Vaskrs ili Uskrs: Kako se pravilno kaže?

Pravoslavni vernici danas proslavljaju najveći praznik u hrišćanskoj tradiciji – Vaskrs, i isti im redakcija “Nove Naše reči”, od srca čestita. Međutim, da li ste se ikad zapitali, šta je pravilno reći?

Da li slavimo Uskrs ili Vaskrs? Da li je bolje reći “Hristos vaskrse” ili “Hristos voskrese”? Ovo su glavne ali ne i jedine jezičke nedoumice koje se tiču najvećeg hrišćanskog praznika.

Lingvisti tvrde jedno, crkveni autoriteti drugo, a i ljudi iz naroda imaju svoj stav po ovom pitanju. Da li ipak postoji pravi naziv za obeležavanje Hristovog vaskrsenja koji je imajuću u vidu našu istoriju i tradiciju prikladniji od drugih? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a u narednim redovima ćemo otkriti kako on glasi.

Stav lingvista

U svom “Rečniku jezičkih nedoumica” Ivan Klajn je tvrdio da je jednako pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Prvi oblik je uobičajen u narodnom jeziku, a drugi vuče korene iz crkvenoslovenskog jezika i više ga koristi sveštenstvo.

Crkvenoslovenski je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. To je bio književni jezik sve do reforme Vuka Karadžića. Do sredine 18. veka korišćen je srpskoslovenski, prema kome je pravilno reći Vaskrs. Nakon toga, međutim, u upotrebu ulazi ruskoslovenski, tj. dolazi do ruske redakcije staroslovenskog jezika, zbog čega su reči sve više počele da se izgovaraju na ruski način, sa slovom “o” u prvom slogu. Na taj način smo dobili: Voskresenije, voskresnuti, voskrese, piše Istorijski zabavnik.

U govornom jeziku “v” u rečima kao što su Vaskrs i vaistinu, postalo je “u”, pa tako danas većina kaže Uskrs i uistinu, umesto prethodnih oblika. S druge strane, ljudi će vam čestitati “Uskrs” sa rečima “Hristos vaskrse”, ali to nije ni prva ni poslednja nekonzistentnost u srpskom govornom jeziku.

Stav pravoslavne crkve

Mada mnogi pravoslavni sveštenici govore Uskrs, u crkvenom kalendaru stoji da pravoslavci slave vaskrsenje gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.

– Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs – objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Mnogi krive Srpsku pravoslavnu crkvu jer je dozvolila da se reč Uskrs ustali u govornom jeziku i nije dovoljno edukovala narod o pravilnijem obliku – Vaskrs. Drug pak tvrde da je “glavni krivac” obrazovni sistem posle Drugog svetskog rata u kome su svi učili srpskohrvatski jezik, prema kome je Uskrs naziv najvećeg hrišćanskog praznika.

Šta je onda pravilno reći?

Mada nećete puno pogrešiti ako koristite bilo koji oblik, pošto su i Uskrs i Vaskrs prihvaćeni u srpskom jeziku, ako vam je stalo da se u potpunosti držite tradicije Srpske pravoslavne crkve, pravilnije je reći Vaskrs i pozdravljati ljude sa “Hristos vaskrse” i otpozdravljati sa “Vaistinu vaskrse” kada se na ovaj dan susretnete s njima.

Podjednako slikovit je i naziv koji se koristi na jugu Srbije – Veligden (veliki dan), što na veran način predstavlja najveći praznik u hrišćanstvu.

Izvor: Istorijski zabavnik