Saveti za poljoprivrednike: Zaštita paprike od pegavosti

Pegavost paprike

LESKOVAC

Paprika je jedna od najrasprostranjenijih povrtarskih vrsta, posebno kod nas u leskovačkom kraju. U Srbiji se gaji i na otvorenom polju, ali mnogo više u zaštićenim prostorima (visoki tuneli, staklenici, plastenici). Kao veoma rašireno povrće u poljoprivrednoj proizvodnji, podložna je oboljevanju od fitopatogenih gljiva i bakterija.

Trenutne vremenske prilike oslabiće biljke paprike pa će one dodatno biti podložne napadu ovih bolesti. Bakterioze su najčešća pojava u zaštićenom prostoru, ali i na otvorenom polju, kada su svakodnevne smene sunčanih dana i čestih padavina sa velikom količinom kiše u kratkom periodu.
Posebnu pažnju u proizvodnji u zatvorenom trebalo bi obratiti na preventivne mere protiv naseljavanja uzročnika oboljenja. Bakterioze su posebno štetne za kvalitet ploda. Najučestalije se javljaju Pseudomonas syringae pv. suringae, Xantomonas campestris subsp. vesicatoria i Ervinia carotvora subsp. sarotvora.

Kod nas je najviše prisutna pegavost izazvana bakterijom Xantomonas campestris subsp. vesicatoria. Prvi simptomi ove bolesti u zasadima javljaju se već 15 dana nakon rasađivanja.
Početne promene se uočavaju u toku juna i početkom jula, posle kišnog perioda ili prekomernog navodnjavanja. Iz tog razloga trebalo bi izbegavati teška i nepropusna zemljišta. Simptomi ove bolesti u početku se javljaju prvo na listovima u vidu tamnozelenih vlažnih pega koje su malo izdignute iznad površine lista pa podsećaju na bradavice. Pege se kasnije spajaju u tamne nekrotične fleke.

Pegavost i hloroza prvo zahvataju donje lišće koje kasnije opada, a zatim se širi i na gornje. Bakteriozna pegavost pri masovnoj infekciji prouzrokuje opadanje zaraženog lišća što dovodi do značajnog smanjenja prinosa u zasadima paprike.
Potrbno je uništavati zaraženo seme i biljne ostatke. Izvor zaraze za ovo oboljenje predstavljaju ostaci zaraženih biljaka i zaraženo seme. Infekcija se iz semena prenosi na rasad, a zatim na biljke u polju. Parazit se dalje širi kišnim kapima, navodnjavanjem, vetrom, insektima. Toplo i kišovito vreme pogoduju širenju infekcije.

Najznačajnije mere borbe protiv bolesti su preventivne, mehaničke, fizičke i drugi vidovi zaštite. Za setvu paprike obavezno moramo odabrati otpornije sorte. Ključno je koristiti zdravo seme koje potiče od zdravih useva, tako što je najbolje koristiti hibridno koje su proizvođači tretirali. Uklanjanje zaraženih i biljnih ostataka iz prethodne proizvodne sezone ključna je preventivna mera. Plodored je jako važan kao i to da papriku ne bi trebalo gajiti na istom mestu tri godine. Najbolji predusevi su vrste iz porodice mahunarki. Ne preporučuje se uzgoj na istoj parceli gde je prethodno gajen krompir ili paradajz, zbog mogućnosti prenošenja bakterije Xantomonas.

Dezinfekcija objekta kao preventiva je jedna od osnovnih mera, koju nije moguće lako sprovesti. U zaštićenim prostorima je poželjno obaviti dezinfekciju vodenom parom ili hemijskim sredstvima. Objekti moraju redovno da se provetravaju. Određeni korovi mogu da budu domaćini ove bakterije, pa bi trebalo redovno da ih uklanjamo kako bi se usev održavao čistim. Ukoliko su sve ove mere primenjene, a navedena bolest se ipak pojavi, mora se pristupiti hemijskim metodama. Poželjno je sa preventivnim tretmanima početi pre pojave uočljivih simptoma zaraze jer kada se uoče, efikasna zaštita je dosta otežana. Efikasna fitofarmaceutska sredstva su na bazi aktivne materije bakaroksihlorid ili bakarhidroksid. U zavisnosti od vremenskih uslova i infektivnog potencijala, trebalo bi obaviti do pet tretiranja paprike sredstvima na bazi ovih aktivnih materija

Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*