Ujed ljudi

LESKOVAC

-Dejaneeee! Kaleja! Trči brzo, Dejane, be! A Dejan si gleda televiziju, niti je čuo što majka iz dvorište zapomaga.

-Leleeee, ovija tvoji kučiki me sve izeli. Malko ti beše jedno, nego si dva uzeja da čuvaš. Ranke da gi izedev. Trči be, uzmi lopatu i udari gi s neštoj, neče me puštav još. Ču uvatim neko besnilo, a odavno sam primila taj tifilus!
A snajka vu, pošto gu mlogo voli, u desno gu srce nosi, pomerila malko zavesu i viri kroz prozor i gleda i smeje se:

-Ako, ako, ima Boga. Ti si se besna i rodila. Nego se ja plašim da kučiki ne pobesniv. Takoj ti i treba.

I poče bez muziku da igra i vika “Jašaaaaaa!”
I ulete komšijsko dete u kuću, i vika Dejana da izađe,  a on se zavali u foteljče i zaneja se i gleda si parovi, farme, zadruge.

-Pomagaj na majku, Dejane! Kučiki tvoji sve gu izedoše!

I potrča Dejan, izjuri kučiki i nit gu je pitao kako vu je, nego ulete unutra u kuću i razvalio muziku do daske, igra i peva: “Sto ‘iljade! Sto iljade”, a žena mu Bilja jedva dočekala i uvati se do njega, i ona igra i ponavlja za njim isto.

Ulazi Rada unutra, još pod onaj stres što gu kučiki napali, i još veći stres, šlog da gu uvati što gi gleda kako igrav.
Aj’ za snajku, nije vu ništa čudno, ona sve vreme molila Boga da ona bude na njeno mesto od malopre, al’ zašto vu se sin raduje na muku? Toj gu malo čudno. I čuje ona Dejan kako se raduje i peva :”Sto iljade! Sto iljade!”… I pobuni se ona:

– Zašto be samo sto iljade? Pa komšika Jelica uzela stodvaes iljade kad gu je izelo kuče.

-Majko,- objašnjava gu Dejan,  – toj si procenat od tej pare advokat uzima.
-A zašto on da uzima moje mučene pare, pa njega kuče neje izelo?!.

I upali Dejan auto, i odveli majku kod lekara, i prinaučio da ne kaže da gu je njegov pas ujeo, nego ovi s ulicu, inače od pare nema ništa, mož se oprosti od nji. Primila tetanus inekciju i došli si kući. A Dejan i žena mu Bilja sve oko nju se vrtiv, da gu poslužujev.

-Majko, – vika gu snajka. – Da si pristavimo jednu jaku crnu kafu. Če si pijemo nas dve.
A Rada gu gleda popreko i zna da do juče neje mogla da gu smisli, s oči da gu ne vidi, sad vu kafu i sok nudi.

-Eeee, šta sve pare mogu da naprave, da ne budemo ljudi, – žalosti se jadna Rada.
Posle neko vreme, kad su uzeli pare, na Radu nesu ni dinar dali. Ni za inekciju što trebala da primi, nego joj snajka rekla:

-Majko, teb to ne treba, nego da mi zovemo doktori da od tebe uzimav malko otrov od besnilo da daju na kučiki, ti ga ionako imaš previše!

Piše : Miroslav Alilović

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*