LESKOVAC
Hilandar je jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. To svi znamo, naravno. I, uglavnom, znamo šta nas sve tamo očekuje i šta tamo možemo da vidimo. Pavle Stojković je jedan od naših sugrađana koji je nedavno imao prilike da prvi put obiđe ovaj jednistveni manastirski kompleks. Svoje utiske rado je podelio za čitaoce Nove Naše reči.
„Za svojih 55 godina života stalno sam imao neke planove da tamo odem, ali nikako se te kockice nisu slagale. Uvek je bilo nešto preče, uvek bih otišao na neku drugu stranu, stalno je bilo sledeći put idem sigurno… Problem je i što tamo ne možete da odete u stilu „zdravo, ja svratio“, ne može da se ide bilo kada, postoje vize… I, tako, vreme je prolazilo, a ja sam stalno slušao neke priče koje su meni stvarale neku mistiku o tom svetogorju… Konačno je došao taj trenutak da se ja lično uverim u istinitost tih priča.“
I tako je grupa od 25 hodočasnika krenula na put. Pavle kaže da je samo njih trojica ili četvorica prvi put krenulo na ovakvo putešestvije.
„Na Svetoj gori smo bili smešteni u njihovim prostorijama. Sam taj ulazak je nešto što ne mogu da opišem, to treba jednostavno doživeti. Samo čovek koji tamo dođe može da oseti da taj prostor nekako zrači iznutra. Čak i da nisi vernik, ti u suštini imaš poštovanje prema svemu onome što tamo vidiš. Videli smo pirgu kralja sv. Milutina, maslinu i krst cara Dušana, vinovu lozu svetog Save, obilazili manastirski kompleks… Ja do tog momenta nisam imao predstavu kakva je volja onih ljudi koji tamo žive, koja je njihova posvećenost Bogu i duhovnosti. Osećam zaista veliko divljenje prema svima njima koji su na raskršću ovozemaljskog i onosvetovnog. Oni su u potpunosti posvećeni tome, a mi turisti hodočasnici im samo remetimo i smetamo u tom njihovom načinu života.“
Pavle priznaje da, realno, ništa novo nije video, ali…
„Svi mi znamo šta nas tamo očekuje. Videli smo na televiziji, čitali u novinama… Građevina je građevina, ali sam onaj ambijent stvara u tebi nešto uzvišeno, osećaš da si u nečemo što je mnogo više i veće od tebe samog. To je nešto što nigde nisam doživeo, što niko nije uspeo da opiše. To su stvari koje jednostavno morate da doživite da biste shvatili o čemu pričam. Tamo prostor odiše takvim spokojem da se čovek sam trudi da jednostavno ne remeti taj sklad. Deluje neverovatno umiruće ta tišina, taj sklad duhovnog i zemaljskog… Sve u svemu, moj savet je da svaki Srbin mora barem jednom u životu da ode tamo, da poseti nešto što je naša prapostojbina. Lično planiram da barem svake druge godine provedem par dana u Hilandaru.“
Leave a Reply