Kako promeniti svest?

Zorana Mihajlović

LESKOVAC

Žene u Srbiji dvostruko su više angažovane u neplaćenim kućnim poslovima, brizi o domaćinstvu i drugim članovima porodice i kada bi se tim poslovima pridodala ekonomska vrednost, žene bi zarađivale 546 evra za njihovo obavlјanje, rekli su za Novu Našu reč u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost na čijem je čelu potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Razlog za manju aktivnost žena na tržištu rada i manje zarade leži upravo u obavlјanju ovih neplaćenih poslova kod kuće. Čak 96 odsto žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o članovima porodice, u odnosu na četiri odsto muškaraca. Teže im je da usklade privatne i poslovne obaveze, što ih dovodi u situaciju da nemaju vremena da se posvete sebi, zdravlju, napredovanju na poslu, rekreaciji. Tu su i patrijarhalni obrasci koje moramo da menjamo.
Platni jaz između muškaraca i žena u Srbiji iznosi u proseku od 11 do 16 odsto u korist muškaraca, evropski prosek je 16,3 odsto, dok globalno on iznosi 23 odsto.
Epidemija korona virusa je dodatno osvetlila koliki teret žene preuzimaju na sebe – od brige o domaćinstvu, do rada u manje plaćenim oblastima kao što su prehrambena i tekstilna industrija, službe socijalne i zdravstvene zaštite, dok ih u najplaćenijim sektorima poput IT industrije ima malo.
Svesni značaja da se podigne svest javnosti o položaju žena na tržištu rada kroz projekat „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“ koji zajednički realizujemo sa Ministarstvom za evropske integracije i UN Women uz podršku Delegacije EU u Srbiji, podržali smo 16 projekata organizacija civilnog društva koji za cilj imaju poboljšanje položaja žena na tržištu rada i njihovo ekonomsko osnaživanje.
Jedno od podržanih je i udruženje „Žene na prekretnici“ za projekat „Druga šansa za žene 45+ u Srbiji“ u iznosu od 3,5 miliona dinara. Cilј projekta je da pobolјša ekonomski položaj nezaposlenih žena u Srbiji, starosti preko 45 godina, kroz programe obuka za ekonomsko osnaživanje, pilotiranje kreativnih mogućnosti za zapošlјavanje i podizanje svesti i vidlјivosti pitanja rodne i starosne diskriminacije na tržištu rada.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost odlukom Vlade osnovano u cilјu razmatranja svih pitanja i koordinacije rada organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Naša nadležnost se odnosi pre svega na iniciranje donošenja i praćenje sprovođenja strateških dokumenata, pratećih akcionih planova i relevantnih zakona u ovoj oblasti.
Pored toga ovlašćeni smo da dajemo predloge, mišlјenja i stručna objašnjenja od značaja za unapređenje rodne ravnopravnosti Vladi, ministarstvima, posebnim organizacijama, drugim organima i stručnim organizacijama u čijoj nadležnosti je i oblast rodne ravnopravnosti.
U pojedinačnim slučajevima u kojima nam se žene obrate zbog različitih oblika diskriminacije ili nasilja koje trpe na radnom mestu, u želji da pomognemo, odreagujemo tako što ih precizno uputimo na nadležne institucije i upoznamo ih sa mogućnostima pravne zaštite – bilo da je reč o Inspektoratu za rad, pri Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, koji obavlјa poslove inspekcijskog nadzora u oblasti rada, radnih odnosa i bezbednosti i zdravlјa na radu, i svoje aktivnosti usmerava i na smanjenje broja povreda radno-pravnih odnosa i raznih oblika diskriminacije; Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitniku građana. Shodno Zakonu o sprečavanju zlostavlјanja na radu, ženama su na raspolaganju i zahtev za pokretanje postupka posredovanja neposredno kod poslodavca ili sudski postupak pred nadležnim sudom, odgovor je na pitanja koja smo poslali predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorani Mihajlović.

KAKO POLITIKE SA NACIONALNOG NIVOA SPUSTITI NA LOKAL

-Nije jednostavno politike koje donosimo na nacionalnom nivou sprovesti na nivou lokalnih samouprava i zato sam ponosna na sve dobitnike ovogodišnjih priznanja za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalu jer čine sve da stvore bolje uslove za svoje sugrađanke. Svaka kriza stvori i određene probleme, ali nas i uči da budemo jedinstveni, bolji i efikasniji,- rekla je Zorana Mihajlović.

Ona je, povodom uručenja godišnjih priznanja gradovima i opštinama koji su ostvarili napredak u rodnoj ravnopravnosti u 2020. godini, istakla da se prethodnih godina zajedno sa partnerima – Ministarstvom za evropske integracije, Delegacijom Evropske unije u Srbiji i UN Women posebno radilo na ekonomskom osnaživanju žena kao važnoj vodilji za sve druge oblasti u rodnoj ravnopravnosti.

-Verujem da nas uskoro čeka i donošenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer nam je važno da imamo okvir koji daje mogućnosti za dalje unapređenje ove oblasti i stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarce. Čestitke svim dobitnicima, zaslužili ste ova priznanja svojim radom i primer ste drugima koje želimo da ohrabrimo i pomognemo da više rade u rodnoj ravnopravnosti, poručila je ona.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da suština kohezione politike počiva na ravnopravnom regionalnom razvoju, koji nije moguć bez uključivanja žena, kao što ni rodne ravnopravnosti nema bez ekonomskog osnaživanja žena.

-Srbija je pokazala da ne kaska za zemljama EU u pogledu rodne ravnopravnosti. Imamo žene u najvišim strukturama političkog odlučivanja, što se dalje preliva i na lokalni nivo. Ovaj trogodišnji projekat se finansira iz IPA fondova jer suština je da sve najbolje evropske tekovine, od infrastrukture do rodne ravnopravnosti, budu dostupne građankama i građanima Srbije. Rodna ravnopravnost je prioritet svih naših politika, a posebno spoljnopolitičkih akcija, – rekla je Joksimovićeva.

Iako se najčešće ne pominju žene starije od 50 godina one spadaju u kategoriju višestruko diskriminisanih grupa i za njihov položaj su od posebnog značaja upravo politike koje se bave rodnom ravnopravnošću.

Ekipa NNR

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*