Dal od kivi može da se živi?

 

VLASOTINCE

U Vikipediji je zapisano da je kivi (lat. Actinidia delinidiaceae) stubasta biljka iz porodice Astinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta gde raste može da dostigne visinu i do 9 metara.
Kivi jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju raspiratornih oboljenja, glavobolje i stresa. Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, E,K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin) kao i minerala, kalijuma, kalcijuma, fosfata, magnezijuma i gvožđa.
Kivi se koristi svež, kao i za pripremu kolača, džemova i lekovitih napitaka. Zahvaljujući viskovrednim sastojcima, efikasan je u borbi protiv raspiratornih injekcija, a osim toga jača imunitet, štiti od prehlade, reguliše krvni pritisak, smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, tumora, a pomaže i protiv glavobolje i stresa. Takođe snižava holesterol i neutrališe slobodne radikale i otklanja toksine iz organizma.
Ta tako vredna i polivalentna biljka u Vlasotince „doselila” se sedamdesetih godina prošlog veka i danas ulepšava porodični dom i dvorište porodice Dragana Vidosavljevića.
– Naša porodica proizvodnjom kivija bavi se već 35 godina. Moj pokojni otac Dušan sedamdesetih godina prošlog veka saznao je tada za novo i po mnogo čemu interesantno voće – Aktinidiju – „Kinesku ribizlu”, odnosno kivi – upoznaje nas Dragan Vidosavljević iz Vlasotinca sa istorijom „dolaska” kivija u grad na reci Vlasini.
Kada je oživela proizvodnja kivija u režiji vaše porodice ?
– Otac je nabavljao stručnu literaturu iz inostranstvo, a proizvodnja kivija počela je 1984.godine. Naše sadnice ubrzo posle toga našle su kupce širom bivše Jugoslavije.
Kažete da je bilo kupca iz cele zemlje ?
– Da. Baš tako. Za Dušanova dostignuća zainteresovali su se i naučni radnici iz Instituta za subtropske kulture u Baru, „Apro-Heopok” istraživačkog centra iz Mostara, Instituta za voćarstvo u Skoplju i Čačku. Otac je korespondirao sa eminentnim stručnjacima voćarstva za subtropske kulture, a mnogi od njih u više navrata dolazili su u Vlasotince i Dušanov rasadnik da vide to čudo od biljke koja je „ došla” u naš kraj. Malo je reći da su svi oni bili oduševljeni onim što su videli i saznali od mog oca, pa je tako bio stalni gost na njihovim stručnim seminarima i simpozijima, i predavač sa ličnim iskustvom u proizvodnji kivija u svom rasadniku.
Posle vašeg skoro dvodecenijskog intezivnog rada u proizvodnji kivija, danas toga, izgleda, nema više ?
– Posle smrti oca Dušana 2003.godine, u priličnoj meri proizvodnju radimo, pre svega, iz poštovanja prema pokojnom ocu. Teško da, danas se može živeti od proizvodnje kivija i sadnica. Mnogo je onih koji prodaju kivi sumnjivog porekla, a dobar deo njih i ne zna koje sorte sadnica prodaju. Tako prodaju i samo sadnice muške-oprašivače ili da uopšte nemaju korene.
Šta to prodavci prodaju, a šta sve mogu kupci od njih da nabave, a da nije u redu?
– Neretko prevareni kupci dobijaju sadnice-sejance (prepoznatljive po krupnim, bujnim špicastim listovima i lastarima sa oštrim crvenkastim dlačicama). Takve sadnice čudnovato brzom rastu, ali nažalost tek posle 10-15 godina donesu rod koji je nije ukusan, a uz to je i kiseo. Zato sadnice kivija treba nabavljati od proverenih proizvođača.


U kojim sve krajevima Srbije može da se gaji kivi ?
– Kivi nije tropsko voće, već suptropsko što mu omogućuje da uspeva u većem delu Srbije. Odrasle sadnice podnose do minus 20 stepeni, međutim, dok malo ne ojačaju, prve tri godine neophodno je da se preko zime utople. Utopljavanje se vrši kukuruznom šašom, slamom, papirom, kartonom ali ne i najlonom, stiroporom ili nekim drugim izolacionim materijalom.
Kako se gaji, a kako se sadi kivi ?
– Sadnice se gaje poput vinove loze na klasičnom špaliru ili na pergoli (odrina, čardaklija, tunel). Da bi rađao neophodno je da u zasadu postoji makar jedan oprašivač-muška sadnica. Jedan oprašivač može da opraši do pet ženskih-rodnih sadnica. Sadnice se sade na rastojanju od 2 do 2,5 m jedna od druge. Sade se u prethodno iskopane jame dimenzija 40 x 40 do 50 x 50 . U jamu se ubacuje stariji stajnjak i pesak i meša sa postojećom zemljom. Prilikom sadnje sadnice ne smeju da se zagrću zemljom, već se sade do nivou na kom su bile u saksiji-kontejneru.
Koja hemijska sredstva se koriste za zaštitu kivija od raznih bolesti i kada se ubiru prvi plodovi roda ?
– U normalnim uslovima i uz pravu negu, posle 3-4 godine, jedno stablo može da rodi od 80 do 100 kilograma ploda kivija – kaže Dragan Vidosavljević, koga vlasotinčani znaju pod imenom Dragan „Kivi”, i čovek koji zna sve o kiviju.

DOBRE NAMERE
Svoje dugogodišnje iskustvo u vezi proizvodnje kivija, Dragan „Kivi” spreman je da prenese svakome ko to poželi.
– Svi oni koji se bave ili će se baviti proizvodnjom kivija, spreman sam da prenesem svoja iskustva bilo kada i u bilo koje vreme – veli Dragan „Kivi”.

Vlastimir Stamenković

1 Trackback / Pingback

  1. Dal od kivi može da se živi? - JUGPRESS

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*