Ulično osvetljenje u Leskovcu: Između mita i istine

LESKOVAC


…Bio mi je sumnjiv i broj svetiljki. U dokumentu o javno-privatnom partnerstvu koji je skupština izglasala bilo je evidentirano 13.451 svetiljka na teritoriji Grada Leskovca. Ja sam tražio da mi dostave katastar svetiljki, odnosno da se tačno zna u kojoj ulici i u kome selu postoji koliko svetiljki. To, recimo, poseduje Grad Vranje i to može svako da vidi na njihovom sajtu. A bitno je da znamo koliko ima svetiljki, jer izvršilac, koji će da ih menja, kaže u ugovoru da će u te svrhe uložiti 4,437 miliona evra. To je njegova investicija direktno vezana za broj svetiljki koji se menja, njihov transport, dovoženje, nameštanje, instaliranje… Problem kod uličnog osvetljenja je i što mnogi naši građani se priključe na njega, pa džabe greju plastenike… – kaže Filipović u razgovoru sa novinarom Nove Naše reči.


NNR:- Jedan od projekata sa kojim ste se vrlo često bavili na sednicama Skupštine Grada Leskovca je novi ugovor o uličnom osvetljenju u Leskovcu. Šta je po vašem mišljenju najspornije u tom ugovoru koji je bio povučen iz skupštinske procedure, pa ponovo vraćen bez ikakvih izmena?

Filipović: – Bitno je da neko poput vas ili mene i drugoh odbornika ukažemo građanima na neke stvаri za koje smatramo da nisu legalne ili da izrazimo sumnju u legalnost takvih stvari. Ja sam o tome više puta na samoj skupštini govorio još 2013. godine, i moram da kažem da je led osvetljenje potrebno Leskovcu. Da smo mi tada uveli led osvetljenje mi bi imali već 7 – 8 godina uštede. Dalje, bila bi i veća bezbednost saobraćaja i celokupne društvene zajednice, kao i poboljšanje ekološke sredine, jer led tehnologija emutuje 80% manje ugljen-dioksida. Zato ja i podržavam ovaj projekat, ali kada ima prave parametre. Ali, uočio sam da nešto ne štima najpre kada je raspisana javna nabavka. Ovde je bila procenjena vrednost 1,12 milijardi dinara. Onda se desilo da se prijaviла samo jedna firma koja bi to uradila, uz još jednu koja nije imala potpunu dokumentaciju. Čudno je da se za posao vredan 9,5 miliona evra javi samo jedna firma.

Po mojim proračunima ovde se radi o par miliona evra para građana Leskovca kojima će grad plaćati privatnom partneru. Da bi se napravio taj ugovor o javno-privatnom partnerstvu gradska uprava i Grad Leskovac su morali da dostave određene podatke na osnovu kojih se pravi taj ugovor. Tu pre svega imamo utrošak električne energije javnog osvetljenja koji se plaća EPS-u. Zatim imamo broj svetiljki, kao i koliko mi godišnje izdvajamo za održavanje javnog osvetljenja.

Ja ne znam zbog čega bi mi taj podatak davali, to je naša interna stvar, to koliko ćemo mi da uštedimo postavljanjem led osvetljenjem. Mi smo dobili podatak da na godišnjem nivou preko 9 miliona kilovat časova plaća grad Leskovac EPS-u. Ta ista uprava je na poslednjoj sednici skupštine grada dala podataka da se troši 7,482 miliona, što je razlika od 1,5 miliona na godišnjem nivou. Ja sam tražio odgovor na odborničko pitanje – o čemu se radi, i taj odgovor još uvek nisam dobio. Mada, neodgovaranjem na postavljano pitanje ja smatram da sam u stvari dobio odgovor.
Dalje, bio mi je sumnjiv i broj svetiljki. U dokumentu o javno-privatnom partnerstvu koji je skupština izglasala bilo je evidentirano 13.451 svetiljka na teritoriji Grada Leskovca.

Ja sam tražio da mi dostave katastar svetiljki, odnosno da se tačno zna u kojoj ulici i u kome selu postoji koliko svetiljki. To, recimo, poseduje Grad Vranje i to može svako da vidi na njihovom sajtu. A bitno je da znamo koliko ima svetiljki, jer izvršilac, koji će da ih menja, kaže u ugovoru da će u te svrhe uložiti 4,437 miliona evra. To je njegova investicija direktno vezana za broj svetiljki koji se menja, njihov transport, dovoženje, nameštanje, instaliranje… Veliki problem ovde je da je naša uprava dostavila spisak koji kaže da mi u gradu Leskovcu imamo 10.794 živinih sijalica. Tih sijalica možda i ima negde gde još nisu zamenjene. Njihova upotrebna vrednost je godinu ili dve, a posle toga menjaju i to ne živinim nego natrijumovim sijalicama pod visokim pritiskom. Ovo je bitno zato što se živina sijalica od 250 vati menja natrijumovom od 120 vati, što znači da se javlja drugačiji utrošak električne energije.

Zbog toga i dolazi do promena od 9 na 7,5 miliona kilovat časova. Iz tog razloga sam tražio taj katastar, da znamo koje su sijalice, kojih karakteristika, da znamo da li su podaci pogrešni namerno, nenamerno, iz znanja, neznanja… Da sutra kada naša deca buda plaćala stavke iz ovog ugovora znaju da plaćaju ono što je ispravno. Ovo će nekada izaći na videlo i videće se da li sam ili nisam u pravu.

Treća stvar su godišnji troškovi održavanja uličnog osvetljenja. Referentna godina koju smo uzeli za javno-privatno partnerstvo je 2018. godina, a ja sam od 2013.-2019. godine iz budžeta grada izvukao informacije koliko je grad Leskovac plaćao za održavanje uličnog osvetljenja. Nikada više od 10,7 miliona mi nismo plaćali. A ovde je napisano 18,5 miliona! Pošto ugovor važi 15 godina, to je 120 miliona, odnosno milion evra više nego što treba. Ponavljam, da uopšte u ugovoru nije trebalo da stoji ta stavka koliko plaćamo sada održavanje, jer je to naša stvar, ali se vidi da će i to da bude povećano. Inače, tih 18,5 miliona se prvi put javlja u rebalansu budžeta koji smo imali u aprilu 2019. godine. To je bio plan koji je, opet, bio realizovan sa nekih 10-ak miliona.

Kada pogledamo finansijski presek ove tri stvari naš grad kaže da smo mi do sada plaćali 13,132 miliona evra za ulično osvetljenje. Naš ugovor za 15 godina je 9,3 miliona evra, toliko košta ovo naše privatno partnerstvo.
Moje mišljenje je i da ugovor nije trebalo potpisati na duži period od pet godina. Vi u svojoj kući kada ugradite led sijalice očekujete da vam se ta investicija vrati za godinu dana. To radi i grad. A pitanje je i kakvo mi ulično osvetljenje dobijamo? Mi dobijamo rešenje koje nema veze sa digitalizacijom. Digitalizacija znači da sve sijalice koje postavite vidite na jednom običnom mobilnom telefonu ili kompjuteru i da znate da li je sijalica upaljena ili nije, koliki je utrošak i to u svakoj sekundi. mi u ovom slučaju to nemamo, a to je projekat iz prethodnog veka. Kad bi bilo sve digitalizovano tačno bi znali kad rasveta radi kad ne, a ne kao što stoji u ugovoru da, ako dođe do nekih problema sa sijalicom, onda neko mora da javi, npr. iz mesne zajednice, i da u roku od 24 ili 48 sati dođe ekipa koja će to da rešava. Problem kod uličnog osvetljenja je i što mnogi naši građani se priključe na njega, pa džabe greju plastenike. Kod digitalizacije se tačno vidi gde se troši više energije, s obzirom da se tačno zna za svaku sijalicu koliko troši.
Još jedna bitna stvar sa digitalizacijom je takozvano dimovanje. To znači da, npr. ne treba vam ista jačina osvetljenja u 20 časova ili u 4 ujutru, kada ima manje ljudi na ulicama. Tada možete da smanjite osvetljenje za npr. 50%. To naše oko vidi kao 10% manje svetla, ali je ušteda tu bitna. Mi to dimovanje nemamo. To je u svetu normalno, ali smo mi uzeli rešenje koje totalno van 21. veka.

NNR:- Ugovor je potpisan. Da li nešto sada može da se uradi?

Filipović: – Ja sam o ovome još detaljnije pričao na skupštini. Taj problem sam i dokumetnovao dokazima, interesuje me da zaštitim građane Leskovca i sopstveni budžet, kao i da dobijemo ono što zaista zaslužujemo.
Verovatno i sada postoji neka mogućnost, jer javni partner koji je ovo potpisao sa nama, a uoči se neka greška, meni je u bitno kao nekom ko živi u ovom gradu da mi ne platimo više nego što bi trebalo, a to neka razmišljaju oni koji su potpisivali iako su dobili informaciju od mene.

Lj.Stojanovic

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*