Tezge: Veličković

LESKOVAC

Miodrag Veličković-Mivel (1943-2010)

Završio je srednju Umetničku školu „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu. Za vreme služenja vojnog roka u Skoplju radio je strip „Sitne muke druga Luke“,  u vojnom listu „Za pobedu“. Do početka osamdesetih godina prošlog veka radio kao tehnički urednik lista „Leskoteks“, a onda prelazi u leskovački nedeljnik „Naša reč“ gde do penzije radi kao novinar, karikaturista i tehnički urednik. U „Našoj reči“ radi i nedeljni strip kaiš „Bocko“.

Uradio je više od 40 000 karikatura i strip tabli, a objavljivao je u Paris Matsh, Yomiori Shibun, Politika, Večernje Novosti, NIN, Jež….

Uspešno se bavio i slikarstvom.

Maja 2010. posthumno je nagrađen plaketom „Nikola Mladenović Kokan“ za doprinos srpskom stripu.

Juna 2010. na dvanestoj smotri mladih strip autora ustanovljena je po svom karakteru jedinstvena na prostoru Balkana ,nagrada  „Miodrag Veličković Mivel“ koja se godišnje dodeljuje za najbolji satirični strip.

Najnagrađivaniji karikaturista sa prostora bivše Jugoslavije, sa sto pet nagrada, a osvajao ih je na konkursima širom sveta. Japan, Rumunija, Kipar, Tajvan, Turska…..

Naravno i širom Jugoslavije.

Gospodina Veličkovića sam upoznao dok sam jedno kraće vreme objavljivao u Našoj reči priče na dijalektu iz ugla lika Todora Baksuza iz predstave Dunđeri. Ostavio je na mene utisak tihog, nenametljivog i beskrajno duhovitog čoveka. Da sam tada znao ono što sada znam o njegovom radu, čisto sumnjam da bih ga zamolio da mi ilustruje  moj tekst  Dunđeri. Mislim, on svetski priznat, a ja se tek pojavio na sceni. Rekao je da mu donesem tekst i za deset dana karikature se bile gotove. Zbog hroničnog pomanjkanja novčanih jedinica još nisam objavio knjigu, ali su karikature i tekst od kojih je nastala predstava objavljene u  Novoj  Našoj Reči. Jednog dana, nek je zdravlja, objaviću i knjigu. Zahvaljujući Miodragu Veličkoviću dobio sam podstreka da se bavim pisanijem.

Sem što je uradio karikature za knjigu,Veličković mi je poklonio par crno belih i jednu  karikaturu u boji i kako su  bez reči, a govore  više od hiljadu reči ovom prilikom ih objavljujem. Po prvi put.    

Dragoslav Gile Branković                                     

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*