“U vinogradi stanje za plakanje”

VLASOTINCE

Nekada moćno i veliko vlasotinačko vinogorje, poslednje decenije sve više i više gubi osnovna obeležja svoje nekadašnje moći. Na osnovu podataka koji datiraju još iz 1996.godine pod vinovom lozom u vlasotinačkom vinogorju bilo je 1.850 hektara, a od toga 200 hektara bilo je u društvenom posedu, tačnije gazdovala je tadašnja vlasotinačka zemljoradnička zadruga. Bez malo nešto pre pola veka bilo je pokušaja države da ukrupni posede vinogradarstvu putem komasacije koja se, nažalost, pokazala kao veliki neiskorišćeni potencijal.
Današnje stanje u vlasotinačkom vinogorju je više nego tužno, i ono je recidiv i produkt po mnogo čemu opšteg stanje u našoj poljoprivredi. Veliki broj vinograda je zapušten i urastao u korovu, jer sami vlasnici nisu zbog starosti u mogućnost da ih obrađuju, a mladi naraštaj ne videći perspektivu u vinogradarstvu i ne pomišlja da se bavi ovom vrstom posla.

• Za nešto više od dvadesetak godina samo jedna manja parcela, u Dadinačkom vinogorju je zasađena novom vinovom lozom. Ta sama činjenica najbolje govori o tome gde ide naše vinogradarstvo. U međuvremenu sve više je napuštenih vinograda, jer nema ko da ih obrađuje. I zato već duže vreme govorim da je u naše vinograde stanje za plakanje – upoznaje nas sa stanjem u Kozaračkom vinogorju, Cvetko Janković, čovek koji najviše u toku godine oreže vinovu lozu u vlasotinačkom vinogorju, a koga smo zatekli u vinogradu Jovana Trajkovića, koji je uveliko počeo prehranjivanje vinove loze veštačkim đubrem.

NNR: – Koliko je bila rodna prošlogodišnja berba ?

• Julsko gradonosno nevreme u velikoj meri je uništilo rod i sam kvalitet grožđa. Stradalo je mnogo vinograda u potezu Orašačkog, Kozaračkog i Dadinačkog vinogorja. Posledice tih vremenskih nepogoda reflektovaće se, ove godine, na rod i kvalitet grožđa na vinovoj lozi, jer sami lastari su prilično ranjivi i ne mogu da donesu očekivani rod i kvalitet. Inače, ne mogu da budem zadovoljan prošlogodišnjim prinosima, kao i veliki broj drugih vinogradara, jer je grad bio nemilosrdan i u velikoj meri umanjio je rod i sam kvalitet grožđa.

NNR:- Vi ste već nekoliko godina penzioner, a ne izlazite skoro iz vinograde ?

• Vinogradi i samo grožđe su moja velika ljubav i posebna strast. Penzioner jesam, ali sa kojom visinom penzije, da čoveka zaboli glava. Primam tek 22 hiljade dinara, za 40 godine i tri meseca radnog staža. A da li se može skrpiti kraj s krajem u ovo današnje vreme, kad sve poskupljuje, mada nas ubeđuju da živimo u zlatno doba.

NNR:- I vi onda makaze u ruke i u rezidbu ?

• Tako je. Ali neću moći dugo, godine čine svoje. U toku prolećne rezidbe orežem najmanje sto reda, koji su dugački sto metara, što u ukupnom zbiru iznosi oko deset kilometara orezanih redova čokota vinove loze.

NNR:- Kako doći do dobre berbe i dobrog kvaliteta grožđa ?

• Nema tu ništa posebno da se priča. Moraju svi poslovi u vinogradu da se urade na vreme i kvalitetno u prvom redu mislim na zaštitu vinove loze i samo njeno prehranjivanje. U toku nedelje mora se vinograd obilaziti najmanje jednom nedeljno i svaki nagoveštaj bolesti mora se urgentno eliminisati i to kvalitetnom hemijskom zaštitom.

NNR:- Niste preveliki optimista kada je u pitanju ovojesenja berba ?

• Pa to sam već rekao na početku razgovora, jer je julsko prošlogodišnje gradonosno nevreme u velikoj meri oštetilo lastare vinove loze. Biće još gore, ako se ne daj bože, to ponovi i ove godine. No svi mi se nadamo da toga neće biti i da će se ,,život ” vinove loze ove godine odvijati u povoljnim vremenskim uslovima – nada se Cvetko Janković, čovek koji prosto uživa radeći u vinogradima Kozaračkog vinogorja.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković