Odbornici skupštine grada Leskovca usvojili su predlog Odluke o izmeni i dopuni Odluke o budžetu grada Leskovca za 2026. godinu.
Marija Milosavljević, šefica Odeljenja za finansije, naglašava da su osnovni razlozi za donošenje rebalansa budžeta usklađivanje planiranih prihoda i primanja sa njihovim dosadašnjim ostvarenjem i procenom ostvarenja do kraja godine, usklađivanje rashoda sa novim prioritetima i potrebama budžetskih korisnika, te korekcija iznosa prenetih neutrošenih sredstava iz 2025. godine nakon usvajanja Završnog računa budžeta.
„Ukupan obim budžeta ostaje praktično na istom nivou i iznosi 7. 514.657.000 dinara, što predstavlja neznatno smanjenje od oko četiri miliona dinara u odnosu na važeću odluku. Dakle, ne radi se o suštinskoj promeni fiskalnog okvira, već o njegovom usklađivanju sa realnim potrebama i mogućnostima.“
Zamenica gradonačelnika Lidija Dimitrijević kaže da je Grad Leskovac, kao odgovorna samouprava, predvideo mnoge usluge vezane za socijalnu zaštitu građana i koje se finansiraju iz budžeta.
„Finasiranje obaveza prema tim udruženjima i organizacijama su redovan i uvećavaju se iz godine u godinu. Finansiramo rad svih regiotrovanih i licenciranih udruženja i organizacije, a naročito je važna činjenica da realizuju usluge kao što su pomoć u kući za osobe sa invaliditetom, lični pratilac deteta, personalna asistencija i dnevni boravak, kao i uvođenje nove mere, statusa roditelj-negovatelj.“
Emilija Zekić (Srpska napredna stranka) kometarisala je povećanje izdvajanja za sport od 11 miliona dinara, naglasivši da, imajući u vidu značaj sporta za razvoj lokalne zajednice, a posebno dece i omladine, sport predstavlja jedan od najvažnijih segmenata u pravilnom psiho-fizičkom razvoju mladih.
„Kroz sportske aktivnosti deca i omladina stiču zdrave životne navike, razvijaju disciplinu, odgovornost, timski duh i upornost. Istovremeno, bavljenje sportom doprinosi očuvanju zdravlja, smanjenju rizika od različitih oblika devijantnog ponašanja i podstiče socijalnu uključenost mladih. Ulaganje u sport nije ulaganje samo u sportske klubove i takmičenja, već pre svega u budućnost naše dece i omladine, kao i stvaranje zdravog i aktivnog društva.“
Jelena Miljković, članica Gradskog veća, pobrojala je infrastrukturne radove plaćene sredstvima iz budžeta, naglasivši da se lokalna samouprava trudi da vodi računa o regionalnom razvoju.
„Ulaganjem u rekonstrukciju saobraćajnica trudimo se da obuhvatamo gotovo sve delove grada. Rebalans je potreban kako bi dalje nastavili da gradimo ono što smo obećali svim našim sugrađanima, a uskoro će biti realizovan i deo projekta vezan za Čačansku ulicu i Ohridsko naselje.“
A ŠTA KAŽE OPOZICIJA?
Srbislav Antić (Za Leskovac ZAJEDNO) pitao je zbog čega se stalno uvećavaju sredstva za plaćanje kazni za ujede pasa lutalica i eksproprijaciju?
„To baca sumnju da tu nešto ne valja. Prošle godine u novembru mesecu je taj iznos bio 427 miliona, pa je uvećan za 60. To se dešava i u ovoj godini, da li neko razmišlja o tome?“
Anđela Jovanović (članica Gradskog veća) govorila je o socijalnima davanjima, te nabrojala ulaganja i plaćanja kao što su „Sigurna kuća“, status rodtielj-negovatelj, itd…
„Ostajemo posvećeni stvaranju okruženja u kome će naši sugrađani dobiti pomoć koja će im biti potrebna. Grad Leskovac će i u 2026. godini nastaviti sa unapređenjem socijalne zaštite i unapređenje sistema koji štiti najugroženije kategorije stanovništva.“
Boban Stanković (Za Leskovac – ZAJEDNO) podseća da je poljoprivreda tradicionalno rizično zanimanje, ali i da se ovom privrednom granom bavi veliki broj gazdinstava na našem području.
„Upravo zbog treba posebnu pažnju posvetiti popljoprivredi, ali to nije tako. Razvojem poljoprivrede dolazi do razvoja i hemijske, prerađivačke i drugih industrija. Budžet za poljoprivredu 2012. godine, kada je neko drugi vršio vlast, iznosio je 60 miliona dinara, a 2026. godine je 80 i nešto miliona. Od 2013. godine nije uvedena ni jedna nova mera u program rada Fonda za razvoj poljoprivrede Grada Leskovca, iako je bilo takvih predloga. Cena dizela u 2012. godini je bila 120-140 dinara po litru, a danas je 217 dinara. Mineralno đubrivo je 45-47 dinara za kilogram, a danas košta 50-60 dinara. Seme pšenice je 2012. godine koštalo po kilogramu 40-45 dinara, a ove godine 70-90 dinara. Semenski kukuruz, jedna vreća je bila 2.500-3.500, a sada je 6.000 domaćeg proizvođača, a inostrana od 7.500-9.000 dinara. Dakle, sve je skuplje, a nije ispraćen rast roškova, tako da je realni položaj ratara lošiji danas nego u 2012. godini. Poljoprivreda Leskovca se nalazi u jako teškom položaju.“
Stankoviću je replicirao Bojan Stojković (Srpska napredna stranka) i izneo podatke da je budžet za poljoprivredu 2011. godine bio pet miliona dinara, a da je uvećan u 2012. godine na 60 miliona dinara, jer je bila izborna godina.
„Nijedan poljoprivredni proizvođač 2012. godine nije dobio subvenciju od tih planiranih 60 miliona, a ja sam jedan od njih. Te subvencije su isplaćene 2013. godine, kada smo mi preuzeli odgovornost. Poljoprivreda jeste težak posao, mali broj ljudi se time bavi baš iz tog razloga. Mi se trudimo da sagledamo sve naše poljoprivredne proizvođače tako da mi danas imamo 100.000 dinara subvencije za svako očuvano žensko grlo, za umatičena grla 60.500 dinara. Naravno da to nije dovoljnmo, jer da jeste, onda bi svi to i radili. Što se goriva tiče, svuda ima razlike u ceni, pa i kod nas. Ali, dana za prolećnu setvu je gorivo poljoprivredne proizvođače koštalo 119 dinara, jer je bilo 179 za poljoprivredne proizvođače, a svaki je po litru imao subvenciju od 50 dinara. Sada je za poljoprivredne proizvođače limitirana na 185 dinara i ima subvenciju za umanjenje.“
Nenad Zdravković (Za Leskovac – ZAJEDNO) je u svojoj replici rekao da je najskuplje gorivo na Balkanu u Srbiji.
„Kad poljoprivrednicio nešto proizvedu da zarade, „Bata iz Beograda“ dozvoli uvoz paradajza iz Albanije i „ubije“ im cenu, pa ne mogu da se vrate ulaganja.
„Pre par dana mi je jedan prijatelj iz Stajkovca rekao da od kupusa nisu uzeli ni dinara zahvaljujući uvozu, da je cena krastavca bila 30 dinara, što je katastrofa, a da je cena paradajza zbog uvoza 70 dinara. Država interveniše tako što svesno uništava poljoprivrednika. Ni u voćarstvu nije bolje, monopolisti bliski vlasti drže voće u hladnjačama tokom cele sezone, diktiraju kada će da naprave izvoz i na taj način indirektno obaraju cene voću. Izveštaj Evropske agencije za hranu kaže da u Srbiji 80% mlečnih proizvoda se pravi od mleka u prahu uglavnom uvezenog iz Poljske. Mleko u prahu ne sadrži bakterije koje potpomažu crevnu floru i imunitet kao što to sadrži prirodno mleko. I ko će da čuva krave, kad mu ne trebaju…“
Aleksandra Ristić (Srpska napredna stranka) pohvalila je forimiranje startap centra, jer će, kako ona smatra, ova razvojna investicija usmerena ka mladima i preduzetništvu doprineti nove mogućnosti za razvoj i inovacije savremenih tehnologija i preduzetničkih inicijativa.
Ivica Zdravković (Srpska napredna stranka) naglašava da je važno da je ukupan obim budžeta praktično nepromenjen, što govori samo o racionalnoj raspodeli raspoloživih sredstava, te da nema zaduživanja ili povećanja potrošnje.
Nenad Mitrović (Za Leskovac – ZAJEDNO) pominje da je za uređenje stare autobuske stanice, namenjeno skoro 67 miliona dinara, za subvencije „Toplani“ osam miliona, a oni se hvale da su u plusu…
„Izgradnja mosta u Jelašnici 17,5 miliona, a prošle godine beše brojka od 10 miliona… Javni gradski i prigradski prevoz putnika, opet 207 miliona. U 2025. godini smo dali sedam miliona više, sad planiramo da opet damo sedam miliona više. Zašto?“
Sanja Krstić (Srpska napredna stranka) kaže da ovaj rebalans ne predstavlja promenu razvojne politike grada, već odgovorno usklađivanje budžeta grada sa stvarnim potrebama građana, te se osvrnula na oblast obrazovanja.
„Svako dodatno ulaganje u škole, nastavni proces i uslove za rad učenika i nastavnika predstavlja investiciju u budućnost našeg gada. Podrška sportskim organizacijama i Kancelariji za mlade doprinose stvaranju boljih uslova za odrastanje mladih ljudi, podstiču zdrave stilove života, jača njihovo aktivno učešće u društvenom životu. Ovaj rebalans posvećuje značajnu pažnju i komunalnim delatnostima, uređenju javnih površina i ulaganjima u komunalnu infrastrukturu. To su projekti koji mogu da se vide svakog dana.“
Dragan Stošić (Narodni pokret Srbije) primećuje da su donacije od međunarodnih organizacija umanjene za više od četiri miliona dinara i smatra da je to zbog korupcije.
„Na listi zemalja po korupciji ispred nas su samo Belorusija, Rusija i Turska. 2012. godine vlast je napisala plan od 98 tačaka za razvoj Zapadnog Balkana radi usklađivanja sa propisima EU. Do sada su ispunjene samo tri tačke od 98 koje su sami doneli. Ispratiće projekte koji su u toku, a šta će biti na dalje… Umanjen je i transfer s drugih nivoa vlasti za 17 miliona dinara, što ukazuje na krizu, čak i na republičkom nivou. Uvedena je nova klasifikacija, prihodi od otplate stanova. Došli smo do toga da prodajemo i stanove u vlasništvu grada, umesto da ih iznajmljujemo… Nikad manje zelenih površina, a sve veća sredstva za njihovo održavanje.“
Saša Stojanović (Demokratska stranka) citirao je obrazloženje da će se potrebna sredstva za finansiranje deficita u iznosu od 208,4 miliona obeznediti od neraspoređenog viška prihoda iz prethodnih godina.
„Koliko ja pratim budžetske godine, uvek smo imali deficitarne godine i nikad nismo imali višak prihoda… Loša je i terminologija, jer mora da se navede iz kojih prihoda je taj višak koji postoji. Ne vidim ni rešenje za problem sa eksproprijacijom i nadoknadama za ujede pasa, a ove dve pozicije bi rešile problem od čak 400 miliona dinara godišnje. Ni na jednoj pozici nema uvećanja za projekte, a 15 miliona ostaje za projekte u kulturi i ta se stavka ne menja godinama.“
Gojko Veličković (Jedinstvena Srbija) podseća da je rebalns budžeta redovna politička praksa u svim lokalnim samoupravama, a polovina godine je vremenski period kada može da se dobro proceni priliv u budžetu i dalja potrošnja. On je podržavao mere socijalne politike, ocenio da je je napravljen dobar pomak, ali i ukazao na problem petočlane porodice Nikolić koja živi u Kovačevoj Bari.
„Imaju troje dece, jednu stariju ženu, svekrvu, i snaju. Najstarije dete je staro pet godina, drugo tri, a najmlađi 14 meseci. Porodica je ostala bez muškog oslonca u porodici, a ukupna površina zemlje kojom raspolažu je hektar i 10 ari. Vlasnik 80 ari je svekrva, a snaja ima 30 ari. Troje dece je nezbrinuto, a ja znam da postoji puno administrativnih prepreka i floskula da se svaki zahtev ove porodice za socijalnu pomoć odbije. Kada bi smo raspodelili tih hektar i 10 ari na sve članove porodice, dobijamo po 20-ak ari zemljišta na svakog člana porodice. Ta porodica nije mogla da pripadne merama socijalne politike jer poseduje više od 50 ari zemlje i sad zbog te administrativne reguilative, ili tumačenja, Troje dece je na ivici egzistencije, jer objektivno ne može da se živi od 20-ak ari zemljišta i objektivno porodica ne može da sastavi kraj sa krajem. Ne govorim o tome šta sve toj deci treba da se kupi, da treba da se leče, porezu koji redovno stiže, govorim o tome da, ako postoji deo ljudske solidarnosti, i ako može da se primeni deo mera socijalne zaštite i apelujem na ljude iz Centra za socijalni rad da to urade. Nije porodica Nikolić jedina porodica na teritoriji Leskovca kojoj treba pomoći, postojui puno takvih porodica, na žalost. Ali, porodica Nikolić je primer kako zbog administrativnih rešenja, cenzusa oko zemljišta dovodimo u pitanje živote troje dece.“
Bojana Stefanović (Srbija Centar) se slaže da je neophodno na polovini godine uraditi rebalans i iskoristiti neka od prenetih sredstava.
„Malo je paradoksalno da u godini kada je Leskovac prestonica kulture, značajno je umanjen iznos za razvoj kulture i informisanja, za 58,3 miliona. Najveći deo umanjenja se odnosi na rashode zasluge po ugovoru i rashodi na ime tekućih popravki i održavanja kod ustanova kulture. Da li će to uticati na kvalitet rada i izgeld tih ustanova?“
Aleksandar Pejčić (član Gradskog veća) ocenjuje da je dobro planiranje dovelo i do toga da masa sredstava ostaje ista, a da se rebalansom samo preraspoređuju sredstva.
„Predviđeno je povećanje izdvajanja za sport od 11 miliona dinara, a što je 26 miliona više u odnosu na prošlu godinu. Ovo uvećanje se radi zbog rukometnog kluba, koji nakon 72 godine postojanja igra jedan evropski kup.“
Odgovarajući na pitanja Marija Milosavljević je rekla da glavni razlog za uvećanje plaćanja novčanih kazni i penala su obaveze izmirenja sudskih i vansudskih parničnih potraživanja koji se odnose na faktičku eksproprijaciju i ujede pasa lutalica.
„Mi ćemo pokušati da rešimo ovaj problem formiranjem komisije za rešavanje pravno-imovinskih sporova za zauzeće ovih puteva. Što se prodaje stanova tiče, ne radi se novoj prodaji, nego o stanovima koji su već prodati i godinama se nalaze u otkupu, ovde je samo promenjena ekonomska klasifikacija po nalogu Državne revizorske institucije. Za javno-privatno partnerstvo je dato po ugovoru 200 miliona, a sedam je za subvencije Gradskoj autobuskoj stanici.“ (kraj) IS/LJS
Leave a Reply