Omladinska zadruga za kredit i štednju u Leskovcu : PRILOG ZA ISTORIJU ZADRUGARSTVA

LESKOVAC
Omladinska zadruga za kredit i štednju u Leskovcu osnovana je 1925, a ugašena, kao i sve druge kreditne ustanove, 1946. godine. Povod za osnivanje zadruge su bile visoke kamate leskovačkih banaka, preko 16 procenata, a beogradski zavodi i Narodna banka su za mlade trgovce i zanatlije bili nedostupni.
Da bi sopstvenim naporima došli do za rad potrebnog kapitala, grupa mladih trgovaca i zanatlija je rešila da osnuje sopstvenu kreditnu zadrugu. U tu svrhu, sazvali su u leskovačkoj kafani „Takovo“ konferenciju sa pripremljenim projektom pravila. Odziv je bio veliki. Na toj konferenciji su ustanovljena pravila koja je potvrdila sazivačka skupština, a kasnije i Okržni sud. Svaki zadrugar se obavezivao da mesečno uplaćuje u korist svog računa najmanje 100 dinara i da kupi bar jedan udeo od 600 dinara. Državna pomoć zadrugama se sastojala u oslobađanju od poreza i drugih dažbina.
Kada su pravila potvrđena u sudu, potrebna dokumenta su poslata Glavnom savezu zanatskih zadruga da bi ih prihvatio kako bi Zadruga počela sa radom. Zadrugom su upravljali upravni i nadzorni odbor sa po sedam članova, a angažovani su blagajnik i knjigovođa.
Organizacija i postavljeni ciljevi osnivača sadržani su u pravilima Zadruge, čija se kopija nalazi u Narodnom muzeju u Leskovcu, Leskovački Glasnik je, 1925. u broju 46, štampao projekt pravila, a kasnije, 1927. godine, u brojevima 25-31 od suda potvrđena pravila. Citiraćemo neka karakteristična mesta iz Pravilnika.(O Zadruzi u celini videti u radu: „Prilog za istoriju kreditnog zadrugarstva u Srbiji: Omladinska zadruga za kredit i štednju u Leskovcu.“ Leskovački Zbornik LVII, strane 451-478. Dr. Miomir LJ. Marinković)
„III Cilj Zadruge
Čl. 3. Zadatak je Zadruzi:
a) Štednja. Da budi i širi svest o štednji među svojim zadrugarima i da prima štedionične uloge kako od zadrugara tako i od drugih lica. Štednja imamo: stalne, dečije i obične.
b) Kreditiranje.- Da svojim zadrugarima, koji zaslužuju kredit i koji su kadri da vrate što im se poveri, nabavlja potreban novac i daje u obliku pozajmice za njihove poslove;
v) Da razvija kod svojih zadrugara svest o privredi u svim pravcima i da neguje i stvara uslove za što veću privredu i na svim dobrima svojih zadrugara;
d) Da obezbeđuje svoje zadrugare na slučaj onesposobljavanja i starosti stvaranjem naročitih ustanova ili fondova za to.
IV Zadrugari, njihova prava i dužnosti.
Čl. 4 Zadrugarom može postati: Svako lice bez razlike pola, vere i narodnosti a koje pri upisu nesme imati više od 35 godina.
Čl. 5 Ne mogu biti zadrugari: 1.-Zelenaši i 2.- Lica koja su štetna za ciljeve i i interese zadrugine.
Čl. 8 Mora se isključiti iz Zadruge svaki onaj zadrugar:
1) koji ne dođe na tri skupštine zadrugara uzastopce, a ne može da opravda svoj izostanak;
2) koji se inače pokaže nedostojan da bude u zadruzi, jer delima svojim kompromituje i ubija ugled zadruge.
3) koji ne vrati na vreme pozajmicu, nego zadruga mora da traži naplatu sudskim putem.
6) koji se ne potčinjava odredbama ovih pravila, pravilnika, skupštinskih rešenja i odredbama upravnih tela zadruge.
Čl 11) Svaki zadrugar dužan je:
7) da se strogo ppridržava odredaba ovih pravila, pravilnika i drugih rešenja skupštine i odluka upravnog odbora i da dela svim svojim silama za postignuće zadruginih ciljeva i propagira istu ideju.
Čl. 12 Svaki zadrugar ima pravo:
Da sudeluje na skupštinama zadruginim sa pravom rešavanja:
Da bira i da bude biran u upravni i nadzorni odbor.
VII Poslovanje zadruge
Čl. 48. Međutim pored glavnih osnova za poslovanje koje će se ovde pomenuti, mora se osobito imati na umu još i to, da celo zadrugino poslovanje bude zadahnuto težinom, da se podstiče i unapređuje privreda zadrugara imajući vazda u vidu prvenstveno siromašnije; da se oni razvijaju i usavršavaju umno i moralno, da se iz njihove sredine iskorenjuju svi poroci, jer oni ometaju pravilan razvitak privrede i čoveka.“
Zadruga se je brzo razvijala i jačala. Odmah posle osnivanja već se dodeljuju krediti. Maksimalna visina odobrenih kredita je u stalnom porastu. Od 5.000 dinara u 1926. do 150.000 dinara u 1935.godini. Najbolji rezultati su postignuti 1930: Štedni ulozi blizu tri miliona, volumen dodeljenih kredita 12.000.000 dinara, obrt 35.000.000 dinara i bilansna suma od preko 5.000.000 dinara. To su pokazatelji finansijske snage Zadruge ostvareni u petogodišnjem radu! Iz bilansa se vidi da je Zadruga imala i značajna sopstvena sredstva, udele i fondove. Zadruga je, osim Zadružnog doma, posedovala i druge nekretnine u Leskovcu.
Prosvetni rad, jedan od bitnih ciljeva zadružnog pokreta, zaslužuje posebnu pažnju. Zadruga je posedovala veliku biblioteku sa 3000 dobro odabranih knjiga po stanju iz 1935. i čitaonicu, otvorenu i za građanstvo, uz uslov da se obaveže na stalnu, makar i minimalnu štednju. Zadruga je imala tih godina oko 1000 zadrugara i članova, nezadrugara koji su prihvatili pravila i obavezali se na stalnu štednju.
Iz poslovnih rezultata za 1930. i 1935, godinu na početku i godine na kraju krize, tj. na početku stabilizacije, možemo da zaključimo da je Zadruga i za vreme svetske finansijske krize uspešno poslovala što je svakako veliki uspeh, jer preduslov za normalan rad je ekonomska i novčana stabilnost, a taj preduslov je bio prva žrtva finansijske krize. Kriza je naročito oštro pogodila nedovoljno kapitalizirano privatno bankarstvo, i ulagači su masovno povlačili svoje uloge i tezaurisali ih. Da je Zadruga pod tim uslovima i dalje uspešno poslovala, kao što se vidi iz bilansa za 1935, ukazuje na veliko poverenje ulagača u solidnost Zadruge i poslovne sposobnosti njenog rukovodstva.
O uspehu Zadruge govori i činjenica da su Zadrugu savremenici i posleratna vlast tretirali kao banku, zbog visine odobrenih kredita.
Zadruga je bila angažovana i cenjena u jugoslovenskom zadružnom pokretu. Priznanje Zadruzi, a time i leskovačkom zadrugarstvu, od strane jugoslovenskog zadrugarstva za uspešan rad i doprinos zadružnom pokretu su izbor LJubomira N. Marinkovića, predsednika Zadruge, u Upravu Glavnog saveza zanatskih zadruga u Beogradu, i izbor podpredsednika Zadruge, Mihajla S. Nikolića, za podpresednika Omladinske zadruge Kraljevine Jugoslavije.
Zadruga je svojim radom doprinosila stvaranju srednjeg staleža, važnog faktora društvene stabilnosti,kroz razvoj male i srednje privrede koje su i danas okosnice svake privrede pa i one najrazvijenije.
Svojom finansijskom snagom, poslovnim obimom, mnogobrojnim članstvom, dinamičnim razvojem, širenjem ideja modernog zadrugarstva, prosvetnim radom, ugledom i angažovanjem u Glavnom savezu, političkom akcijom u borbi za zadružne ciljeve i uplivom, snagom primera, na osnivanje sličnih zadruga, Zadruga je ispunila i daleko prevazišla prvobitno zacrtane ciljeve osnivača.
Ona svojim radom i angažovanjem neposredno predočava idejne vrednosti, svrsishodnost i snagu modernog zadrugarstva u praktičnoj primeni u našoj sredini.
Posebno treba istaći ravnopravnost žene u Zadruzi i otvorenost prema svima, bez obzira na nacionalne i verske razlike. Ni najmanje samo po sebi jasno u ono vreme.
To govori u prilog teze da je zadrugarstvo, bar u Leskovcu i okolini, imalo svojevremeno povoljne objektivne uslove za razvoj i da su slabosti zadružnog pokreta bile subjektivne prirode.
Uspeh Omladinske zadruge, pod nimalo lakim okolnostima, ukazuje na potencijale našeg zadrugarstva i budi nadu u njegov uspešan povratak na ekonomskom, socijalnom i moralnom planu.

Dr. Miomir LJ. Marinković