjenih, tako da kamenovi koji nose određena imena treba da označe prisustvo heroja i boraca u našem savremenom životu. U tom smislu treba shvatiti i stihove koji su ispisani na prvom kamenu: „fizički mi smo mrtvi, kao da iam kazuju ovi kamenovi, ali duhom i idejama mi smo sa vama i vidimo vas onako kao što vi nas vidite.”
Na kamenim belezima su ispisi pesnika Ivana Lalića: Mrtvi smo ali nismo zaspali, kamen te našim očima gleda, a na kapiji stoji: Leskovac, Porečje, Jablanica, Pusta Reka, Pomoravlje, Vlasotince, Crna Trava.
Njih osam hiljada osam stotina četrdeset troje poginulih bo-raca, žrtava fašističkog terora i bombardovanja.
Ispred statue pobede postavljeno je sedamnaest kamenova sa imenima najistaknutijih boraca leskovačkog kraja.

1. Kosta Stamenković – 1893-1942 Narodni heroj
2. Blagoje Nikolić – 1895-1943 Istaknuti revolucionar
3. Vlada Đorđević – 1905-1941 Narodni heroj
4. Stojan Ljubić – 1919-1943 Narodni heroj
5. Ajdini Zejnel – 1910-1942 Narodni heroj
6. Stanimir Veljković – 1919-1942 Narodni heroj
7. Toma Kostić – 1900-1942 Istaknuti revolucionar
8. Đurđelina Dinić – 1913-1943 Narodni heroj
9. Milenović Sinadin – 1896-1943 Narodni heroj
10. Trajko Stamenković – 1909-1942 Narodni heroj
11. Radovan Kovačević – 1919-1943 Narodni heroj
12. Mirko Sotirović – 1906-1943 Narodni heroj
13. Blagoje Kostić – 1920-1943 Narodni heroj
14. Blagoje Ristić – 1921-1942 Istaknuti revolucionar
15. Milorad Dimanić – 1902-1944 Narodni heroj
16. Božidar Stojanović – 1913-1944 Narodni heroj
17. Vladimir Bukilić – 1919-1944 Narodni heroj

Iza statue pobede gde su sahranjeni istaknuti borci i podignuta su posebna obeležja:

1. Vlada Đorđević – 1905-1941 Narodni heroj
2. Borivoje Dimitrijević – 1913-1942 Istaknuti revolucionar
3. Branislav Bogdanović – 1923-1943 Istaknuti revolucionar
4. Nikola Živković – 1916-1943 Istaknuti revolucionar
5. Milica Mihajlović – 1926-1942 Istaknuti revolucionar
6. Čedomir Stojadinović – 1919-1942 Istaknuti revolucionar
7. Vladimir Radonjin – 1913-1942 Španski borac
8. Blagoje Kostić – 1920-1943 Narodni heroj
9. Cvetković Đorđe – 1922-1942 Istaknuti revolucionar
10. Uroš K. Tomić – 1921-1942 Istaknuti revolucionar
11. Jovan Živković – 1920-1942 Istaknuti revolucionar
12. Jovan Živković – 1905-1943 Predratni aktivista
13. Novica G. Ilić – 1919-1941 Sekretar OK SKOJ-a
14. Vukićević Krsta – 1910-1941 Istaknuti borac
15. Ćeranić Dobrivoje – 1910-1941 Istaknuti borac
16. Jovanović Branko – 1908-1941 Zamenik komand. odreda
17. Dragoljub Živković – 1920-1941 Istaknuti borac

Spomen-kompoziciju je 4. jula 1971. godine otkrio Petar Stambolić, član predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, a program su izveli umetnici iz Beograda: Mira Stupica, Marija Crnobori i Jovan Milićević, kao i Vojni orkestar iz Niša.
Posle izgrađenog Spomen parka, na tom prostoru, sve do 2000. godine, održavane su kulturno-prosvetne manifestacije, tu su obeležavane godišnjice značajnih događaja iz naše istorijske prošlosti. Negovana je tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U programima su učestvovali eminentni i zapaženi glumci, književnici i drugi stvaraoci. Održavane su i komemoracije posvećene pogonulim borcima narodnooslobodilačkih ratova.
Posle 2000. godine Spomen park je napušten i prepušten nemaru i niko o njemu nije vodio računa. Ukradene su bakarne minđuše sa spomenika, srušena elektrifikacija i sedišta i drugo. Za vreme žutih Spomen park je skrnavljen. Podignuto je neko košarkaško igralište koje niko ne koristi, a za vreme rešavanja jevrejskog groblja posmrtni ostaci prebačeni su na prostor Spomen parka, što nije civilizacijski postupak i taj deo je sada zapušten i deluje veoma loše. U poslednje vreme vodi se računa o Spomen parku, na vrema se čisti i kosi i tako priprema za obeležavanje 9. maja, Dana pobede, kada se govori o slomu fašizma i nacizma, najvećeg zla 20. veka.
Pre desetak dana održana je u Spomen parku svečanost povodom završetka male mature, i to je dobro, bez obzira na neka reagovanja, ali je šteta ako na toj svečanosti ništa nije rečeno o Spomen parku i zbog čega je podignut. Ukoliko nije podignut spomenik koji su oborili huligani i nije popravljen zid oko statue pobede, bilo je neophodno da se to uradi. I s obzirom na svečanost koja je održana to je moralo da se uradi.
Ako već ne znamo kako treba da se čuvaju spomen-obeležje, treba otići do Niša i videti kako izgleda parkovska površina ispred skupština opštine i kako se održava prostor spomen obeležja posvećenog borcima i književnim stvaraocima. Kod nas danas kada treba da se rešava neki prostor a na njemu se nalazi neko spomen obeležje, mi ga uklanjamo i kada rešimo prostor mi ga ne vraćamo gde je bilo (spomen-bista Jovana Diskića, spomenik Koste Stamenkovića. borcima gde se radi prostor u centru grada itd, itd.

Gradski odbor Saveza udruženja boraca
narodnooslobodilačkih ratova Srbije Leskovac.