Pesmarica: ČIJA JE „VODA STUDENA“

LESKOVAC

(Iz arhive Nove Naše reči)

U zbirci etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića „Narodne melodije leskovačkog kraja“ ima više poznatih pesama koje svojataju i Vranjanci

Učitelji u penziji i svirači bas-prima i gitare u KUD „Hisarlije“ Blagoje Mitić i Zoran Dimitrijević objavili su „Leskovačku pesmaricu“ koju je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture izdao Leskovački kulturni centar. To je prva objavljena zbirka muzički obrađenih narodnih pesama koje su se nekada pevale u leskovačkom kraju. Polazna građa za njenu izradu bila je zbirka našeg najpoznatijeg etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića, profesora Muzičke akademije u Beogradu i osnivača katedre za etnomuzikologiju.
-To su pesme pevane između dva svetska rata. Vasiljević se mnogo namučio dok ih je sakupio. Išao je sa leskovačkim piscem Dobrivojem Kapisazovićem od sela do sela i zapisivao pesme koje su mu seljaci pevali. Nije bilo puteva, išli su na konjima, na magarcima, zaprežnim kolima. Njegova zbirka sadrži četiristo pesama iz leskovačkog pomoravlja. Šteta što tih šezdesetih godina neko od leskovačkih muzičara nije obradio te pesme, kao što to mi sada radimo i onda ne bi bilo dileme čija je pesma „Zašto Sike, zašto“. Biljana Krstić je preradila, prilagodila svom ansamblu i komercijalizovala pesmu „Kude ima voda studena, Radule“ koja se nalazi u Vasiljevićevoj zbirci leskovačkih pesama. Mi je imamo u pesmarici u originalu. Leskovačka pevačica Gordana Nedeljković stalno je vodila polemiku sa Stanišom Stošićem oko leskovačkih pesama koje svojataju Vranjanci. „Zašto Sike, zašto“ je čisto leskovačka pesma, nastala u Leskovcu, ali su je Vranjanci prilagodili za izvođenje i prisvojili. Vlastimir Pavlović Carevac je stalno govorio da je „Dude, mori Dude“ leskovačka pesma. On zna odakle je uzeo pesmu, objašnjava Blagoje Mitić, jedan od autora „Leskovačke pesmarice“.
Kude ima voda studena, Radule/Da idem da se udavim Radule. Gotvo da nema TV emisije koja neguje izvorno narodno stvaralaštvo, a u kojoj nećemo čuti ovu pesmu. I Biljana Krstić uvrstila je „vodu studenu“ u repertoar „Bistrika“, ali mnogi ne znaju da je ova pesma iz leskovačkog kraja. I ne samo ova. Mnoge druge poznate pesme koje svojim smatraju i drugi, u prvom redu Vranjanci, potiču odavde, kao naprimer, „Kad ja imam konja vrana“, „More vrćaj konja“, „Dude, mori Dude“, „Cveto, mori Cveto“, „Što si Leno na golemo“, „Zašto Sike, zašto“.
-Ko ne veruje, može da proveri u zbirci „Narodone melodije leskovačkog kraja“ poznatog etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića koju je 1960. godine objavila Srpska akademija nauka.Cilj nam je bio, kaže Mitić, da sačuvamo od zaborava te pesme nastale u narodu, od kojih su neke starije od sto pedeset godina. Ne samo građani Leskovca, nego i neki ovdašnji muzičari ne znaju za te pesme. Jednom prilikom je KUD „Hisarlije“ vežbao u Leskovačkom kulturnom centru. Uđe jedan ovdašnji muzičar i pita – šta vi to svirate, vrlo lepo zvuči. Odgovorimo da su to leskovačke pesme. U „Leskovačkoj pesmarici“ smo obradili 42 pesme, među kojima su: „Zapoja ovčar pred ovce“, „Fala bogu, fala jedinome“, „Stameno, pile šareno“, „Devojče, devojče, idi pitaj majku“, „Oj Nevene, šestopere“, „Grad gradila bela Jana“, „Stano dušo, Stano“ „Slavuj mi peva, prepeva“, „U livadi magla pala“, „Kude ima voda studena“. Kod istog izdavača u pripremi je druga pesmarica u kojoj ćemo obraditi još 32 pesme, a u aneksu ćemo dati samo tekstove nekih poznatih leskovačkih pesama koje su drugi već obradili, ističe Mitić.
Jedna od pesama koju svojataju i Leskovčani i Vranjanci je: More, vrćaj konja Abdul-Ćerim ago/…More ne go vrćam, džan Stameno, mori/More, ne go vrćam, da znam da poginem/…More, puče puška iz gusti orasi/More, pa mi ubi Abdul-Ćerim agu/More, ubiše ga vranjanski serbezi…
Prema legendi, u vreme Karađorđa u Vranju je živeo Abdul-Ćerim aga, poznati bekrija i pustahija. Polazeći jednom iz Vranja za Niš, konačio je u Grdeličkoj klisuri u hanu prisne mu Stamene. Znajući za pripremu ustanka u Nišu, ona ga je odvraćala od puta, izbegavajući da mu otvoreno kaže razloge njene brige. Pri polasku mu je doviknula – more, vrćaj konja Abdul-Ćerim ago, pišman će da bidneš. Aga je uzvratio – more, ne go vrćam, da znam da poginem bre.

Milan Momčilović

Neka Vaš komentar bude prvi

Objavi odgovor

Vaša adresa neće biti objavljena.


*