LESKOVAC
Sećam se perioda kada je bilo važno izjasniti se: Partizan ili Zvezda? Tačno je da je fudbal i dalje popularna zabava, odmah posle tenisa, ali ove nove, digitalne generacije se suočavaju sa još jednom velikom dilemom, ili možda dve.
Da li ste za Prištinu ili Beograd? Da li ste za Rusiju ili za NATO?
Eh… i verujte mi, stalno čujem to EH, pomirenje sa sudbinom… kada bi samo mogla stara, dobra vremena da se vrate, kada je Tito bio medju nama. Ali neće! Zato što je vreme pregazilo sve nas. Vreme je ultimativni pobednik. Vreme nikoga ne čeka.
Moderno vreme i stare, nedigitalne generacije donele su nam izmišljene institucije za skoro svaku izmišljenu stvar. Možda ovde osećate da sam malo ogorčena. I jesam. Da li znate zašto? Zbog Srbije!
Nije fer kriviti zemlju u kojoj smo se rodili ili njeno ime. Ali mogu da krivim okolnosti i ljude zaslužne za njih. Mogu da krivim institucije koje postoje samo da bi postojale.
Kada završimo sa obrazovanjem, srednjim, visokim ili privatnim, svi lepo odemo i prijavimo se u Nacionalnu službu za zapošljavanje. I šta onda radite? Čekate da vas zaposle ili tražite, raspitujete se, petljate. (Petljanje bi trebalo postati sasvim novo i posebno zanimanje.) I to je pravi razlog mog gorkog ukusa u ustima ili, u ovom slučaju, rečima.
Moj odlazak u NZS je bio sličan Alisinom padu u zemlji čuda. Sve lepo! Svi neljubazni! Sve čudno! Sve nestvarno! A najnestvarnije od svega su bila retorička pitanja: Zašto sam odabrala novinarstvo? Zar nisam mogla nešto drugo? Možda i jesam, možda i nisam.
Samo dva pitanja su bila dovoljna da saznam pravo mišljenje o novinarstvu. Samo dva pitanja su bila dovoljna da krivac više ne bude Srbija, već MI.
Mi smo ti koji su ih birali i dovodili na vlast. A sa njima došli su i njihovi nameštenici, namešteni u raznim, već pomenutim izmišljenim, institucijama. Mi smo se uvek opredeljivali za pogrešan izbor. Možda smo od dva loša, birali ono koje je manje loše, misleći da minus i minus daju plus. Ali ne i sada. Ne i kod nas. Kod nas je uvek bio minus i uvek će sve biti minimalno. Minimalne šanse da će neko ostati u ovoj zemlji i boriti se za izgubljeno.
Sanja S. Stevanović
Leave a Reply