Medij ne pripada političkoj stranci, koja ima svoju ideologiju i svoj pravac. Medij pripada svim građanima i onima koji se ne slažu sa politikom stranke koja daje takvu izjavu, kaže glavni i odgovorni urednik leskovačkog nedeljnika “Nova Naša reč” Nikola Milićević.
On ovako komentriše pretnje stranaka na vlasti, i nastojanja da ugase medije koji nisu pod njihovom kontrolom. Zanimljivo je da tim istim medijima gašenjem prete i neki lokalni opozicionari.
“Dakle, a stranka može da radi na tome, da kad dođe na vlast, ugasi medij. Ali, da li će ga stvarno ugasiti, ne zavisi isključivo od njene volje. Zavisi od opšteg stanja u društvu”, dodao je Milićević.
Kaže da se i nedeljnik „Nova Naša reč“, bori da to opšte stanje u društvu bude kritičko na ovaj način.
” Da shvata interese i onih koji nemaju iste poglede na jedan događaj, kao što ih ima, recimo, politička stranka koja to izjavljuje. Dakle, s obzirom da oni u tom trenutku, kad to kažu, nisu projektovali mehanizme kako će nas ugasiti kad dođe. To je deklarativno. Da nije deklarativno, oni bi napisali učinićemo to, pa to, pa to, pa to, pa to, da bismo vas ugasili. E, to, te detalje nećete naći u njihovoj izjavi. Zbog toga deklarativno”, objašnjava on.
” Ali, objektivno, ono što mi u stvarnosti imamo, jeste to lagano, puzeće potiskivanje, dogovor s oglašivačima da se ne javljaju mediju koji nije naš, dogovor sa komisijama kod kojih prolaze projekti na konkursima, o tome koji medij koliko sredstava može da dobije, ta vrsta kontrola nas polako odvaja”. precizira Milićević.
Digitalno nasilje i društvene mreže kao poligon gde svako može da piše šta god hoće, pa i da preti novinarima
“Mi sigurno to imamo, te pretnje novinarima preko društvenih mreža, i to je nešto što je opet očekivana posledica perioda kroz koji prolazimo. Prosto zbog toga što mi i one reforme koje smo radili, nismo sproveli u delo”. pbjasšnjava Milićević.
Dodaje da su reforma u medijskom sektoru sprovedene samo na papiru.
” Mi smo ih sproveli samo na papiru, a nismo ih sproveli u delo i, s obzirom, da je sada taj prostor koji je jedna reforma trebalo da uredi, slobodan, unutar tog slobodnog prostora, fala Bogu, mi ga odmah popunjavamo. Popunjavamo ga društvenim mrežama, na kojima, između ostalog, s obzirom da nema kriterijuma koji ograničavaju, idemo i na digitalno nasilje. I to je jedna od formi koja se tu primenjuje”, ističe on.
Smatra da “to neće dugo trajati jer je već trend u svetu da se društvene mreže ograničavaju u svom potencijalnom dometu”.
” Slovenija, recimo, već uvodi vrlo konkretna ograničenja, zapravo još uvek su u predzakonskoj javnoj raspravi, ali s obzirom da je država ozbiljna, verujem da će da prođe. Francuzi su već doneli propis da do 16 godina društvene mreže ne mogu da se koriste. Verovatno da je to prvi korak u ograničavanju nasilja, jer nemamo samo mi taj problem”, rekao je Milićević.
Ali, kako se suočiti sa problemom digitalnog nasilja koji u velikoj meri pogađa i novinare u lokalnim redakcijama.
“Mi se već suočavamo ozbiljno sa tim problemom, ali suočavaćemo se sa potrebom da to rešavamo. Za sada ne, s obzirom da jedna sfera, koja se zove društvene mreže i nije do kraja definisana, ostavila je slobodan prostora, a kad imate slobodno parče zemlje vi na njemu možete da sadite šta vam padne na pamet. To je tako. Tako da i ovde, možete da ulazite i sa dobrom i sa lošom namerom, zavisi od toga kako neko to koristi”, objašnjava Milićević.
” Pojava stranačkih botova nije slučajnost. Neko je shvatio da može da iskoristi društvenu mrežu kao poligon za obračun sa svojim neistomišljenicima i onda je formirao botovske mreže. I to je digitalno nasilje parekselans. Jer, tamo tek imate sve i svašta”, rekao je Milićević.
On posebno ističe ulogu države u različitim vrstama pritisaka na medije, koji samo žele da profesionalno rade svoj posao, i podršku tabloidima za koje kaže da im je u osnovi manipulacija.
” Mi danas imamo na medijskoj scene Srbije, da jedan čovek koji nikakve veze sa medijima nije imao, ali ima para, kupuje medije masovno. Mi se iznenađujemo, kažemo kako, otkud to sad… Pod jedan, on
koncentriše moć medija, ne samo u smislu uticaja tog medija na recimo građanstvo Srbije, na
stanovništvo Srbije, nego kupuje u smislu odlučivanja, jer on kao privatni vlasnik ima
pravo da sa tim medijima radi šta hoće. I od stepena njegovog poimanja važnosti medija
za opstanak jednog društva, zavisi da li će taj medij da opstane, objašnjava Milićević.
Dodaje da su “po pravilu u pitanju ljudi sa vrlo problematičnim obrazovanjem”.
” Ako samo pogledamo statistiku, šta se onda događa? Mediji postaju tabloidi, kao što kultura prelazi u rijaliti.
Tako i mediji postaju tabloidi, pri čemu, opet, država ima određenu vrstu maćehinskog odnosa,
štiteći tabloidne medije, jer su oni po pravilu na njihove strani i
rade u njihovom interesu. U interesu aktuelnog režima, bez obzira da li je to 2026.,
ili 2016. ili 2006. godina. Sasvim je sve jedno. Ako se tako radi, ne vidim perspektivu,
mediji će se tabloidizirati”, rekao je Milićević.
“Tabloidi, objašnjava Milićević, u svojoj osnovi imaju ideju i ulogu da zbune
javnost, a ne da je informišu. I da prekomernom manipulacijom, koja je inače zabranjena u normalnim
okolnostima i u normalnim kriterijumima kojih treba da se drže mediji
i novinari, manipulacija je zabranjena. Međutim, tabloidi upravo insistiraju na
manipulaciji, 90% njihovog sadržaja je manipulacija”, rekao je Milićević.
On je dodao da sve ove pritiske i pretnje najbolje na svojoj koži upravo osećaju članovi redakcije nedeljnika Nova Naša reč kome preti gašenje, posle skoro 15 godina izlaženja u ovom formatu i tradicije “Naše reči”, koju nastavlja, duge 82 godine.
Leave a Reply