Tribina “Stop nasilju nad Romkinjama”

LESKOVAC

U Skupštini grada Leskovca održana je tribina pod nazivom „Stop nasilju nad Romkinjama“. Azbija Kadrić, koordinator ovog projekta, kaže da je tribina organizovana u sklopu akcije obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.
-Polazeći od činjenice da su Romkinje nedovoljno obrazovane, da je većina vaspitana da živi u patrijahalnom načinu življenja, doživljavaju maltretiranja i ponižavanja od strane supružnika kako su beznačajne i bezvredne, da im je mesto samo u kući kako bi rađale, čuvale i negovale decu, da moraju da poštuju supruga i starije… Većina nije ni upoznata sa time da je izložena psihičkom, fizičkom, seksualnom ili emotivnom nasilju. Prema popisu iz 2011. godine na teritoriji Grada Leskovca živi 3762 žene romske nacionalnosti. Na osnovu podataka NVO „Žene za mir“ u 2011. godini registrovan je 583 poziva na SOS telefon. Od toga 497 su žrtve nasilja u porodici, a 495 su bile žene. Među svim tim pozivima nijedan poziv nisu uputile Romkinje. Razlog tome je nedovoljna informisanost i neučešće u javnom životu. Romkinje jednostavno ne znaju svoja prava, gde i kome da se obrate za pomoć. Zato ovom akcijom želimo da Romkinje upoznamo sa pravima koje imaju, nastavlja Kadrićeva i da im pokažemo da postoje mesta gde mogu da se obrate za pomoć.
-Tu je policija, Centar za socijalni rad, organizacije koje se bave problemom nasilja u porodici. Mi znamo da to nasilje postoji i moramo se boriti protiv njega. Žene moraju najpre prepoznati u kojoj vrsti nasilja se nalaze, a onda preduzeti dalje korake. Na žalost, dosadašnji način života je u mnogome doprineo ovome, tu mislim na rane udaje, nedostatak obrazovanja, zavisnost od supruga, strah da će biti još više maltretirane… Ovim projektom planiramo više aktivnosti, kako bi što više žena upoznali i osnažili da se suprotstave nasilju i žive jedan dostojan život.
Mia Kulić, psiholog iz Centra za socijalni rad, definisala je nasilje u porodici kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
-Postoji fizičko nasilje gde spadaju povrede koje mogu da se navedu tupim ili oštrim predmetom, udaranjem, davljenjem. U psihičko ili emocionalno nasilje spada zastrašivanje, kritikovanje, potcenjivanje i verbalno zlostavljanje. U seksualno zlostavljanje spadaju prisilne seksualne radnje. U poslednje vreme sve više prepoznajemo i ekonomsko ili socijalno nasilje gde spada kontrola od strane nasilnika. Ekonomska kontrola podrazumeva ekonosmku moć, jer najčešće nasilnik žrtvi zabranjuje da radi ili se vrši kontrola nad novcem koji žrtva donosi u kuću, traži detaljni finansijski izveštaj o utrošenom novcu…-

Ivan Spirić

 

ĆEDIBA “TERĐAREN O ZORIPE UPRO ROMNJA“

 

Ani Ćedutni dizijakiri tari Leskovca ićherdili ćedimi ko anav “Terđaren o zolripe upro Romnja“. Azbija Kadrić, koordinatorka taro akava projekti, vaćeri da i ćedimi ićerđape ano sklop ki akcija ko markiriba Maškaremanušengoro dive maribasoro protiv o zoripe upro džuvlja.

 

„Đaja taro vaćeriba d o Romnja nane sikavne, da po buderi sikvade te đivdinen ano patrijahalno đivdipa, o maltretiranje hem o bilaćhipe upro lende tari rig olengere romendar  da i on bimarkirime  hem bezvredna, da i olengoro than samo ano ćher sar bi bihanena, arakhena e ćhaven, da mora te paćhan pe rome hem e phuranen…Buderi romnja ni đanena da i markirime ko psihičko, fizičko,seksualno hem emotivno zoripe. Premalo markiriba taro 2011.berš ki teritorija ki Diz Leskovac trajinena 3762 romnja. Ko osnov taro podaci tari NVO“Žene za mir“ ano 2011.berš markirime i 583 vićibe ko SOS telefoni. Taro  adava 497 i žrtve tro zoripe ani porodica, a 495 inele džuvlja. Maškaro sa akava vićibe ni jek na inele taro Romnja. Razlog za adava i bilaćhe informisime romnjegoro hem so na đerdinena ano javno đivdipa. O Romnja na đanen ple hakaja, kuri hem kase te vaćerenpe za ko mažutnipe.“

 

Adalese sa akija akcija mangaja e Romnjen te sikava sa olengere hakaja kola isilen, vaćeri i Azbija Kadrić i te sikavalen da isi thana kote hem kase te irinenpe za ko mažitnipa.

 

„Ate i policija, Targeti za ki socijalno buti, Organizacije kola bavinenape sa problemi zoripnasoro ani porodica. Amen đana da adava zoripe isi i mora te maramen protiv oleste. Đuvlja mora te đanen ko prvo than ko savo zoripe arakhenape, a onda te len avera kadamura. Ko rovljariba , avdisikano đivdipe ano but anđa te avel đi adaleste, ate dama godi ko terne prandipa, so nane sikavdipe, zavisinena taro roma, dar da ka oven po but maltretirime… Akale projekteja planirinaja po but aktivnostija, sar bi po bute romnjen sikavaja hem zoraraja te zorarenpe premalo zoripe hem te đivdinen jek šukar đivdipe.“

 

Mia Kulić, psiholog taro Targeti za ki socijalno buti, vakerđa taro zoripa ani porodica sar ponašanje koleja jek manuš tari porodica marela telesno integriteti, duševno sastipe hem šukaripe taro avera manuša ki porodica.

 

„Isi fizičko zoripe kote avena povrede kola šaj te anenpe sa tupo ili oštro predmeti, khujba hem tasaviba. Ano psihičko ili emocionalno zoripe perela o darajba, vićhiba,  tikoriba manuše, hem verbalno bilaćhipe. Ano seksualno bilaćhipe perela ko zor o seksualna buća. Ano paluno dive sa po but penđaraja i ekonomsko ili socijalno zoripe kote perela i kontrola tari rig o nasilniko. Ekonomsko kontrola lelape tari ekonomsko zoralipe, jer najangleder o nasilniko za ki žrtva na dela te ćerel buti ili kontrolišini o love save i žrtva anela ano ćher, rodela detaljno finansijsko izveštaj kote dinđa o love.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*