LESKOVAC
Industrija motora Rakovica je u mnogo čemu bila prva u Jugoslaviji. Tako, proizvela je prvi avionski motor, prvi kamion, prvi traktor, prvi dizel motor. Te, 1986. godine, trebalo je da bude prva koja je ukinula osnove organizacije udruženog rada – OOUR-ove. Vrlo osetljiva stvar, i ko će da bude pretsednik Komisije za reorganizaciju IMR-a nego Kostić. Pre nego što sam dao saglasnost, generalni direktor Ninkov mi je dao podršku, napominjući da je razgovarao sa drugom Ivanom Stambolićem i da mu je „…Ivica poželeo sreću…“
Bilo mi je važno da Boško Trifunović bude moj zamenik, jer je Bata Bole, kako sam ga intimno oslovljavao, znao da vešto razbistri, ali i da zamuti situaciju. Verovao je u ono što radi, pa smo utvrdili da sa OOUR- ima zaista treba prestati.
Partije Beograda i Rakovice su bile protiv OOUR-a, a Partija IMR- a je bila za. Počeo sam da strahujem da će se kola slomiti na meni, ali je Bata Bole predložio da u IMR-u organizujemo neku vrstu predreferendumske ankete. Anketa je pokazala da više od 80% ljudi podržava ukidanje OOUR-ova, pa je pritisak grada i opštine naglo splasnuo. Verovatno je i njima neko, u međuvremenu, dojavio da drug Ivica blagonaklono gleda na ukidanje, do tada, neprikosnovenog OOUR-a.
Umesto OOUR-a uvedeni su Sektori, ali bez preslikavanja OOUR- ova, već kao funkcionalne proizvodne, tehnološke, tehničke i finansijske celine. Tako su od 1.1.1987. godine u IMR-u zaživeli Sektori.
Za generalnog direktora IMR-a izabran sam 09.03.1987. godine.
U listu „Politika“, od srede, 11.marta 1987.godine, na strani 10, piše: „Strahinja Kostić generalni direktor IMR-a. Radnički Savet IMR-a imenovao je dr. Strahinju Kostića za generalnog direktora ovog rakovičkog kolektiva sa više od 5000 zaposlenih. Dr. Kostić je bio stipendista IMR, a obavljao je i mnoge odgovorne dužnosti u kolektivu. Sa funkcije pomoćnika generalnog direktora, dr. Kostić je postavljen na čelo IMR-a, poznatog beogradskog proizvođača dizel motora i traktora, koji ove godine obeležava 60 godina rada“.
Najdraže su mi čestitke, koje sam dobio od moje ćerke, od mojih roditelja, mog burazera i Slobodana Simića, novinara i urednika lista
„Sport“.
Na moj predlog, Radnički Savet je izabrao direktore Sektora, koji su, zajedno sa mnom, činili Kolegijum IMR-a.
Brzo se pokazalo da sam ja verovao u njih, ali da oni nisu verovali meni. Naime, uveo sam Službu društvenog knjigovodstva Čukarica u IMR sa ciljem da se utvrdi pravo stanje finansija u IMR-u. Kolege direktori su smatrali da je to nepotrebno i da sam im „okačio konzervu, koja tandrče po Rakovici i Beogradu.“ Na mene su skočili i viđeni inženjeri, ekonomisti i pravnici. Vidim da sam pogrešio, ali donosim odluku da deo postojećih dugova vratim bez novih zaduživanja. Kada je, od bankara, saznao da je IMR rapidno smanjio svoja zaduženja kod BEOBANKE i u potpunosti izmirio dug prema inostranom kreditoru, generalni direktor DMV-a iz Rakovice Filip Grujić mi je rekao da sam učinio najveću glupost koja je mogla da se učini.
Novinari su saznali da u IMR-u više nema OOUR-ova, a među njima i američki novinar gospodin Barry Newman, koji dolazi u IMR. On pravi veliki intervju sa ljudima iz IMR-a i sa mnom kao generalnim direktorom, i isti objavljuje u poznatom američkom listu „TNE WALL STREET JOURNAL“, dana 25. marta 1987. godine, na prvoj i dvadesetpetoj stranici. Evo šta je o meni napisao:
„ Doing that all over the country will require an amendment to the constitution.Yugoslavs are debating it.
Meanwhile,Rakovica’s manager intends to manage.
„Start with the fact that we must export.“ Strahinja Kostić says: „We have to fight our way into these markets.This is pure economics.“ Under self – management, he explains, a janitor can influence the organization of work.But under the proposed the new system, he says, approvingly, „managers make decisions.“
He wears a blue pin-stripe suit and a watch with an elegant gold band. The glass-topped conference table in his office, accommodates far fewer people than the one in the worker’s meeting room.
Says Mr.Kostić: „The crucial issue is this: Wherever the manager is, in Yugoslavia or America, it is up to him to determine all the elements of production strategy and to choose the best people to implement it. We should have done this 10 years ago.“
The workers of Rakovica will soon have their productivity measured and the quality of their products monitored. On expensive machinery they will work double shifts. They will spend drastically fewer hours in meetings. If they work slowly, Ms. Kostić will warn them. Even under the new system, he won’t be able to fire them (and they will still be able to fire him), but if he finds that a part is made more cheaply someplace else, he will quit making it here.
Ms. Kostić stabs at a yellow pad with the sharp point of his pencil.
„Managers are responsible for the production process“, he says. „ That is where the workers should not and cannot inter fere. The worker’s council has accepted this. Now I want results.“
U prevodu sa engleskog, gornji tekst bi bio sledeće sadržine.
Ukidanje OOUR-a na nivou čitave države zahtevaće novi amandman u Ustavu. Jugosloveni o tome debatuju.
U međuvremenu, direktor IMR-a namerava da upravlja proizvodnjom.
„Počevši od činjenice da mi mora da izvozimo.“ Strahinja Kostić kaže: „Mi mora da se izborimo za mesto na tim tržištima. To je čista ekonomija.“ Pod samoupravljanjem, objašnjava on, čak i portir može da utiče na organizaciju posla. Ali, po predloženom novom sistemu, kaže on, odobravajući, „direktori su ti koji donose odluke“.
On ima plavo odelo sa diskretnim prugama i nosi sat sa elegantnom zlatnom narukvicom. Sto u njegovoj kancelariji pokriven je staklenom pločom i daleko je manji od stola u radničkoj sobi za sastanke.
Gospodin Kostić kaže: „Osnovna stvar je u sledećem: gde god da se direktor nalazi, bilo u Jugoslaviji ili Americi, na njemu je da odredi sve elemente proizvodne strategije i da izabere najbolje ljude da je sprovedu u delo. To je trebalo da se uradi pre deset godina.“
Radnicima u Rakovici će uskoro biti izmerena i procenjena produktivnost, a kvalitet proizvoda biće pod stalnim nadzorom. Na skupim mašinama radiće se u dve smene. Znatno manje sati provodiće po sastancima. Ukoliko rade sporo, gospodin Kostić će ih upozoriti na to. Čak i pod novim sistemom, on neće biti u mogućnosti da ikoga od njih otpusti (mada će radnici i dalje moći da otpuste njega), ali, ukoliko on pronađe mesto gde neki deo može da se proizvede jeftinije, taj deo neće više biti proizveden u IMR-u.
Gospodin Kostić zabada vrh svoje olovke u žuti notes koji leži pred njim. „Direktori su odgovorni za proces proizvodnje“, kaže on. „Tu radnici ne treba i ne sme da se mešaju. Radnički savet je ovo prihvatio. Sada zahtevam rezultate“.
Na dan 14.10. 1987 godine IMR proslavlja šezdesetu godišnjicu postojanja i rada. Nedelju dana pre proslave, zove me drug Ivan Stambolić i predlaže da on ne dođe na proslavu, jer bi meni njegovo prisustvo smetalo. Iako znam da je smenjen na Osmoj sednici Saveza komunista, ipak insistiram da on, koji je učio zanat u IMR-u i od pre tri godine počasni predsednik odbora za proslavu, dođe u IMR na dan njenog osnivanja. Pozdravio sam ga na ulazu u salu Kulturnog centra u Rakovici. Seo je u prvi red, a dva reda iza njega bila su prazna. Njegovi dojučerašnji drugovi i prijatelji nisu želeli da ih neko zabeleži u Ivanovoj blizini. Zamolio sam Đorđa Ninkova da sedne pored Ivice, što je on rado učinio.
Partije Rakovice i Beograda zatražile su da podnesem ostavku na mesto generalnog direktora IMR. Pošto sam, prethodno, imao informaciju da su neke moje kolege, na sastanku u opštini Rakovica, na moja leđa natovarile grede mojih grešaka, a ne grane grešaka, kolika je, po mom mišljenju, bila težina mojih sagrešenija, sutradan sam podneo neopozivu ostavku, i rešio da napustim IMR.
(Nastaviće se)
Strahinja T. Kostić
Leave a Reply