Spomenari iz starog Leskovca- ljuljašake

LESKOVAC

U proleđe, kad olista drveće, u Leskovac su se pravile ljuljaške – na debeli dugčki konopci vrzani za cvrste, jake dudove granjke i – ljuljanje do moganje. I kad gi momci ljuljav devojke su, držeći se čvrsto za konopci – letele iznad svoje bašte. A s nji nakud nebo i po nebo – letiv i bašte sa svem onoj ubavo baštensko cveće. A ako su konopci tolko dugački – letele su i preko plotovi u komšijske bašte – uz smeh i pesmu! A ako ga tuj ima i gajdardžija ili pa neki sviri u duduk – ljuljalo se, pevalo i igralo u kolo.
Na takve zabave momci i devojke iz Kasparov sokak išle su čak u Drkine vrbe, a iz Čivl’k u Sat malu … Tg je sve bilo tolko – doleko! Al, na zabave kad treba da se ide i da se igra u kolo uz duduče ili gajde – eve kude je! Za čs će stignemo..
U edno takvo proleće …….,,Dođoše štrkovi u bare pozadi ringov i napraviše gnezdo na visoko suvo drvo kude vojni magacini u Špitalj. Olistaše Palatorski dudovi. U Kasparov sokak se sobraše pare i kude Bumbini i Žižavci kupiše debeli lađarski konopci. Tries metra. Jer, dudovi Palatorski bili su visoki ko neko strašnilo. I napraviše se ljuljaške za Čist ponedeljak. Spira Komarc izvadi dugčk duduk i zasviri… Zatreperi nebo i otvori se. Pomeri se zemlja i zaljulja. Pade d-n na drugu polovinu nebo.
I poleteše devojke na ljuljaške …
A u Pop Tošin sokak na granjke od topolu, što su prešle preko tarabe i prostrle se nad sokak – vrzuješev se ljuljaške. Na ljuljašku ednput sede Olga, ćerka na taljigaša Stojilka. Ljuljav gu ss dugčk konopac. I ona ne dava na nikoga da se ljulja – samo ona! I kako se ljulja peva:
Šijem reklu ( žensku bluzu ) na četri dugmeta
Ja ne smatram nikakva đubreta …
Sava Dimitrijević

СПОМЕНАРИ ИЗ СТАРОГ ЛЕСКОВЦА

ЉУЉАШКЕ 

У пролеђе, кад олиста дрвеће,  у Лесковац су се правиле љуљашке – на дебели дугчки конопци врзани за цврсте, јаке дудове грањке и  –  љуљање до могање. И кад ги момци љуљав девојке су, држећи се чврсто за конопци –  летеле изнад своје баште. А с њи накуд небо и по небо – летив и баште са свем оној убаво баштенско цвеће. А ако су конопци толко дугачки – летеле су и преко плотови у комшијске баште – уз смех и песму! А ако га туј има и гајдарџија или па неки свири у дудук – љуљало се, певало и играло у коло.

На такве забаве момци и девојке из Каспаров сокак ишле су чак у Дркине врбе, а из Чивл’к у Сат малу … Тг је све било толко – долеко! Ал, на забаве кад треба да се иде и да се игра у коло уз дудуче или гајде – еве куде је! За чс ће стигнемо..
У едно такво пролеће …….,,Дођоше штркови у баре позади рингов и направише гнездо на високо суво дрво куде војни магацини у Шпитаљ. Олисташе Палаторски дудови. У Каспаров сокак се собраше паре и куде Бумбини и Жижавци купише дебели лађарски конопци. Триес метра. Јер, дудови Палаторски били су високи ко неко страшнило. И направише се љуљашке за Чист понедељак. Спира Комарц извади дугчк дудук и засвири… Затрепери небо и отвори се. Помери се земља и заљуља. Паде д-н на другу половину небо.
И полетеше девојке на љуљашке …

А у Поп Тошин сокак на грањке од тополу, што су прешле преко тарабе и прострле се над сокак – врзујешев се љуљашке. На љуљашку еднпут седе Олга, ћерка на таљигаша Стојилка. Љуљав гу сс дугчк конопац. И  она не дава на никога да се љуља – само она! И како се љуља пева:
Шијем реклу ( женску блузу ) на четри дугмета
Ја не сматрам никаква ђубрета …

Сава Димитријевић