DA POLJOPRIVREDNICI KONKURIŠU ZA BESPOVRATNA SREDSTVA EU

LESKOVAC

IPAR programom je predviđeno da poljoprivrednici u Srbiji u periodu do 2020. godine imaju na raspolaganju 175 miliona evra iz pretpristupnih fondova
Kao podršku za uspešan rad PSSS je od resornog Ministrstva dobila milion i 27 hiljada dinara, od čega je kupljen auto, skuter i aparati za analizu

U narednom periodu radiće se na podizanju nivoa komunikacije između Poljoprivrednih savetodavnih i stručni službi, koje treba da budu servis poljoprivrednim proizvođačima, i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na promovisanju IPAR programa, jer se očekuje da tokom 2016. godine budu upućeni prvi pozivi kako bi naši poljoprivrednici mogli da konkurišu za bespovratna sredstva iz pretpristupnih fondova EU, rekao je Željko Radošević, sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, prilikom posete Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Lekosvac (PSSS). Naime, ovim programom je predviđeno da poljoprivrednici u Srbiji u periodu do 2020. godine imaju na raspolaganju 175 miliona evra iz pretpristupnih fondova. Uz podršku Vlade odobreno je zapošljavanje 103 mladih ljudi u Upravi za argarna plaćanja, koji će stvoriti preduslove za uključivanje naših poljoprivrednika u IPAR program, rekao je on.
Činjenicom da je bužetom grada Leskovca za narednu godinu za poljoprivredu izdvojeno 60 miliona dinara možemo biti zadovoljni jer se time šalje poruka da lokalna samouprava prepoznaje značaj poljoprivredne proizvodnje. Tokom 2015. godine govoto 230 miliona dinara nacionalnog bužeta slilo se na tekuće račune poljoprivrednika, rekao je Radošević.
-Naši poljoprivrednci zaslužuju još značajniju podršku, ali se moramo ponašati kao dobri domaćini i raspolagati onim budžetskim sredstvima koja su nam namenjena. Moramo se truditi da taj novac ima razvojnu komponentu, jer samo putem investicija možemo podići nivo konkurentnosti poljoprivrednika, istakao je državni sekretar.
Poljoprivreda je za Leskovac strateški važna privredna grana, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović. Klimatski uslovi, kao i činjenica da su mnogi u godinama tranzicije ostali bez posla, uticali su na to da se veliki broj ljudi okrene povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji. U leskovačkom kraju ima 11.750 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a aktivnih je 8.420, a u Jablaničkom okrugu 21.347.
-Grad brojnim subvencijama podstiče poljoprivredu proizvodnju. Budžetom za 2016. godinu prdviđeno je 60 miliona dinara za subvencije u poljoprivredi. Tokom ove godine za te namene isplaćeno je oko 50 miliona dinara, za osavremenjavanje proizvodnje, nabavku sistema za navodnjavanje, kupovinu mehanizacije itd. Novina je činjenica da ćemo naredne godine prvi put dati subvenciju za organsku proizvodnju, koja može biti velika šansa, rekao je Cvetanović.
Ovom prilikom direktor PSSS Leskovac Bratislav Pešić govorio je o radu službe u 2015. godini. Održan je veliki broj tribina, radionica, organizovani su obilasci poljoprivrdnih gazdinstava i edukacija kojima je obuhvaćeno blizu 11.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Kao podršku za uspešan rad PSSS je od resornog Ministrstva dobila određena sredstva, reč je o sumi od milion i 27 hiljada dinara, od čega je kupljen auto, skuter i aparati za analizu. Radešević je ovom prilikom uručio ključeve motornih vozila direktoru PSSS u Leskovcu.

ANTRFILE
ZA IZVOZ U KINU NEDOVOVOLJNO GOVEĐEG MESA
Na pitanje novinara Nove Naše reči kako ministarstvo misli da organizuje ostvarenje posla koji je premijer dogovorio u Kini o izvozu govedine, kada je činjenica da je u Srbiji godinama stočni fond uništavan, što je nastavila i ova Vlada, Željko Radošević je odgovorio:
-Ne bih se složio sa vama, složio bih se sa konstatacijom da je decenijama unazad poljoprivreda u Srbiji bila marginalizovana, za šta mi ne možemo preuzeti ogovornost. Ova Vlada jasnu poruku šalje našim stočarima, i postoje statistički podaci i podaci stručnih organizacija koji kosntatuju da je naše stočarsto u blagom porastu. Zaustavljeni su negativni trendovi iako je opredeljenje Vlade da u narednom periodu jasno razvijamo tu granu proizvodnje, jer bez razvijenog stočarstva nema ni razvijene poljoprivrede. U ovom momentu udeo stočarske proizvodnje u vrednosti koja se stvori u poljoprivredi Srbije je oko 31 procenat. To su izrazito niske vrednosti, naša je želja da taj procenat bude između 50 i 60, što je karakteristika najzazvijenijih poljoprivreda u Evropi.
On je dodao da je u 2015. godini, i pored nedovoljno sredstava u agrarnom budžetu i mera štednje, izdvojeno više sredstva jedino na pozicijama kada je u pitanju stočarstvo. Prošle godine bile su subvencije od 25.000 za umatičeno grlo, kao i premija za mleko od 7 dinara, a sa takvom vrstom podsticaja biće nastavljeno i u 2016. godini. Postoje i investicione mere i podrška svim poljoprivrednicima koji žele da nabave kvalitetna priplodna grla, a iznos podsticaja je od 40, odnosno 55 procenata u onim oblastima gde su ograničeni uslovi za obavljanje poljiprivredne proizvodnje.
-Vrlo je važno to da su stvoreni preduslovi da se Srbija nađe na tom tako velikom i prestižnom tržištu, kakvo je tržište Kine. U ovom momentu svakako nemamo dovoljno robe koja je potrebna. Ali, bitno je to da se vraćamo na neka tradicionalna tržišta gde smo ranije bili, pre svega tržište Italije, rekao je Željko Radošević.
Srbija je zahvaljujući premijeru Vučiću uspela da sa Kinom napravi takav dogovor da smo mi šesta zemlja u svetu koja ima osnovu da može da izvozi meso u Kinu, pored Australije, Kanade, Brazila, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
-Količine koje su potrebne su zaista ogromne, to je 20 miliona tona za kineskom tržiše. Činjenica je da mi imamo kvalitetnu govedinu i meso, ali nedovoljnu količinu. Na osnovu razgovora koje sam imao pre dva dana u Leskovcu sa kineskom delegacijom, mogu reći da su oni spremni da plasiraju novac na tržište Srbije, oni već sada ulažu, kako bi se za nekoliko godina manifestovalo pojačanje stočnog fonda. Jedino je ostalo da se definiše cena, koja bi i dalje bila viša u odnosu na konkurenciju, pa bi onda premijeri država trebalo da po tom pitanju naprave neki dogovor. Napravljena je dobra osnova za buduće vreme, u narednih nekoliko godina, rekao je Cvetanović.
Prošle godine na teritoriji Jablaničkog okruga bilo je između 21 i 22 hiljade grla svih kategorija. Ove godine ima ih 25.343, a raduje to što su se za 30 procenata povećala umatičena grla sa papirima, rekao je direktor PSSS Leskovac Bratislav Pešić.
ANTRFILE 2
DA LI PODSTICAJNE MERE ODGOVARAJU MALIM GAZDINSTVIMA?
Sitni proizvođači iz našeg kraja tvrde da nisu adekvatno sagledani i da mere koje sprovodi Minsitarstvo uglavnom pogoduju proizvođačima u Vojvodini. Na pitanje novinare Nove Naše reči šta može da se učini na tom polju, državni sekretar Željko Radošević je odgovorio:
-Ako analiziramo registar naših gazdinstava i ako se imaju u obzir mere Ministarstva poljoprivrede iz prethodne godine, kada je doneta odluka da se sve subvencije, pre svega direktna davanja po hektaru, svedu na 20 hektara, ustanovili smo da od tadašnjih 330.000 registrovanih gazdistava, 311.00 je do 20 hekatra. Moram da napomenem i to da su sve naše aktivnosti upravo usmerene ka našem malom, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, i Ministarstvo u svakom momentu šalje jasnu poruku da nam je to glavni fokus, da pokušamo da ojačamo to malo porodično poljoprivredno gazdinstvo.
-Ako govorimo o investicijama u poljoprivrednoj proizvodnji, u svim područjima gde su oganičeni uslovi za obavljanje poljoprivredne delatnosti visina podsticaja je 55 procenata, u odnosu na 40 procenata za ostale kategorije. Da imamo više mogućnosti koje nam pruža agrarni budžet, sigurno bismo imali prilike da kreiramo i neke nove mere koje bi bile primerene poljoprivrednicima sa ovog terena. Moramo imati u vidu činjenicu da se na teritorji grada Leskovca ljudi veoma ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ljudi su shvatili da se na malim posedima ne mogu da budu konkurentni ako se bave prozvodnjom pšenice i kukuruza, nego su to iskoristili za bavljenje povrtarstvom. Siguran sam da na tim malim posedima mogu da stvore dobre uslove za kvalitetan život njihovih porodica.
Radošević je rekao i da su prisutni ozbiljni procesi devastiranja čitavih regiona i pražnjenja sela, i Vlada će u narednom peridu učiniti sve da to spreči. U završnoj fazi je izrada dva pravilnika koja će pružiti priliku da ta mala gazdinstva budu ekonomski održivija. Radi se o malim gazdinstvima koja se bave proizvodnjom biljnog porekla i proizvodnjom životinjskog porekla. Ovi pravilnici će pružiti priliku da svi tržni viškovi koji se pojave na gazdinstvu mogu biti ponuđeni na lokalnom tržištu, odnosno na teritoriji Srbije, a tu se mislim i na markete i na prodaju na pijacama, i to bez uslova koji su nedostžni za poljoprivredne prozvođače, od kojih se ne može tražiti da imaju sve uslove koje ima jedna industrijska mlekara. Ono na čemu će se insisitrati je da svaki poljoprivredni proizvođač mora poštovati minimum higijeskih uslova, tu neće biti kompromisa. Ti pravilnici, čije su usvajanje očekujue u provoj polovini 2016, usko su povezani sa donošenjem novog Zakona o bezbednosti hrane. Pravilnici će učiniti da mala gazdistva budu ekonomski održiva i konkurentija čime se stvaraju preduslovi da se proširi ekonomska aktivnost na malom gazdistvu, rekao je državni sekretar Željko Radošević

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*