Akademija južne Srbije u Leskovcu

LESKOVAC

U Leskovcu je formirana Akademija južne Srbije koja će obuhvatati Visoku poslovnu školu strukovnih studija iz Leskovca, Visoku tehnološko umetničku strukovnu školu iz ovog grada, Visoku poljoprivredno-prehrambenu školu strukovnih studija iz Prokuplja, i Visoku školu za vaspitače strukovnih studija iz Gnjilana sa privremenim sedištem u Bujanovcu.

Vlada Republike Srbije donela je odluku o reformi visokih strukovnih škola u Republici Srbiji, koje će biti grupisane i funkcionalno integrisane u akademije strukovnih studija, rečeno je na  pres konferenciji održanoj tim povodom.

Gradonačelnik Leskovac Goran Cvetanavić rekao je da “nije slučajno što će sedište Akademije biti baš u Leskovcu” i da njeno formiranje “predstavlja veliku čast, privilegiju i značajan trenutak u istoriji grada”.

On je dodao da je Vlada Srbije odluku o tome da Leskovac bude sedište Akademije strukovnih studija donela na svojoj sednici 30. maja.

– Cilj spajanja i formiranja centralizovane uprave je bolja kontrola nad funkcionisanjem obrazovnih ustanova, odgovornije raspolaganje finansijskim sredstvima, i najvažnije, bolje i kvalitetnije obrazovanje studenata,- objasnio je Cvetanović.

On je rekao i da postoji tradicija i istorija obrazovanja na ovom prostoru, i da neke škole ” broje više od veka postojanja” , Tehnološki fakultet četiri decenije, da funkcionišu dve visoke škole i da se za oblast prosvete izdvaja oko 640 miliona dinara.

-Sedište Akademije biće u prostorijama bivšeg Centra za ekonomiku domaćinstva „Danica Vuksanović“,- rekao je Cvetanović.

Predsednik Saveta za reformu visokih strukovnih škola, profesor dr Branislav Jeremić, rekao je da formiranje jedinstvene akademije neće uticati na nastavni kadar visokih škola, niti na studente koji su upisali studije, ali je izneo niz optužbi na dosadašnje direktore visokih škola u Srbiji, ne navodeći na koga se one tačno odnose.

– Država se na ovaj način bori da dođe do poboljšanja kvaliteta nastavnog kadra i za bolje funkcionisanje finansija škola,- rekao je Jeremić.

On je objasnio i da će, formiranjem Akademije, najbolji profesor iz nekog predmeta, – za primer je uzeo informatiku,- moći da predaje na svim skolama .

Na konstatacuju novinara Nove Naše reči da je izneo niz zamerki rekavši i da veliki broj profesora na visokim školama nije radio na svom daljem edukovanju, i pitanje šta će biti sa tim ljudima i da li će oni dobiti otkaz, Jeremić je rekao da ih je “veoma mali broj”.

– Ostaju da rade tu, ali neće moći da drže vrhunski nastavu. Niko od zapošljenih neće biti otpušten, to je prvo. Ali, umesto predavanja, držaće laboratorijske vežbe, odnosno ono što mu je na tom nivou kompetencija i dosadašnjih rezultata rada,- objasnio je on.

Na naše pitanje – kako misli da može da se “preraspodeli kadar” kada su, recimo, škole koje su u sastavu leskovačke akademije iz različitih oblasti, Jeremić je rekao da “ne dolazi do preraspodele kadrova”.

– Kadrovi ostaju samo u okviru jedne akademije i neće moći da dođe do preraspodele iz akademije u akademiju. Samo će najkompetetentniji iz jedne akademije, bez obzira iz koje visoke škole dolazi, držati nastavu na svim ostalim odsecima.

Na naše pitanje – da li će akademija imati novo osoblje, jer dobijaju novi, veliki prostor, i koji će status ljudi koji su na visokim školama u odnosu na te ljude, Jeremić je rekao da “nema potrebe za upošljavanjem novih ljudi”.

-Prvo dolazi izrada novog statuta i, ako to ne mogu da urade četiri sekretara na postojećim visokim školama, onda smo na pogrešnom putu. Ili mi što smo ih birali za sekretare, ili je nešto drugo. Možda će ti sekretari samo sedeti u ovom prostoru i raditi pod kontrolom v.d. predsednika. Ko će da bude sekretar, sekretarica? Neko iz ovih postojećih visokih škola… Kadrova ima dovoljno. Ko vodi finansije vodiće akademiju, neko od ovih najkompetentnijih finansijskih stručnjaka i šefova računovodstva postojećih visokih škola,- rekao je on.

Na pitanje -šta će se dešavati sa postojećim projektima, naročito ako ima onih iz linije prekogranične saradnje, ako ih neka od visokih škola već radi, Jeremić je rekao da “pre nego što ozbiljna država uđe u neki proces ona sagleda sve”.

– I to smo mapirali. U suštini se ništa neće promeniti, projekti koji su započeti biće završeni. Kad se promeni status pravnog lica, on će samo da se sutra identifikuje. Ako je bila Visoka škola, kad se završava projekat, onog trenutka, kad je došlo do transformacije, izveštaj će podnositi akademija. Konkurisaće i dalje, a za te projekte vam trebaju samo reference i ustanova. Da li je ustanova prepoznata po prethodnim rezultatima. Ako su ti profesori prepoznati po rezultatima, biće oni prepoznati isto i u okviru akademije,- objasnio je on.

A na pitanje – da li će biti izvodljivo da je projekat započelo jedno pravno lice, neka od visokih škola, a izveštaj šalje Akademija Jeremić je odgovorio : isto onako kao što rektor može da smeni koordinatora projekta, postavi drugog i o tome obavesti Brisel. Brisel će dobiti papir u kome piše da je pravni naslednik Visoke škole Akademija.

Prof. dr Dušan Trajković, budući v.d. predsednika Akademije zahvalio se gradonačelniku Cvetanoviću i profesoru Jeremiću na tome što su mu poverili ovu odgovornu funkciju i složio se sa gradonačelnikom i prof. Jeremićem o veliko značaju formiranja Akademije u Leskovcu.

Na teritoriji Srbije ovim projektom planirano je formiranje 14 akademija strukovnih studija, koje će objediniti 47 škola.

Sem Leskovca akademije će biti formirane i u Beogradu (četiri), Novom Sadu( dve) , Nišu, Kruševcu, Kragujevcu, Leposaviću i Kikindi. 

Ljiljana Stojanović

1 Komentar

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*