Odbornici Grada Leskovca na 11. sednici su raspravljali o Odluci o završnom računu budžeta Grada Leskovca za 2024. godinu. „U konsolidovanom završnom računu budžeta Grada Leskovca iskazan je konsolidovan budžetski deficit u iznosu od 187.821.000 dinara, kao razlika između ukupno ostvarenih tekućih prihoda i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupno izvrđenih tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. Budžet grada Leskovca na dan 31.12.2024. godine ostvaren je sa 6.009.308.962 dinara, što je 85,1% od planiranog“ rekla je šefica Odelenja za finansije Marija Milosavljević, koja je rekla i da je izvršenje rashoda iznosilo 5.895.777.513 dinara, što je 83,5% od predviđenih 7.057.903.056 dinara.
Dragan Stošić (Narodni pokret Srbije) upitao je zašto je smanjena privredna aktivnost koja se odrazila na manji priliv u budžetu?
„Mi smo stranim investitorima davali investicije kojima su oni plaćali radnike, što je pogrešan koncept, jer kad su im smanjeni prihodi onda su oni počeli da otpuštaju radnike. Zelena zona je trebala da se iskoristi na prirodan način, a ne za motanje kablova, što se kod nas nikad nije radilo. Trebala je to da bude berza hrane, da se razbija poljoprivreda, a ne da nam se uvaljuje prljava tehnologija. Socijalna zaštita je ispunjena sa 13% manje, a kada tražimo da se uveća pomoć kaže se da nema novca. Ne može samo od zaduženja da se živi, jer to jednom dođe na naplatu.“
Mirjana Perišić (Za Leskovac – ZAJEDNO) zamera na izgledu zgrada u Bulevaru Oslobođenju, što dovodi do jako ružne slike o samom gradu.
„U budžetu stoji stavka za sanaciju fasada u najužem gradskom cetru, gde je za sve to dato nula dinara. Ove pozicije za budžet u 2025. godinu nema.“
Bratislav Anđelković (Srpska napredna stranka) osvrnuo se na finansiranje kulture iz budžeta, rekavši da je izdvojena suma od preko 400 miliona dinara.
„Ovom sumom obezbeđena je adekvatna podrška ustanovama kulture, koji su svojim zalagnjem i radom dokazali da je Leskovac grad kulture.“
Jelena Dimitrijević (Narodni pokret Srbije) primećuje da je 33% budžeta potrošeno na rashode zaposlenih.
„Što se kulture tiče, trećina novca ide na plate zaposlenih. Građani plaćaju i kazne opštinskih službenika koji ne rade svoj posao. Najveće kapitalne investicije nisu sprovedene… Ne sprovode se javne rasprave, kao što je, naprimer, javna rasprava o rebalansu budžeta. Predlažem gradonačelniku da dogovori saradnju sa opštinama kao što su Vlasotince ili Lebane, kako bi se izbegle nesuglasice koje, recimo Narodni muzej ima sa Lebanom oko Caričinog grada.“
Boban Ilić (Srpska napredna stranka) smatra da je obezbeđena transparentnost praćenja budžeta grada.
„Generalno, budžet grada je za 2024. godinu uspešno obezbedio normalno i nesmetano tekuće funkcionisanje grada Leskovca, kako njegove uprave, tako i svih njihovih ustanova, institucija i javno komunalnih preduzeća. To je sa svoje strane dalje obezbedilo svestrano i kvalitetno zadovoljavanje potreba u svim sferama društvenog života, pa i u sferi socijalne i dečije zaštite.“
Saša Stojanović (Demokratska stranka) primećuje da u budžetu postoje „crne rupe“ na koje večito idu pare i za koje se stalno postavlja pitanje gde idu te pare.
„Tu mislim na usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, zatim kazne i penale, te reprezentacije i putni troškovi. Sav trud koji pokazuje služba za finansije pada u vodu posle komentara revizora i to onog koga je ova služba i angažovala, a koji vrlo jasno kaže koje su greške. Dakle, Grad Leskovac nije postupio po Zakonu o javnoj svojini, nije upisao svu svoju imovinu i to je ogromna greška, jer dokle god nemamo saznanje o tome kolika je svojina grada, ovaj obračun će uticati na bilansne pozicije. Za mnoge građevinske objekte nije evidentirana vrednost i zato je obavezno usklađivanje. Mnoga osnovna sredstva su bez upotrebne dozvole, kratkoročna potraživanja su pogrešna, ukalkulisati rizike od sporova, što takođe nije urađeno, a to bi umnogome promenilo budžet. Postoje nepravilnosti u usvajanju plana javnih nabavki i treba ih uskladiti sa Odlukom o budžetu, kao i preispitati ulogu JP „Urbanizam i izgradnja“ u delu sprovođenja javnih nabavki, a koja su u ingerenciji Odeljenja za javne nabavke.“
Ivica Zdravković (Srpska napredna stranka) kaže da se kroz ovaj dokumant vidi da je Leskovac nastavio da vodi stabilnu, plansku i odgovornu politiku, a da je sam budžet ogledalo grada.
„Ulaganja u putnu infrastrukturu doprinela su boljem životu, naročito u seoskim sredinama. Sve je ostvareno bez narušavanja budžetske stabilnosti. Kroz domačinsko upravljanje budžetom pokazali smo da možemo da radimo na dobrobit svih građana.“
Andrijana Anđelković (Srpska napredna stranka) nabrojala je ulaganja iz budžeta za mlade, rekavši da je većina projekata odrađena preko Kancelarije za mlade, dok je Nikola Nikolić (Srpska napredna stranka) nabrojao šta je sve nabavljeno za zgradu Gimnazije.
Saša Stevčić (POKS) smatra da je odnos prema budžetu ne nedomaćinski, nego trgovinski, sve se svodi na zaduživanje iako za to nema potrebe.
„Izdvajamo sredstva za neke pevaljke, dajemo pare za Krompirijadu, a krompir i pšenica 20 dinara. Svaki direktor mora da konačno snosi i neku odgovornost.“
Aleksandar Pejčić (član Gradskog veća) kaže da se vidi kako se loklana samouprava odnosila prema socijali, kako se odnosila prema kapiralnim strukturama.
„Ovo nije samo ekonomski, nego i politički akt. Budžet je domaćinski i transparentan, jer na budžet grada stavlja koliko je novca otišlo na razne stavke. Zbog toga smo na nekim listama visoko rangirani za transparentnost, jer smo omogućili građanima da vide kako se troše sredstva.“
Srbislav Antić (Svi za jednog, jedan za sve) osvrnuo se na izdvajanja za mesne zajednice.
„Umesto 65 miliona, mesnim zajednicama je uplaćeno 50 miliona. Četiri mesne zajednice su dobile nula dinara, da li njihovi meštai to zanju. Trinaest mesnih zajednica je dobilo 200-700.000 dinara. Nije mi jasno da li postoji koordinacija između ljudi koji vode grad i onih koji su u mesnim zajednicama. Ovih 13 mesnih zajednica je u potpunosti vratilo ova sredstva, pa pitam da li je kod njih zaista sve u redu, pa im novac ne treba? Za veliki broj mesnih zajednica stoji napomena neplaćena električne energije iz prethodnog perioda, a stoji da nema takvih dugovanja?! Ima mnogo stavki sa čudnim trošenjem para.“
Jelena Spirić (Stranka slobode i pravde) primećuje da je 47% izvršenje za kapitalne projekte.
„To je bednih 34 miliona dinara. Pijaca u ulici Kralja Petra uloženo nula dirana, uređenje stare autobuske stanice, izgradnja najavaljenih vrtića, izgradnje ograda osnovnih i srednjih škola takođe sve po nula dinara… I samo 25% građana je priključeno na vodovodni sistem. Stalno se priča o ekonomskom napretku Leskovca, a mi smo na dnu Srbije po prosečnim zaradama.“
Sanja Krstić (Srpska napredna stranka) govorila je o ulaganju u prosvetu, pobrojavši radove na školskim objektima, dodavši i da grad redovno izmiruje svoje finansijske obaveze prema prosvetnim radnicima.
Bojana Stefanović (Srbija centar) kaže da građani sami vide koliko imaju zelenila, kakvim ulicama voze automobila, gde šetaju, koliko su sređeni mobilijari i dečja igrališta, kakvo je grejanje po školama, pre svega seoskim, gde padaju plafoni, kakvi su putevi do škola, kakvo je stanje vode i kanalizacije u selima.
„Svi vidimo gde se odliva novac. Za održavanje fontane u centru se izdvaja 900.000 dinara godišnje i pitam da li je to novac koji je namenjen za ovu fontanu i šta je sa nestankom one fontane koja je bila na trgu.“
Marina Lukić (Srpska napredna stranka) govorila je o ulaganju u zdravstvo, rekavši da je dobar primer Opšta bolnica koja pokazuje dobru sinergiju Leskovca i nadležnog ministarstva.
Nenad Mitrović (Za Leskovac – ZAJEDNO) zamerio je priređivaču nepreglednost izveštaja.
„Najbolja ostvarivost je tamo gde možemo da se ugradimo. Osvetljenje 99%, a kićenje grada 55%. Ali, grad kiti leskovačka firma, da je iz Mađarske… Mi kod budžeta slušamo bajke, ali je činjenica da stvari nisu nimalo lepe.“
Nebojša Cakić (Za Leskovac – ZAJEDNO) primećuje da odbornici valdajuće većine sve idealizuju, ali je budžet nešto gde brojke govore šta je uspeh, a šta ne.
„Da li smatrate da je uspeh kada radite neki posao i na kraju godine imate gubitak jer ste potrošili više nego što imate? To znači da ste neuspešni. Prihodi su ostvareni sa milijardu dinara manje, to se odmah odrazilo i na manje stvari namenjenih građanima, kao što je urađenje nekih infrastruktura, socijalna pomoć, besplatni udžbenici… Pritom niko nije rekao u čemu je problem, pa ću ga reći ja. Suštinski problem 20-godišnje politike unazad je ekonomska politika, koja će nas dovesti u još goru poziciju. Porez na zarade je manji za 700 miliona, što je osnovni uzrok i on kaže da se teže živelo, manje zarađivalo, da je sve više problema. Kad predsednik kaže da imamo najbrže rastuću privredu, da je sve više zaposlenih, ovo to demantuje. Suština je da je realna zarada manja, kao i realni broj zaposlenih. Sada je promen sistem statistike, pa ako radite jeda sat u togu godine dana, vi se vodite kao zaposlena osoba. A realnost je potpuno drugačija, što pokazuje suma izdvojena za porez na zarade.“
Cakić je kao problem naveo i primer mešovitih prihoda.
„To je „Parking servis“, nema ih 40 miliona. Gde su pare od pradaje nepokretnosti, od 200 miliona ostvareno 100.“
Marija Milosavljević u svom odgovoru rekla je da se i Evropa susreće sa recesijom, a umanjen prihod poreza na zaradu je i od toga što se više usmeravaju ka izvozu.
„Što se veće potrošnje sredstava tiče, nego što ih imamo, tu se radi o sredstvima koja su preneta iz prethodne godine. Mesne zajednice ne vraćaju sredstva zu budžet, jer se njima ne uplaćuje novac, pa da ga oni vrate jer ga nisu potrošili. Oni, u stvari, naprave račun za neke radove, proslede gradu i to grad plati.“
IS/LJS
Leave a Reply