Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi ovih dana odlazi sa te pozicije. Prilikom njegove poslednje posete jugu Srbije, nedavno Prokuplju, uradili smo ovaj intervju za Novu Našu reč i Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.
NNR: Tri godine ste proveli u Srbiji, veoma često ste boravili na jugu Srbije i pratili situaciju, pa sam, bez sumnje, uverena da odlično poznajete situaciju u ovom delu zemlje. Kako vidite procese rešavanja problema na jugu Srbije? Da li ima pomaka? Kakva je situacija u svim oblastima, pre svega za tri opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, i šta vidite kao najveći pozitivni pomak?
KIRBI: Prvo bih želeo da kažem da je ova godina bila veoma značajna, upravo zbog svih migranata koji su prošli kroz Preševo. Mislim da je to upravo promenilo ekonomsku situaciju u Preševu, zbog toga što do tada nisu imali takve uslove, veliki priliv ljudi koji su verovatno potrošili nešto novca u Preševu. Takođe sam primetio i promenu kada je u pitanju samo stanovništvo. Naime, u poslednjih petnaestak godina jedan trend koji je, ne samo u ove tri opštine, već i na jugu Srbije uopšteno, da se sve više ljudi iseljava. Mi smo pokušali da pomognemo, kao i Vlada koja je pokušavala da pronađe mehanizme kako stvoriti ekonomske prilike, ekonomske šanse za ljude da bi oni ostali. Znamo dobro da ekonomska situacija u Srbiji već izvesno vreme izuzetno teška, međutim, Vlada je pokušavala da izbegne da nekako spreči i deficit u budžetu, da se izbori da stvori uslove za ekonomski rast. Ali u ovim siromašnim manjim opštinama, u kojoj se trenutno nalazimo, uvek je bio problem kada morate da ograničite sredstva iz budžeta od ovih opština. I kada pogledam koji je to biznis, koja je to proizvodnja, šta bi bilo dobro za Srbiju u ovom trenutku, mislim da je to najbolje da to budu kompanije koje će biti u mogućnosti da izvoze.
Drago mi je i što se Koridor, koji vodi do Preševa, polako završava, jer to daje dodatne šanse za ljude koji se bave biznisom, da mogu svoje proizvode da plasiraju u Evropu. Imao sam priliku da pre nekoliko godina tokom posete Preševa obiđem jednu kompaniju koja proizvodi nameštaj, zapravo prozore, vrata itd, i koja izvozi svoje proizvode u Zapadnu Evropu, zatim drugu kompaniju koja se bavi porizvodnjom skela koja takođe svoje proizvode plasira u Evropu, ali ono što je zajedničko za obe ove kompanije jesu veliki troškovi transporta. Mislim da će izgradnjom Koridora ti troškovi da se smanje, a time se povećavaju šanse za što više zaposlenih, a i mogućnost da se što više proizvede i proda i tako zadrži stanovništvo upravo u ovim opštinama o kojima smo govorili.
NNR: Kako vidite političku i bezbedonosnu situaciju na jugu Srbije? Da li tu ima pomaka?
KIRBI: Mislim da je bezbedonosna situacija na jugu Srbije dosta stabilna. Ja nisam, otkad sam ovde, video ništa slično onome što smo imali u prošlosti. Mislim da je odnos koji postoji između Srbije i Kosova daleko od savršenog, ali je bolji zahvaljujući dijalogu koji traje već tri godine i da je ostvaren zaista veliki napredak. Međutim, iskreno govoreći mnogo je politike. Ja bih više voleo da više govorimo o ekonomiji, o tome kako da stvorimo mogućnosti u tom segmentu, ali opet, nije to ona ekonomija u kojoj vi imate državni posao ili radite u lokalnoj administaciji pa ste time sve obezbedili. Ja govorim upravo o tome da smanjimo tu neku političku ulogu, a povećamo ekonomsku tako što ćemo pružiti priliku svima da se razvijaju i da upravo u ekonomiji bude taj neki izlaz.
NNR: Svih ovih godina posle završetka oružanih sukoba na jugu Srbije govori se o integraciji Albanaca u život Srbije. Da li ima pomaka u tome i dobre volje sa svih strana?
KIRBI: U pravu ste, uvek je dobro imati dobru volju sa obe strane. Međutim, bilo je napretka, ne mogu da kažem da nije, ali bih svakako voleo da je tog napretka bilo i više. Međutim, govorimo o najsiromašnijim opštinama i sve dok u Srbiji generalno ne dođe do poboljšanja ekonomske situacije, dok ekonomija ne počne da raste verujem da će se onda to preliti na jug i da će na jugu Srbije ekonomija takođe rasti. Ne treba uvek razmišljati tako da očekujemo da za nas sve uradi država, uradi Vlada, potrebno je nešto uraditi i sa naše strane. To je ta promena koja mora da se desi. Dakle i u mentalitetu i razmišljanju neophodno je da ljudi odluče da urade nešto za sebe. To svakako ne znači da odluče da će otići za nekim boljim ekonomskim životom, jer to je sudbina opština poput Bujanovca, Medveđe i Preševa, ali ako hoćete nije to samo njihova sudbina, već i sudbina gradova poput Čačka i ostalih mesta u Srbiji. Dakle, potrebno je promeniti i tu ideju da je potrebno da sa svoje strane uradimo to, a da ne čekamo da neko sa strane sve uradi za nas.
NNR: Rekli ste da je izbeglička kriza doprinela na neki način i ekonomskom pomaku u Preševu. Međutim, koliko je opravdana bojazan od mogućeg ekstremizma upravo zbog velikog broja izbeglica koje se nalaze na jugu Srbije i da li taj veliki broj ljudi koji je na granici između Makedonije i Grčke nezadovoljan, možda može bude iskorišćeno za neku vrstu esktremizma?
KIRBI: Moram priznati da sam veoma zadovoljan i da je uopšte generalan stav građana Srbije prema migrantskoj krizi bio izuzetan. Pokazali ste dobrodošlicu, ali to je u duhu tradicije koja postoji ovde još recimo od samog Drugog svetskog rata kada ste primali one koji su dolazili iz ratom zahvaćenih predela. Nastavilo se to. Recimo 1956. su iz Mađarske dolazile izbeglice koje je tada Jugoslavija, a sada Srbija u ovom predelu baš prihvatila. U doba Čaušeskua koji je vladao Rumunijom, mnogi građani iz te zemlje su izbegli u Srbiju i Srbija ih je prihvatila. Iz Albanije 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, u doba vlade koja ni tamo nije bila prihvaćena, ljudi su dolazili i vi ste ih prihvatali, tako da je to samo nastavak jednog duha koji postoji u srpskom narodu. Ja sam imao priliku da u prethodnih nekoliko meseci posetim Preševo i da budem u kampu i da vidim kako ide proces registracije. On je sada mnogo organizovaniji. Naravno, bilo je zloupotreba, ali su, zapravo, to ljudi koji dolaze, koji imaju nešto novca kod sebe, koji kupuju, koji ulažu nešto malo u ekonomije, provedu noć u Preševu. Dakle, nešto od tog novca je ostalo u Preševu jer je to mesto gde najviše migranata i dolazi. Ali, ja u ovom trenutku ne znam ni koliko će ta kriza trajati, ni Srbija jednostavno nije onaj koji odlučuje, već je na strani EU da donese odluku o tome.
Kada govorimo o tome da li među ovim migrantima postoje teroristi važno je imati na umu da vi vršite proces registracije, da se vrši provera identiteta ovih osoba, da po tom pitanju sarađujete sa EU i da verovatno postoje trenuci kada je neko od tih koji su pokušali da pređu poznat vlastima itd. Ali verujem da i dalje veliki broj tih ljudi su zapravo oni koji beže od konflikta, da su 99,9% njih upravo obični ljudi koji žele da pronađu mir, da žive normalno, da se sklanjaju od situacije koja je trenutno u Siriji. U ovom slučaju, znajući vašu istoriju i prošlost, vi imate iskustva i možda najbolje znate kako se osećaju ovi ljudi koji dolaze. Nisu, naravno, među njima svi savršeni, međutim ta velika većina njih koja prolazi . . .
Da li je to možda pitanje za stanovnike Preševa, šta oni treba da urade u ovoj situaciji, da li je dovoljno samo sedeti posmatrati kroz prozor sve te ljude koji prolaze ili možemo nešto učiniti? Ne radi se samo o novcu, već i o nekoj drugoj vrsti pomoći, pokazati im da nisu sami i izaći im u susret.
PORUKA
NNR: Kakva je Vaša poruka političkim liderima, a kakva građanima, pre svega u ove tri opštine?
KIRBI: Čini mi se da bi prvi zadatak jednog političara i na lokalnom nivou trebao biti da zadovolji potrebe onih koji su ga izabrali. Prvenstveno da im stvori bolje uslove, bolji život, da se pobrine da su škole u njegovoj lokalnoj zajednici škole koje učenike uče praktičnim stvarima. Ukoliko se radi o nekom lokalnom biznisu da je opština spremna da pomogne, a ne da otežava taj biznis. Vi znate, mi živimo u Srbiji, znate kakve sve otežavajuće okolnosti mogu da se stvore za nekoga ko na lokalnom nivou želi da razvija svoj biznis, ali nije samo to zbog toga da bi vas ponovo izabrali, već možda upravo zato da bi ste stvorili uslove u kojima bi građani sami mogli kasnije da otvaraju svoj biznis, da se bave sobom i da stvaraju bolje uslove za sebe i svoju porodicu. Radi se o odnosu između toga gde političar treba da ima odgovornost prema građanima, ali takođe i građani treba da imaju odgovornost prema samima sebi, ne treba uvek čekati na nekog drugog. Znate, taj Irac koji je pisao o tome da stalno čekate Godoa, a on nikada ne dolazi . . . Vi se morate sami pobrinuti za to da stvorite bolje uslove za sopstveni život.
Leave a Reply